�ݺ�ߣ

ИСИДОР ЂУРЂЕВИЋ И
ЊЕГОВА ОСТАВШТИНА
Мр Александра Пијук-Пејчић

 Прву штампарију у Сарајеву отворио је Игњат Сопран, земунски штампар 1866.
године.
 За вријеме турског периода њена главна дјелатност била је издавање периодике,
али је штампано и око 50 књига и брошура.
 Доласком Аустроугарске и увођењем савремене администрације почеле су се
отварати штампарије. Међутим, издавачка дјелатност била је под теретом
политичких прилика, које су ометале њен развој.
 Године 1907. донесен је Закон о штампи чиме је издавачка дјелатност дошла у
повољнији положај.
 Али се и даље пред Први свјетски рат у Сарајеву штампало мало дјела, и то само
њемачких и мађарских аутора.
 Није постојала издавачка кућа која би издавала дјела домаћих писаца.

 Исидор Ђурђевић рођен је 28. септембра 1887. године у Питомачи, котару Ђурђевац, у
Хрватској.
 Као тринаестогодишњи дјечак почео је да учи књижарски занат код тада највећих
издавачких кућа у Сомбору, Новом Саду, Београду и Загребу.
 Дана 15. јуна 1904. године ослобођен је ученичких дужности и уведен у рад
књижарског помоћника.
 За вријеме боравка и рада у Новом Саду, завршио је Шегртску трговачку школу и два
разреда вечерњег курса Школе Српске трговачке омладине у Новом Саду.
 Током 1909. и 1910. године одржао је око 20-25 предавања о књижевницима и
књигама и уопште о културној дјелатности.
 Такође, држао је предавања у Удружењу српске трговачке омладине.
 Био је члан Академског друштва Српске читаонице у Новом Саду и главни благајник
Народног позоришта у Новом Саду.

 Преселио се у Сарајево и 16/29. маја 1913. године, уз одобрење Земаљске
владе за Босну и Херцеговину, отворио своју издавањку књижару у Улици
Ферхадија број 15, у згради српских школа.
 Прва дјела која је издао била су: Иво Ћипик, Утисци из рата 1912 и Јован
Цвијић, Географски и културни положај Србије.
 Штампао је часописе и омладинске брошуре којима је аустроугарска
власт спречавала улаз у Босну и Херцеговину.
 Вршио је размјену књига са другим културним центрима, првенствено са
Београдом и Новим Садом и промовисао њихова најбоља издања и
часописе међу омладином.
 Његова књижара постала је мјесто сусрета напредне интелигенције,
посебно омладине, гдје су се измјењивале мисли о новим издањима и
новостима у појединим часописима.

 Дан послије атентата на аустријског престолонасљедника, 29. јуна 1914.
године, издавачка књижара Исидор Ђурђевић потпуно је демолирана, а
рукописи и документи су разнијети.
 Скривао се у Сарајеву до половине августа 1914. године када је успио да
побјегне у Загреб.
 Почетком 1917. године Исидор се вратио у Сарајево и наставио издавачки
рад, али је сада рад књижаре био „спона између једног дела затвореника,
интелигенције и српске сиротиње за које се скупљало старог одела и рубља, и
делило у Добоју интернирцима и другим опустошеним српским крајевима.“
 Захваљујући способности и познанствима, од друге половине 1917. године,
почео је да набавља књиге из Загреба, Београда и Новог Сада чиме је почела
његова знатнија дјелатност.

 Половином 1917. године преузео је од Пахера и Кисића у Мостару Малу
Библиотеку коју је пренио у Сарајево и почео са издавањем обновљених
едиција у властитој редакцији, јер је већина интелектуалаца била по
тамницама или на ратиштима.
 Касније је покренуо Књижевни преглед Мале библиотеке, који су
уређивали Стеван Жакула и Боривоје Јевтић.
 Покренуо је Одабрану библиотеку и Савремену библиотеку, у оквиру које
је штампао углавном дјела социолошке и филозофске садржине.
 Фебруара 1921. године преузео је социјалистичку књижару у Београду.
Задржавши издавање часописа Друштвени живот и Социолошке
библиотеке, штампао је каталоге и спискове књига који су пропагирали
социјалистичку штампу. Преко ове издавачке књижаре ширена је илегална
литература Комунистичке партије.

Исидор Ђурђевић у својој издавачкој књижари у Сарајеву
• Због материјалне оскудице, 1928. године затворио
је обје радње, и у Сарајеву и у Београду и до
Другог свјетског рата бавио се само издавачким
послом.
• Почетком Другог свјетског рата, по други пут му је
уништена архива и лична библиотека, а књиге су
му разнијете и упропашћене. Године 1942. године
успио је да тајно побјегне у Београд.
• Послије рата вратио се у Сарајево гдје је од 1948.
године радио код издавачког предузећа Свјетлост
обављајући дужност директора Стране књиге.

Исидор Ђурђевић у антикварници Вук
Караџић у Сарајеву
 Послије реорганизације
издавачког предузећа
Свјетлост, у оквиру Наше
књиге, преузео је двије
њене антикварнице, које је
касније преуредио у једну
велику антикварницу која
је носила име Вук
Караџић.
 Захваљујући Ђурђевићу, на
полицама антикварнице
било је преко 50 хиљада
различитих наслова.

 Нажалост, послије вишедеценијског рада, на крају свог радног вијека доживљавао је низ
непријатности. Између осталог, како је сам написао, био је „најслабије плаћен радник од
свих књижарских радника у Босни, мада се знањем не може ни један мерити са мном.“
 Пензионисан је 15.10.1959. године, али није добио заслужену пензију културног радника,
па је до своје смрти покушавао да се то исправи. Умро је у Сарајеву 1963. године. Био је
неожењен.
 Говорио је њемачки и мађарски језик. Био је члан Југословенског новинарског удружења
од 1925. године. Указом предсједника Федеративне Народне Републике Југославије био је
одликован орденом рада III реда. За свој рад био је похваљиван више пута.
 О Ђурђевићу и његовој издавачкој дјелатности писали су многи његови савременици, а
његов рад забиљежен је у енциклопедијама.

 Ширећи писану ријеч међу становништвом, Издавачка
књижара Исидора Ђурђевића вршила је значајну просвјетну,
културну и националну улогу.
 Била је прва издавачка књижара која је плаћала писце,
преводиоце и сликаре и прва издавачка књижара која је у БиХ
увела модерну естетску опрему књиге чије су насловне стране
књига радили познати сликари.
 За вријеме свог постојања до Другог свјетског рата, штампала
је преко 300 оригиналних дјела домаћих писаца и превода.

 Хисторијски архив Сарајево је преузео оставштину Исидора Ђурђевића (сигн. О-ЂИ-226)
1964. године. Грађа је на српско-хрватском језику, а њена количина износи 16 архивских
кутија. Временски распон је од 1898. до 1959. године. Сређена је према свом садржају и
има израђен аналитички инвентар.
 Фонд обухвата: лична документа, рукописе Ђурђевића, новинске чланке о антикварници и
књижари, споразуме и уговоре о штампању разних дјела између аутора и издавача,
рукописе дјела и преводе, оригиналне цртеже и карикатуре карикатуристе Симе
Драшковића, разне плакате и клишее насловних страна Мале библиотеке, позоришне
плакате за извођење Сремчевих дјела: Зона Замфирова, Поп Ћира и поп Спира и Ивкова
слава, плакате за извођење Обећане земље Боривоја Јевтића, приватна писма, писма
многих књижевника и културних радника упућена Исидору Ђурђевићу.
 Исидор Ђурђевић је откупио ауторска права на дјела Стевана Сремца од његовог брата
Јована Сремца што му је донијело многе непријатности. У оквиру фонда налази се сва
документација у вези с тим.

 Из грађе се види да је Ђурђевић послије Првог свјетског рата био у
материјалној оскудици, али је улагао све напоре да одржи континуитет
издавања писане ријечи, чак и по цијену кашњења исплата хонорара. Списи
свједоче о његовој посвећености послу и односу према књигама које је
цијенио изнад свега.
 Из писама сазнајемо много о животу и раду пошиљаоца, али и различите
занимљивости. Тако се упознајемо са преданошћу, упорношћу и
педантношћу Исидоре Секулић, која је водила рачуна о отклањању грешака,
коректури и о квалитету „хартије и повеза“, на рачун свог хонорара; о
хонорару Иве Андрића за „Пут Алије Ђерзелета“; о односима међу браћом
Стевана Сремца; о значају добре критике и неоткривању физичког
идентитета Милице Јанковић итд.

 Из докумената се упознајемо са Исидором, његовим животом и радом,
пријатељима и члановима породице с којима је комуницирао писмима.
 Грађа овог фонда је примарни извор за проучавање пословних веза са
писцима и другим културним радницима, односа аутора са издавачем,
условима рада књижевника и преводиоца, друштвених прилика времена у
коме су дјеловали и самих културних радника. Незаобилазна је за
истраживање издавачких прилика и развоја издавачке дјелатности у Босни и
Херцеговини, историје књижевности и уопште културне историје.
 Циљ рада је скретање пажње на овог изузетног културног радника, његов
допринос издавачкој дјелатности Босне и Херцеговине и његову оставштину
чије проучавање би резултирало бројним научно-стручним радовима.

�ݺ�ߣ

Мр Александра Пијук Пејчић, Хисторијски архив Сарајево (Босна и Херцеговина), Исидор Ђурђевић и његова оставштина

Recommended

More Related Content

Similar to Мр Александра Пијук Пејчић, Хисторијски архив Сарајево (Босна и Херцеговина), Исидор Ђурђевић и његова оставштина (20)

More from Архивистичко друштво Србије / Archival Association of Serbia (20)

Мр Александра Пијук Пејчић, Хисторијски архив Сарајево (Босна и Херцеговина), Исидор Ђурђевић и његова оставштина