L185 - Srpski jezik i književnost - Miroslav Antić - Marijana Zdravković - Mi...šŠDZ.L185 - Srpski jezik i književnost - Miroslav Antić - Marijana Zdravković - Milena Nikolić
L185 - Srpski jezik i književnost - Miroslav Antić - Marijana Zdravković - Mi...šŠDZ.L185 - Srpski jezik i književnost - Miroslav Antić - Marijana Zdravković - Milena Nikolić
Мр Александра Пијук Пејчић, Хисторијски архив Сарајево (Босна и Херцеговина),...Архивистичко друштво Србије / Archival Association of SerbiaДоласком Исидора Ђурђевића у Сарајево, у Босни и Херцеговини почело је ново раздобље издавачке дјелатности. Покренувши издавачку књижару, почела су се штампати дјела домаћих писаца и преводи али и набављати издања која до тада нису била доступна у БиХ. Прва књижара чије су насловне стране књига радили познати сликари, представљала је мјесто сусрета културне елите града до Другог свјетског рата.
На дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединстваKHE3Муслимански инте-лектуалци у Босни поодавно су почели
да копају ровове између свог схватања
самобитности и Андрићевог разумевања
Босне и босанскогдуха. Андрић је сувише
велики да би се могао заобићи и сувише
далекосежно у европским размерама
утицајан у интелектуалном напору XX
века за разумевање сусрета религија и
цивилизација.
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxMilanStankovic19Dvadeseti vek bio je, u pravom smislu, procvat srpske književnosti. Stvarali su vrlo talentovani i obrazovani pisci koji su pohvale i priznanja dobili i na međunarodnom planu. Ivo Andrić osvojio je Nobelovu nagradu, a pojedini srpski pisci su u nekim zemljama bili među najprevođenijim stranim književnicima. Poezija, ali i roman, doživeli su veliki uspon. Nije lako opredeliti se za deset najboljih, uostalom - šta u umetnosti, gde su kriterijumi nekad vrlo fluidni, znači biti najbolji? Hteli ne hteli, ovakva jedna selekcija ipak u dobroj meri zavisi od afiniteta selektora. Koji opet treba da poštuje neke objektivne kriterijume, a to su, pored ostalog, uticaji koje stvaralaštvo nekog pisca ima na druge pisce, inovacije na stilskom i formalnom planu, čitanost i - hajmo reći - popularnost u zemlji i inostranstvu, dosezanje zavidnih estetskih kriterijuma primerenih imanentno-književnom vrednovanju, komunikacija sa vrhunskom svetskom produkcijom i originalan odgovor na ove izazove, kreativnost i snaga talenta, misaona i filozofska radoznalost, duhovna, geografska, istorijska veza sa ovim podnebljem (što nije nužno u svakom delu), uzbuđenje prilikom čitanja i "zanimljivost" ponuđenog sadržaja, intelektualnost ali ne i intelektualizam... Moglo bi mnogo toga da se nabroji. Sve u svemu, mislim, a gotovo i da sam uveren u to, da bi se i najbolji profesionalni poznavaoci srpske književnosti XX veka u najvećoj meri složili sa mojim izborom.
Hajduk Veljko u stripuRadmilo KračunovićEsej Emile Petrović, višeg kustosa-etnologa Muzeja Krajine u Negotinu, na temu obrade lika Hajduk Veljka Petrovića od strane domaćih strip-autora u XX veku. Objavljeno na blogu Građanski krug 2013. i u godišnjaku Istorijskog arhiva Negotin "Baštinik" 2013.
3. После рата
Године 1946. постаје председник Савеза
књижевника Југославије. Током 1946.
године објављује „Писмо из 1920. године”.
Између 1947. и 1953. године објављује
приповетке „Прича о везировом слону”,
неколико текстова о Вуку Караџићу и
Његошу, „Прича о кмету Симану”, „Бифе
Титаник”, „Знакови”, „На сунчаној страни”,
„На обали”, „Под Грабићем”, „Зеко”, „Аска и
вук”, „Немирна година” и „Лица”.
4. Године 1954, постао је члан
Комунистичке партије Југославије.
Потписао је Новосадски договор о
српскохрватском књижевном језику.
Роман „Проклета авлија” је штампао у
Матици српској 1954. године. Оженио
се 1958. године костимографом
Народног позоришта из Београда,
Милицом Бабић, удовицом Андрићевог
пријатеља, Ненада Јовановића.
5. Као што знамо Иво Андрић је био је био
познати книжевник и скроман човек.За
своје дело добио је и признање 1961.
6. Андрићева реакција на вест о
Нобеловој награди
Нобелов комитет Андрићу додељује
Нобелову награду за књижевност 1961.год
7. Додела Нобелове награде
Беседом „О причи и причању” се 10.
децембра 1961. године захвалио на
признању. Андрић је новчану награду од
милион долара добијену освајањем
Нобелове награде у потпуности поклонио
за развој библиотекарства у Босни и
Херцеговини.
9. Дана 16. марта 1968. Андрићева супруга
Милица умире у породичној кући у Херцег
Новом. Следећих неколико година Андрић
настоји да своје друштвене активности
сведе на најмању могућу меру, много чита
и мало пише. Здравље га полако издаје и
он често борави у болницама и бањама на
лечењу.
11. Последњи дани
Био је члан Управног одбора Српске
књижевне задруге од 1936. до 1939. и од
1945. до смрти 1975. године.
Андрић умире 13. марта 1975. године на
старој Војномедицинској академији у
Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних
грађана на Новом гробљу.