Tabela - glagolski obliciMarija Tir BorljaSistem glagolskih oblika u srpskom jeziku: nazivi glagolskih oblika, osnovna značenja, upotreba, građenje glagolskih oblika i primeri
Latinske deklinacije - Lazar Stefanović - Tatjana Zdravkovi暊DZ.Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Latinske deklinacije,
Latinki jezik,
Lazar Stefanović, I-1
Tatjana Zdravković,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"
Tabela - glagolski obliciMarija Tir BorljaSistem glagolskih oblika u srpskom jeziku: nazivi glagolskih oblika, osnovna značenja, upotreba, građenje glagolskih oblika i primeri
Latinske deklinacije - Lazar Stefanović - Tatjana Zdravkovi暊DZ.Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Latinske deklinacije,
Latinki jezik,
Lazar Stefanović, I-1
Tatjana Zdravković,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"
Логочке грешкеfilozofskaazbuka ,логичке грешке ,логичке грешке у доказу ,логичке грешке у закључку ,non sequitur ,circulus in demonstrando - кретање у кругу ,petitio principi ,error fundamentalis ,argumentum ad baculum ,argumentum ad populum ,argumentum ad hominem
софисти 1filozofskaazbukaСОФИСТИ
САЗНАЈНИ РЕЛАТИВИЗАМ
ЕТИЧКИ РЕЛАТИВИЗАМ
Космополитизам
да биће не постоји
ако и постоји за човека је несазнатљиво
ако је и санатљиво не може се ни на који начин пренети, исказати.
врсте судова2filozofskaazbukaТрадиционална четворострукаподеласудова
Судови по квантитету
Судови по квалитету
. Судови по релацији
. Судови по модалитету
2. ШТА ЈЕ ДЕФИНИЦИЈА?
Да
би мишљење било логички
исправно, сви појмови који се
употребљавају морају бити
одређени.
Да би појмови били одређени,
потребно је да знамо њихов
однос према другим појмовима.
То се постиже дефинисањем и
класификовањем.
3. ШТА ЈЕ ДЕФИНИЦИЈА?
Дефиниција
је исказ којим се
одређује садржај једног појма.
На
пример:
"Троугао
је површина ограничена
са три праве линије".
"Филантропија је човекољубље".
4. НОМИНАЛНЕ И РЕАЛНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
Традиционална
логика разликује
номиналне дефиниције
дефинише се само реч, име, nomen,
којим се појам изражава
реалне дефиниције
говоре о самој ствари, рес, на коју
се појам односи.
5. НОМИНАЛНЕ И РЕАЛНЕ
ДЕФИНИЦИЈЕ
Готово свака дефиниција је и
номинална и реална
због природе самог мишљења и
његове нераздвојне повезаности
с језиком и са стварношћу.
6. НОМИНАЛНЕ И РЕАЛНЕ
ДЕФИНИЦИЈЕ
Једини
начин да објаснимо
садржај једног појма и да нешто
кажемо о самим стварима јесте
довођење у везу једних речи са
другим речима датог језика.
С
друге стране, појмови се увек
односе на извесне објективне
предмете, на ствари.
8. ВРСТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
ЕМПИРИЈСКА
ИЛИ
ЛЕКСИЧКА ДЕФИНИЦИЈА
покушај
да се што јасније и сажетије
изрази садржај једног појма који је на
стихијски начин већ прихваћен у
пракси једне друштвене заједнице
налазимо у речницима и лексиконима
набројана су сва значења која се у
друштвеној употреби користе
9. ВРСТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
НОРМАТИВНА
ДЕФИНИЦИЈА
Аутор
може дати такву дефиницију
термина којом
прецизира само једно од мноштва
значења
оно којим ће се он даље служити
и које он предлаже другима да га
од сада усвоје.
10. ВРСТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
Неопходно
је правити разлику
између ове две врсте дефиниције,
јер им је различит логички статус
и на различите начине их морамо
побијати
када смо са њима незадовољни.
11. ВРСТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
Емпиријске
дефиниције
се могу оспоравати позивањем
на чињеничко стање
и утврђивањем да ли људи
заиста употребљавају један
термин у оном значењу које је
дефиницијом изражено.
