софисти 1filozofskaazbukaСОФИСТИ
САЗНАЈНИ РЕЛАТИВИЗАМ
ЕТИЧКИ РЕЛАТИВИЗАМ
Космополитизам
да биће не постоји
ако и постоји за човека је несазнатљиво
ако је и санатљиво не може се ни на који начин пренети, исказати.
врсте судова2filozofskaazbukaТрадиционална четворострукаподеласудова
Судови по квантитету
Судови по квалитету
. Судови по релацији
. Судови по модалитету
софисти 1filozofskaazbukaСОФИСТИ
САЗНАЈНИ РЕЛАТИВИЗАМ
ЕТИЧКИ РЕЛАТИВИЗАМ
Космополитизам
да биће не постоји
ако и постоји за човека је несазнатљиво
ако је и санатљиво не може се ни на који начин пренети, исказати.
врсте судова2filozofskaazbukaТрадиционална четворострукаподеласудова
Судови по квантитету
Судови по квалитету
. Судови по релацији
. Судови по модалитету
Логочке грешкеfilozofskaazbuka ,логичке грешке ,логичке грешке у доказу ,логичке грешке у закључку ,non sequitur ,circulus in demonstrando - кретање у кругу ,petitio principi ,error fundamentalis ,argumentum ad baculum ,argumentum ad populum ,argumentum ad hominem
2. Шта је суд?
Психички акт - СУЂЕЊЕ. Резултат– СУД (СТАВ, ИСКАЗ).
Суд се изриче у реченицама.
Али, није свака реченица суд:
-Погледај тај филм, обавезно!
-Ког је жанра?
-То је један класичан енглески кримић.
Прва је препорука, друга је питање, а трећа је суд.
Све три реченице задовољавају услов смислености и синтаксичке
коректности. Због чега нису све судови?
Само реченице за које је смислено поставити питање њихове
истинитости могу бити судови у логичком смислу. Пошто не могу
имати истиносну вредност, искључене су наредбе, питања, поетски
искази и сл.
3. Класична логика приказује суд следећом формулом:
Судом се тврди веза између појмова којом се, у највећем броју
случајева, једном појму, логичком субјекту приписује
(пририче) или одриче појам о неком квалитету, тј. логички
предикат. У нашем примеру:
То је један класичан енглески кримић.
(С) је (П)
Према томе, судом се нешто тврди или пориче о некоме или
нечему.
Ова тврдња (или порицање) може бити истинита и
неистинита.
С је П
5. У питању је најстарија интерпретација форме
и смисла свих судова, коју дугујемо
Аристотелу. О субјекту се тврди или пориче
оно што се исказује предикатом.
Предикативна теорија суда
садржај
обим
С П
6. Предикативна теорија суда
Логика је корисна.
Логика није досадна.
Ова два суда о својствима логике формално се
поједностављују на: С је П.
С није П
На овај начин, логичка анализа занемарује садржај
исказа и прати само његову форму, која је за све
судове јединствена.
7. Предикативна теорија суда
Заправо, ова теорија посматра суд као везу
(придруживања или одвајања) садржаја, па тиме и
обима појмова у њему,
Садржају субјекта се придружује (или не придружује)
садржај предиката, док је однос њихових обима
обрнут: обим субјекта се укључује или искључује
из обима предиката.
8. Релациона теорија суда
Суд изражава неку релацију, а појмови у њему су
елементи тог односа (колико појмова учествује,
толика је и релација: дијадичка, тријадичка…).
Ова теорија себе сматра обухватнијом, јер је
предикација само једна од релација (укључивање
класе у класу), док су друге, непредикативне
релације нпр. просторна, временска, каузална итд.
10. Егзистенцијална теорија суда
Сваки суд је у основи изрицање постојања или
непостојања нечега.
Јер, уколико се суд односи на предмете чију
егзистенцију не можемо утврдити, тада он губи
основно својство које га чини судом:
истинитост/лажност.
Према овом становишту, предикативна теорија
омогућава да се прокријумчаре псеудо (тобожњи)
искази, попут:
• Садашњи краљ Француске је ћелав.
• Пегаз је крилати коњ.
