�ݺ�ߣ

Абразија
• Абразија је геоморфолошки процес који се одвија на
обалама мора и језера, састоји се у мењању обала
под утицајем морских таласа и струја.
• Абразивни облици могу бити ерозивни и
акумулативни, а велики утицај на стварање
абразионих облика има првобитни рељеф и састав
стена, односно отпорност тих стена на ерозију.

Ерозивни абразиони облици
• Ови облици се стварају механичким деловаљем
таласа на обалу. Рушилачка снага таласа је
помогнута јос и стеновитимматеријалом који они
померају и којим ударају у обалу.
• На тај начин се мања првобитни рељеф и стварају
карактеристични ерозивни облици: таласна
поткапина, клиф или стрми одсек и абраѕиона
тераса.

Таласна поткапина је удубљење у стрмој обали, у
нивоу водене површине и настала је непосредним
ударом таласа и одваљивањем комада стене. Како
се овим процесом подсецају стене, комплекс који се
налази изнад временом се обрувава, чиме се
процес изградље поткапине стално обнавља, а
обалска линија повлачи на рачун мора

Таласна поткапина, Тенерифе

Проширивањем таласне поткапине стене изнад ње
остају без ослонца и руше се и на тај начин се на обали
формира клиф, који у зависности од рељефа у залеђу
може бити висок и по неколико стотина метара.

Сталним уназадним померањем таласне поткапине и
клифа ствара се абразиона или прибрежна тераса,
која је близу обале стеновита, а даље од ње
шљунковита и песковита. Прибрежне терасе могу бити
широке и до неколико стотина метара до више
километара. У последњем стадијуму еволуције између
клифа и мора се образује пешчана зараван или плажа.

Врло широке прибрежне терасе по ободу океана
називају се шелфови и оне се завршавају
континенталним одсеком на граници између
континената и океанских басена ( Британска острва
леже на шелфу).

Акумулативни абразиони облици
• Акумулативни абразиони облици настају под
дејством морских струја или радом таласа и то су:
• Прибрежни спруд или литорални кордон,
• Пешчана коса,
• Шљунковито-песковита превлака или томболо.

• Прибрежни спруд се простире паралелно са обалом
на малом растојању од ње и настаје акумулацијом
песковитог материјалакоји морска струја преноси
поред обале.
• Брзина тог кретања је и по неколико десетина метара
на час, па се спрудови релативно брзо стварају.
Висина спруда и његово растојање од обале зависе
од висине таласа.

Прибрежни спруд на
острву Скијатос

• Пешчане косе стварају се трансформацијом
прибрежног спруда испред лучно извијених обала.

• Иза малих острва у близини обала, под утицајем
таласа образује се превлака или томболо, која
острво повезује са копном и претвара га у
полуострво.
• Долазећи с пучине таласи се ломе око острва и
сударају у његовом залеђу, нагомилавајући шљунак
и песак. На тај начин се ствара веза између острва и
копна.

Типови морских обала
• Обала је гранични појас између мора и копна. Све
обале су мање или више разуђене а под
разуђеношћу обале подразумева се њено одступанје
од праве линије.
• Разуђеност зависи од рељефа као и од тектонске
стабилности терена.
• Према начину постанка разликују се три основна
типа обала: тектонске, ерозивне и органогене.

• Код тектонских обала доминантан чинилац су
различите тектонске структуре потопљене морем. То
је најчешће рељеф у коме се јављају антикиларне и
синклинарне структуре (црногорска обала), хорстови
и ровови (Халкидики) или вулкански облици (острва у
Индонезији).

Вулканска острва у Индонезији

• Ерозивне обале су
настале потапањем
различитих ерозивних
облика у рељефу и овај
тип обале је
најзаступљенији у
Европи.
• Типичан пример овог
типа јесте Норвешка
обала коју карактеришу
бројни дубоки заливи
(фјордови) настали
потапањем
плеистоцених валова.

На атлантској обали Француске и на обалама
Британских острва постоје бројни дубоки заливи
образовани потапањем ушћа великих река (Сена,
Лоара, Темза)

• Органогене обале су распрострањене у тропским
областима. Могу бити зоогене или коралне и
фитогене или мангровске.
• Коралне су настале нарастањем коралних колонија у
плитком приобалном мору.

• Атоли су прстенасти корални спрудови настали око
купа угашених вулкана, која се налазе на малој
дубини испод морске површине.
• Врло су чести у Тихом и Индијском океану.

• Мангровске обале су карактеристичне за плитке
мочваре у приобалном појасу, у којима је заступљена
густа шума мангрова, дрвећа високог до 15 метара.

�ݺ�ߣ

Abrazija

Recommended

More Related Content

What's hot (20)

Similar to Abrazija (20)

More from Prva kragujevačka gimnazija (20)

Abrazija