More Related Content
What's hot (20)
Viewers also liked (15)
Similar to 3 део демократија и механизми власти у србији (20)
More from angelinabrankovic51 (7)
3 део демократија и механизми власти у србији
- 1. Демократија и механизми власти у Србији Појам суверенитета и демократије ........................................................................... 2 • Шта значи појам суверенитета? Облици суверености ................................ 2 • Шта је демократија? ....................................................................................... 3 Политика и власт. Подела власти ............................................................................ 6 • Шта је политика? ............................................................................................ 6 • Парламент ....................................................................................................... 7 • Шеф државе..................................................................................................... 8 • Влада................................................................................................................. 8 Избори и изборни систем. Политичке странке ..................................................... 9 • Шта је бирачко право и које врсте постоје? ................................................ 9 • Шта су избори и које врсте избора постоје? ................................................ 9 • Шта су политичке партије, када настају и како их делимо? ..................... 9 1
- 2. I - Појам суверенитета и демократије Шта значи појам суверенитета? Грађанске револуције 18. и 19. века прогласиле су народ и грађане суверенима у својим државама и на својим територијама. Сувереност представља својство неког субјекта да има врховну власт, независну од других облика власти. Реч је о власти која врши потпуну контролу над пословима унутар неке територијалне области. За цареве и краљеве каже се да су суверени. Овај појам се среће још у античкој Грчкој и до данас је био повезан са државом која је у стању да влада у најбољем интересу њених грађана. Француски писац из 16. века Жан Боден, творац је модерног појма суверенитета: то је правно неотуђива, недељива и неограничена власт. Држава је независна према споља (у односу на друге државе) и према унутра ( у односу на друге власти у држави). Поред Бодена, овим појмом су се бавили и други значајни теоретичари: Томас Хобс, Џон Лок, Шарл Монтескије, Жан Жак Русо. Жан Боден (1530-1596) и Шарл Монтескије (1689 - 1755) Облици суверености Сувереност државе значи да на територији једне државе постоји само једна, највиша власт у односу на грађане те државе. Она је истовремено и независна, што значи да је не ограничавају спољашњи фактори. Од друге половине 20. века са процесом глобализације траје и процес десуверенизације. То значи да се државе одричу дела свог суверенитета да би приступила неким међународним организацијама- Европској унији, НАТО пакту,... Сувереност нације подразумева право народа као етничке заједнице да одлучује у каквој ће држави да живи. Овај облик суверености је повезан са правом на самоопредељење – формирање самосталне државе или прикључење некој другој. 2
- 3. Сувереност народа као грађана јавила се у 17. и 18. веку као супротност идеји о божанској природи власти. Народни суверенитет је основ демократског друштва - то је власт која произилази из народа и припада народу. Он је тековина Француске буржоаске револуције (1789-1795) и Америчког грађанског рата (1861-1865). Шта је демократија? Реч је грчког порекла: demos - народ и kratein - владавина, дакле демократија у дословном преводу значи - владавина народа. Демократија има дугу историју, почев од 5. века пре нове ере, када је настала као идеја старогрчких филозофа, до данас. Под демократијом данас подразумевамо такав политички систем у коме народ директно утиче на доношење одлука, или бира своје представнике. Може се поделити на : - демократију у ужем смислу, где постоји владавина већине, или владавина мањине у име већине грађана, који су их изабрали за своје представнике. У складу са уставом и законима грађани непосредно или посредно утичу на одлуке државних органа или их контролишу. - демократија у ширем смислу, подразмева демократске односе у свим областима друштвеног живота - образовању, привреди, култури, уметности, спорту ... Демократију, такође, делимо на непосредну (директну) и посредну (представничку): а) НЕПОСРЕДНА ДЕМОКРАТИЈА подразумева да сви грађани учествују у доношењу одлука, чиме се спречава концентрација моћи у рукама изабраних представника. Постоје два облика: - РЕФЕРЕНДУМ, облик личног, непосредног и тајног изјашњавања грађана писаним путем о неком важном правном акту (уставу, закону), или неком битном друштвеном питању. Постоји више подела референдума: обавезан, расписује се при доношењу устава, измена државних граница, промене државних симбола, итд. факултативан, не мора се расписати, а ако се распише, државни орган који га је расписао мора поштовати одлуку народа (грађана). Расписује се, нпр. када се одлучује о приступању државе некој међународној организацији ( НАТО, ЕУ...) консултативни није предвиђен законом, а ако се распише, воља грађана није обавезујућа за државне органе. Овај референдум се расписује да би се знало шта грађани мисле о неко важном питању плебисцит је врста референдума на ком се грађани изјашњавају о најважнијим питањима државе или народа, нпр. самосталне државе или припајање другој држави народни вето је врста законодавног референдума којим грађани могу да одлуче о укидању важећег закона, или да спрече доношење новог. 3
- 4. - ИНИЦИЈАТИВА ГРАЂАНА је начин личног изјашњавања грађана, када они у писаној форми захтевају од државних органа да донесе неки правни акт, да измени постојећи, да се распише референдум, или да се реши неки други важан проблем. грађанска иницијатива за укидање пореза на опрему за бебе б) ПОСРЕДНА ДЕМОКРАТИЈА, или представничка демократија може се остваривати на основу: - поделе власти на законодавну, извршну и судску, што подразумева строгу међусобну контролу. Тако је настао председнички систем власти, а на основу сарадње власти настао је парламентарни систем. - јединства власти, где скупштина врши истовремено и законодавну и извршну власт. Уколико се јединство власти врши по демократским принципима, онда се овај облик назива скупштински систем власти. Парламентарни систем власти У овом систему се примењује начело поделе власти, где постоји сарадња између законодавне и извршне власти. Законодавну власт врши парламент, чији се чланови (посланици) бирају на непосредним изборима на којима учествују политичке странке. Извршну власт врше шеф државе (председник) и влада. Председника бира парламент који не може да утиче на њега. Његова функција је усклађивање рада парламента и владе. Влада је оперативни део извршне власти и самосталан је у односу на председника који је формално предлаже. Влада је одговорна само парламенту који може донети одлуку о њеном распуштању. Истовремено, влада може предложити председнику да распусти парламент, а може и предлагати законе парламенту. Овај систем је настао у Великој Британији. 4
- 5. Председнички систем власти Заснива се на строгој подели власти и потпуној независности законодавне од извршне власти. Суштина је у пуној равноправности законодавне и извршне власти, где једна другу ограничавају и контролишу да не би биле отуђене од народа. Основна карактеристика ове власти је јака извршна власт оличена у преседнику републике, који се бира не непосредним изборима. Он је истовремено и шеф државе и шеф владе. Он именује министре, судије, амбасадоре, високе чиновнике. Председник врши целокупну извршну власт, а парламент законодавну. Он не може да се меша у рад парламента, али може да врати изгласане законе парламенту на поновно гласање. Са друге стране, парламент не може да смењује преседника, али може да утиче на њега доношењем закона. Судску власт врше судови по начелу самосталности и независности. Овај систем је настао у САД, неки облици постоје у земљама Африке и Азије. Мешовити (полупредседнички) систем власти Он је комбинација првог и другог облика власти: - од председничког система преузима правила избора председника републике на непосредним изборима - од парламентарног система преузима владу, која је политички одговорна парламенту. Основна карактеристика овог система је независност шефа државе, који има право да распусти парламент. Влада је одговорна парламенту и укључује се у њен законодавни рад, а преко шефа државе може учествовати у распуштању парламента. Чланове владе именује и разрешава шеф државе. Овај систем срећемо у Аустрији, Италији, Португалији. Од доношења Устава из 2006. године, овај систем срећемо и у Србији, али уз нешто мања овлашћења председника републике. Скупштински систем власти Заснива се на јединству власти у корист скупштине (парламента). Његове карактеристике су : - влада ( извршна власт) мора да буде потчињена скупштини - повећане су надлежности скупштине. Овај систем је настао у Француској, а од Октобарске револуције 1917. године постоји и у свим социјалистичким земљама. Да би се се развијала демократија у некој држави, неопходни су многи услови, а најважнији су: - слободе и права грађана - владавина права и правне државе - слобода медија - постојање добро организованих политичких установа - јавност рада државних органа, итд. 5
- 6. II - Политика и власт. Подела власти Шта је политика? То је вештина управљања друштвом преко јавних установа и организација (државе, политичких странака). Она је пут ка превазилажењу супротности и сукоба у друштву. Потиче од грчке речи polis, што значи град- држава. О политици можемо говорити на два начина: - у ужем смислу (предузећима, породици, друштвеној установи) - у ширем смислу (у држави или глобалном друштву). Политика је у непосредној вези са влашћу, па је зато важно да изучавајући политику одговоримо на питања: - ко влада - у чијем интересу - којим средствима се служи онај ко врши власт. Власт је врста друштвене моћи која се заснива на уставу и законима. Она је, такође, њима и ограничена. Основни механизам власти је држава. Њена улога је: - да штити друштвени поредак и - да организује друштвени живот преко низа јавних установа које се финансирају из пореза грађана. Које су основне карактеристике држава? - суверност, која је изражена у врховној власти - брига за јавни интерес грађана - монопол над апаратима силе (војском и полицијом), да би се обезбедило поштовање закона - територијална одређеност (власт државе се односи на све грађане на њеној територији која је међународно призната) Скуп политичких установа које држави омогућавају вршење њених функција и утврђивања система власти у њој назива се државно уређење. Државе се могу поделити по: - типу владавине: монархије, републике и диктатуре - државном уређењу: унитарне, федерације, конфедерације - политичком уређењу: демократске, аутократске и тоталитарне - типу државне власти: са јединственом власти и поделом власти. Највиши органи државне власти су: - парламент - шеф државе - влада. 6
- 7. Парламент Овај орган власти носилац је законодавне функције у држави, али није носилац суверености, нити је изнад устава. Носилац суверености је народ, а парламент чине његови изабрани представници који делују у границама утврђеним уставом. Парламент може бити: - једнодомни и - дводомни (чине га горњи дом, који има саветодавну или надзорну функцију, а чине га представници региона, покрајина или држава и доњи дом, који има законодавну власт чији се чланови бирају на целој територији државе). Дводомни парламент имају федерације, а једнодомни унитарне државе. Парламент чине председник, потпредседници, генерални секретар и посланици, који имају ограничен мандат (у Републици Србији четири године). зграда Скупштине Републике Србије сала за седнице у Скупштини Републике Србије 7
- 8. Шеф државе Највиши је представник државе у земљи и иностранству. Може бити: - монарх, који на власт долази наслеђем и власт врши без ограничења дужине мандата, и - председник републике кога, посредно или непосредно, бира народ и његов мандат је ограничен. Председника у Србији бира народ и његов мандат је ограничен на пет година. Влада Као самосталан орган извршне власти, влада постоји само у парламентарном систему. У председничком систему владу чини скуп блиских сарадника председника. У скупштнском систему, такође, није самосталан државни орган, већ је везан за скупштину као њен извршни орган. Основна функција владе је да одређује правац државне политике, да извршава законе и усмерава све активности у оквиру својих надлежности. У Републици Србији председник Републике предлаже Народној скупштини кандидата за председника владе, а он Народној скупштини предлаже чланове владе и излаже програм рада. Владу чине председник (премијер), потпредседници и министри. Она је изабрана ако су је за њу гласала већина од укупног броја посланика. зграда Владе Републике Србије Питања: Шта је имунитет и ко га има? Шта је кворум и како се постиже? 8
- 9. III - Избори и изборни систем. Политичке странке Шта је бирачко право и које врсте постоје? То је субјективно право грађана да на изборима свој глас дају одређеном кандидату или изборној листи. Истовремено, то је и право да буду бирани као кандидати на изборима. Ова права су прописана уставом и законима. Врсте бирачких права * активно имају грађани који могу да бирају представнике на власти. То су они који имају право гласа. Ово право у Републици Србији имају сви држављани који су старији од осамнаест година, који су пословно способни и имају пребивалиште на територији Србије. * пасивно се односи на право учествовања на изборима као кандидат који ће, евентуално, бити изабран. У Србији су услови за пасивно бирачко право исти као и за активно. * ограничено подразумева бирачко право само одређеним категоријама грађана да бирају и буду бирани. Најчешће се односи на плаћање пореза или поседовања одређеног имања. * једнако бирачко право значи да глас сваког бирача има једнаку вредност („ један грађанин један глас“). Шта су избори и које врсте постоје? То су поступци којим бирачи (грађани) поверавају обављање политичке власти: - парламенту и - председнику државе. Они тада представљају суверену народну вољу. Избори се одржавају на националном (државном), регионалном и локалном нивоу, као и у оквиру политичких странака, установа, удружења. У зависности од тога за коју функцију се расписују разликујемо: - парламентарне и - председничке изборе. Према територијалном принципу разликујемо: - републичке - покрајинске и - локалне изборе. Према разлозима за спровођење избори могу бити: - предизбори (када се бирају електори) - поновни (одмах након редовних) - допунски (када се попуњавају упражњена места). 9
- 10. Изборни систем представља скуп процедура и правила. Може бити: - већински, бирачи непосредно бирају функционере и чланове неког представничког тела; изабран је онај ко има највише гласова - пропорционални, уместо појединачних кандидата бирају се изборне листе - мешовити, представља комбинацију већинског и парламентарног система. У Републици Србији се избори за парламент врше по пропорционалном систему, у покрајини је мешовити изборни систем, а на локалном нивоу пропорционални. Шта су политичке партије, када настају и како их делимо? То су добровољне политичке организације истомишљеника чији је циљ: - легално преузимање власти - учешће у власти, или - утицај на власт. Свака политичка партија има свој: - програм са идеологијом и циљевима за које се бори - статут - организацију (руководство и чланство). Одлуке у партији доноси политички врх (руководство) у име целокупног чланства. Политичке партије су саставни део политичког плурализма и без њих је немогуће замислити модерне демократске државе. Историја политичког организовања почиње још у античкој Грчкој (хетерије- братства, пријатељства). У модерном облику их срећемо у 17. и 18. веку, најпре у Енглеској, а затим у САД и Француској за време револуције 1789. године. У Србији се крајем 19. века оснивају прве политичке партије и то: 1881. Народна радикална странка и Српска напредна странка. После њих настају Либерална, Демократска и КПЈ (Комунистичка партија Југославије). После II светског рата КПЈ (СКЈ – Савез комуниста Југославије) преузима водећу улогу у друштву, док се активност других партија забрањује до 1990-их година, када се поново уводи вишепартијски систем. Политичке партије можемо делити по различитим критеријумима: - по друштвено-политичким циљевима - националистичке - конзервативне, либералне, социјалдемократске, комунистичке - по идеологији - левичарске, десничарске, партије центра - према бројности - кадровске и масовне - по функцији - владајуће и опозиционе, итд. 10
- 11. Партије треба разликовати од друштвених покрета, који се само боре за утицај на власт. Први су настали у 19. веку и то су били раднички, национални и расистички покрети. У 20. веку ствара се већи број нових који се боре за бољи квалитет живота. То су: еколошки, феминистички, омладински, мировни, антиглобалистички и други покрети. Никола Пашић (оснивач Народне радикалне странке) и Милутин Гарашанин (један од оснивача Српске напредне странке) * застава Савеза комуниста Југославије, с чувеном паролом „Пролетери свих земаља, уједините се!“ * најпознатији глобални еколошки покрет Greenpeace (дословно „зелени мир“) Питања: Како се формира једна политичка партија (који све услови морају да буду испуњени)? У чему је предност вишепартијског система над једнопартијским? У којим ситуацијама се забрањује рад политичке партије у Републици Србији? 11