Rumunjska i Bugarska su zemlje jugoistone Europe s razliitim gospodarskim i demografskim karakteristikama. Rumunjska, sa povr邸inom od 240.000 km2 i populacijom od 22 milijuna, ima razvijenu poljoprivredu i industriju, dok je Bugarska, manja s povr邸inom od 110.000 km2 i 7,5 milijuna stanovnika, poznata po svom jakom orijentalnom utjecaju i razvijenoj poljoprivredi, ali slabije razvijenoj industriji. Glavni grad Rumunjske je Bukure邸t, a Bugarske Sofija, s istaknuto va転nim kulturnim i povijesnim znamenitostima u oba grada.
Crna Gora ima povr邸inu od 13.812 km族 i stanovni邸tvo od 626.262, s glavnim gradom Podgoricom. Zemlja se granii sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Srbijom i Albanijom, a njena klima varira od sredozemne do umjereno kontinentalne. Glavni ekonomski sektor je turizam, dok su poljoprivreda i industrija slabije razvijeni.
Tropska klima se dijeli na pra邸umsku i savansku, s obiljem padalina i visokom temperaturom. Pra邸umska klima se nalazi oko ekvatora, dok savanska klima obuhvaa podruja s malo sjevernije i ju転nije od ekvatora, s izra転enim godi邸njim dobima. ovjek utjee na ove klimatske zone kroz sjeu 邸uma te planta転nu poljoprivredu, 邸to prijeti uni邸tavanju tla.
Rumunjska i Bugarska su zemlje jugoistone Europe s razliitim gospodarskim i demografskim karakteristikama. Rumunjska, sa povr邸inom od 240.000 km2 i populacijom od 22 milijuna, ima razvijenu poljoprivredu i industriju, dok je Bugarska, manja s povr邸inom od 110.000 km2 i 7,5 milijuna stanovnika, poznata po svom jakom orijentalnom utjecaju i razvijenoj poljoprivredi, ali slabije razvijenoj industriji. Glavni grad Rumunjske je Bukure邸t, a Bugarske Sofija, s istaknuto va転nim kulturnim i povijesnim znamenitostima u oba grada.
Crna Gora ima povr邸inu od 13.812 km族 i stanovni邸tvo od 626.262, s glavnim gradom Podgoricom. Zemlja se granii sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Srbijom i Albanijom, a njena klima varira od sredozemne do umjereno kontinentalne. Glavni ekonomski sektor je turizam, dok su poljoprivreda i industrija slabije razvijeni.
Tropska klima se dijeli na pra邸umsku i savansku, s obiljem padalina i visokom temperaturom. Pra邸umska klima se nalazi oko ekvatora, dok savanska klima obuhvaa podruja s malo sjevernije i ju転nije od ekvatora, s izra転enim godi邸njim dobima. ovjek utjee na ove klimatske zone kroz sjeu 邸uma te planta転nu poljoprivredu, 邸to prijeti uni邸tavanju tla.
Zrak je smjesa plinova koja tvori zemljinu atmosferu, kljunu za disanje i gorenje. Sastoji se prvenstveno od du邸ika, kisika i ugljikovog dioksida, a zemljina atmosfera se sastoji od slojeva troposfere, stratosfere, mezosfere, termosfere i egzosfere. Troposfera sadr転i 80% mase atmosfere i odgovorna je za vremenske prilike.
5. OZONSKI SLOJ I UV RADIJACIJA DA LI IMA RAZLOGA ZA STRAH?
6. I deo: Atmosfera Zemlje Hemijski sastav Nastanak i razvoj Struktura
7. Osnovni podaci o atmosferi Zemlje Zemlja se deli na: osnovno telo hidrosferu atmosferu biosferu Masa atmosfere je 5.157*10 15 tona, a Zemlje 5.98*10 21 tona.
8. Poreenje sa atmosferama drugih planeta Merkur nema atmosferu Pluton as ima, as nema atmosferu Mars i Venera imaju od CO 2 Jupiter i Saturn od vodonika i njegovih jedinjenja Zemlja azotno-kiseoninu
9. Hemijski sastav atmosfere Zemlje Atomi i molekuli do visine od 60km (neutralna atmosfera) Od 60 do 600km je jonosfera Iznad je protonosfera Homosfera do 106km Turbopauza iznad homosfere Heterosfera je iznad turbopauze
11. Nastanak i razvoj atmosfere Starost Zemlje izmeu 4.6 i 5 milijardi godina Okean i atmosfera nastali degazacijom tla U prvih 500 miliona godina atmosfera se sastojala od H, H 2 O, CH 4 , CO 2 , a pre 3.5 milijardi godina od CO 2 , CO, H 2 O, N 2 , H 2 U prvom stadijumu nije bilo slobodnog kiseonika Savremena atmosfera je sekundarnog porekla Zemljina kora je stara 4.5 milijardi godina, a hidrosfera 4 milijarde godina
12. 貼 ivot - u hidrosferi pre 4.2 milijarde godina (Karl Segan, Fred Hojl, andra Vikramasinge, Svante Arenijus ), Teorije o abiogenom nastanku 転 ivota (Harold Juri, Stenli Miler) Modro-zelene alge - pre 3.2 milijarde godina Nastanak kiseonika fotosintezom Ozonski sloj- pre milijardu godina. Pre 600 miliona godina koncentracija mu je bila 10% dana 邸 nje. 貼 ivot se 邸 iri i na kopno. Dana 邸 nja atmosfera je nastala delovanjem organizama
13. Graa atmosfere Zemlje Po vertikali je slojevita. Do 200 km je stabilna, a iznad je promenljiva (pulsira i sa 転 ima se) pa ima nepravilnu formu.
15. Slojevi u atmosferi troposfera tr o popauza stratosfera mezosfera mezopauza termosfera egzosfera
16. Troposfera najni転i sloj u njoj je 80% mase visina: 11km, 17-18km karakteri邸e je pad temperature sa visinom r egulator temperature danas su ugljen-dioksid I vodena para
17. Tropopauza 邸irina 1 - 3km temperaturska inverzija nad ekvatorom je hladnija, nad polovima toplija
18. Stratosfera do visine od 50 km temperatura se slabo menja ozonski sloj stratopauza na 48-56 km regulator temperature je ozon
19. Mezosfera iznad atmosfere temperatura ponovo poinje da pada (do -110 0 C) javljaju se sedefasti oblaci iznad je mezopauza
20. Termosfera brzi rast temperature (na 200-250 km je 1800 K) jonizacija (D, E i F slojevi) pojava polarnih svetlosti
21. Egzosfera na visinama preko 1000km disipacija atmosfere
22. Energija sunevog zraenja i atmosfera Zemlje 99.8% energije u intervalu 0.2 -25 m solarna konstanta 1.4 kW/m 2 najvei intenzitet na 473.8nm na Zemlju dospeva: IR 56%, VIS 39%, UV 5% rasejanje i apsorpcija zraenja efekat staklene ba邸te ekolo邸ki aspekti CO 2
27. I I deo: Ozonski sloj Zemlje Stvaranje, raspodela i varijacije Uni{ tavanje, CFC reakcije Ozonska rupa - trenutno stanje i perspektive
28. OZON O 3 Otkriven 1839. (C.F. Schonbein) Ime potie od grke rei ozein {to znai mirisati Gas koji je 2.5 puta gu邸i od kiseonika Na -112 o C kondenzuje se u jarko plavu tenost Moan je oksidant a kao koncentrovan gas ili te-nost je jako eksplozivan
29. STVARANJE OZONA Nastaje fotolizom ili prilikom elektrinih pra転njenja O 2 + h O + O 種 240 nm O + O 2 O 3
30. RASPODELA OZONA Vrlo je redak u atmosferi - u proseku na svakih 10 miliona molekula u atmosferi tri su molekuli ozona; I pored male koncentracije ima vitalnu ulogu; Nehomogeno rasporeen: 10 12 cm -3 na H = 15 km 10 13 cm 3 na H = 25 km 10 11 cm -3 na H = 45 km
31. ATMOSFERSKI OZON Ozon se nalazi u dve oblasti Zemljine atmosfere Veina (oko 90%) nalazi se u stratosferi i naziva se OZONSKI SLOJ Preostali ozon nalazi se u troposferi Troposferski ozon je ZAGAIVA
32. TROPOSFERSKI OZON To je jak fotohemijski oksidant koji o{teuje gumu, plastiku ali i 転ivotinjski i biljni svet; kod oveka o{teuje pluno tkivo; Ozonsko zagaenje nastalo u urbanim sredinama {iri se vetrom na stotine kilometara u ruralne i {umovite oblasti izazivajui {tetu u proizvodnji poljoprivrednih kultura i rastu {uma; Uz SO 2 i NO 2 , O 3 je najvei zagaiva;
33. OZONSKI SLOJ Ozonski sloj {titi Zemljinu povr{inu apsorbujui destruktivno UV zraenje Iako ga ima vrlo malo su{tastven je za 転ivot na Zemlji Funkcionisanje ozona - Chapmen-ove reakcije: O 2 + h 種 240 nm fotolitika disocijacija O 2 鰹 stvaranje ozona O 3 + h 2 種 320 nm apsorpcija UV zraenja O 3 2 駕 rekombinacija
34. STANJE O 3 SLOJA Reakcija rekombinacije je spora, i kada bi samo ona bila uzrok nestajanja ozona, ozonski sloj bio bi dva puta deblji nego {to jeste. Osim kiseoninog (Chapman-ovog) ciklusa rekombinacije postoje i azotni, vodonini i hlorni ciklus rekombinacije. To su katalitike rekombinacije. Trenutno stanje ozonskog sloja je rezultat dinamike ravnote転e izmeu fotolize i rekombinacije; poveanje rekombinacije, izazvano poveanjem katalizatora, rezultuje smanjivanjem ozonskog sloja
35. VARIJACIJE O 3 SLOJA Prirodne varijacije ozonskog sloja postoje u zavisnosti od posmatranog mesta ali i u vremenu na posmatranom mestu Suneva aktivnost - ciklusi od 11 godina - efekti su mali - 2% od pika do srednje vrednosti (polovi 4%) Kvazibijenalne oscilacije povezane su sa promenom smera tropskih vetrova u niskoj stratosferi sa periodom od otprilike 2 godine - 3%
36. VARIJACIJE O 3 SLOJA Iznenadne pojave pojaanog Sunevog vetra mogu poveati koncentraciju NO u gornjoj stratosferi i mezosferi utiui na ozonski sloj - ali slabo Vulkanske erupcije dovode do injekcije sumpornih aerosola koji menjaju balans zraenja u stratosferi izazivajui rasejavanja svetlosti i aktiviranje hlornih jedinjenja
37. DEBLJINA O 3 SLOJA Debljina ozonskog sloja meri se Dobsonovim jedinicama DU (Dobson Unit) Kada bi se sav ozon iz stratosfere spustio na Zemlju, i doveo na uslove od t = 0 o C p=10 5 Pa , njegova debljina bila bi u proseku oko 3 mm . Ova debljina sloja odgovara 300 DU . U apsolutnim jedinicama: 1 DU = 2.7 . 10 16 molekula/cm 2
39. Po{to Sunevo zraenje stvara (i razgrauje) ozon, oekuju se promene debljine ozonskog sloja tokom godine Ozonski sloj najtanji je u tropima (oko 260 DU ) i skoro da se ne menja Na veim geografskim {irinama promene su znaajne Godi{nje stand. dev. su npr. 5 DU za Huancayo a 25 DU za St. Petersburg Dnevne fluktuacije mogu biti vrlo velike (ak i do 60 DU na velikim g.{.) Regionalne i sezonske promene O 3 sloja
40. Treba uoiti da su najvi{e vrednosti debljine u prolee (a ne u jesen kako bi se oekivalo), a najni転e u jesen, a ne u zimu. Na severnoj polulopti vi{e je ozona u januaru nego u julu! Glavnina ozona stvara se u tropima, a onda se vetrovima prenosi u oblasti veih geografskih {irina Antarktika ozonska rupa, o kojoj e kasnije biti vi{e rei, ispada iz ovih prirodnih varijacija. Npr. mesto Halley Bay imalo je 117 DU 1993. g . a 321 DU 1956. godine! Regionalne i sezonske promene O 3 sloja
42. KATALITI KE REKOMBINACIJE Hlorni (bromni) - halogeni ciklus rekombinacije Dokazan kao naru{ilac prirodnog stanja ozonskog sloja
43. IZVORI HLORA CFCs (Hlorofluorokarbonati) su klasa organskih jedinjenja. Hemijski su nereaktivni i bezbedni za rad. Ali u stratosferi se fotolizuju.
46. IZVORI BROMA Haloni (sredstva za ga{enje vatre) npr. CF 3 Br (Halon 1301) Metil bromid (pesticid)
47. UNI[TAVANJE OZONA Mno{tvo mehanizama. Najjednostavniji : Cl + O 3 ClO + O 2 ClO + O Cl + O 2 Neto: O 3 + O 2O 2 Atom hlora je katalizator, ne tro{i se u reakciji. Svaki atom hlora u stratosferi mo転e uni{titi na hiljade molekula azota pre nego {to nestane.
48. UNI[TAVANJE OZONA Atom broma je 10-100 puta destruktivniji (jer brom, za reazliku od hlora nema stabilna jedinjenja u koja mo転e da se skloni- tzv. rezervoare ), ali na sreu, njegova koncentracija je oko 100 puta manja u odnosu na hlor. HCFC uni{tavaju ozon mnogo manje nego CFC jedinjenja.
49. DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA Samo metil hlorid ima jak prirodni izvor (u okeanima i sagorevanjem biomasa). CFC-11 (raspr{ivai) i CFC-12 (rashlaivai) ine vi{e od 50%
50. DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA CFC i ugljen tetrahlorid su skoro inertni u troposferi, nerastvorljivi u vodi, a vreme 転ivota im je 50-200+ godina! HCFC su malo reaktivniji, vreme 転ivota im je 1-20 godina. Iako te転a od vazduha, hlorna jedinjenja dospevaju u stratosferu zahvaljujui kretanju vazduha. Postoji 10-20 godina vremenske razlike izme u emitovanja CFC-a i uni邸tavanja ozona
51. HIPOTEZA ILI TEORIJA? Laboratorijski testovi: Cl i ClO Merenja u stratosferi Veza izme u antarktikog o{teenja ozona i emisije CFC-a je dokazana Na srednjim g.{. - verovatna veza
52. RAKETE I AVIONI Lansiranje Space Shuttle-a i drugih raketa godi{nje ubaci u stratosferu 725 t Cl {to je zanemarivo u poreenju sa CFC ( ~ 1Mt/god (1980.) ~ 0.3 Mt/god . sti転e u stratosferu) Avioni? Podeljena mi{ljenja. Analiza je vrlo komplikovana. U pitanju je azotni ciklus rekombinacije. Procena je (WMO) da itava flota civilnih aviona daje <2% o{teenja (91.,94.). Konkord svake sekunde sagori 700 kg vazduha.
53. ANTARKTIKA OZONSKA RUPA Otkrivena zemaljskim merenjima 1980-84 Halley Bay Vrlo niske vrednosti od avgusta do novembra; na poetku perioda vrednost je niska (<300 DU), a onda umesto da polako raste kada se u prolee pojavi svetlost, ona pada na ispod 150 DU i manje;
55. ANTARKTIKA OZONSKA RUPA U ni転oj stratosferi izmeu 15 i 20 km oko 95% ozona je uni{teno; iznad 25 km o{teenja su mala a kao neto rezultat pojavljuje se o{teenje od oko 50%; U kasno prolee vraaju se normalne vrednosti kada topli ozonom bogati vazduh pone da struji sa manjih geografskih {irina;
56. PSC TEORIJA Polarni vrtlog - dok se zimi stratosferski vazduh hladi zahvata ga Koriolisova sila i uspostavlja jaku zapadnu cirkulaciju oko pola; kad se sunce vrati vetar slabi, ali vrtlog ostaje stabilan do novembra stvarajui izolovan duguljast sud; Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u ni転oj stratosferi ak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda; Komplikovane hemijske reakcije na PSC onemoguavaju hlor da zavr邸i u svojim rezervoarima; ostaje u aktivnom stanju koje uni邸tava ozon; Dokazi PSC teorije - pokazuje se smanjena koncentracija rezervoara za vreme zime i prolea dok je izrazito poveana koncentracija ClO
57. Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u ni転oj stratosferi ak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda; Komplikovane hemijske reakcije na PSC onemoguavaju hlor da zavr{i u svojim rezervoarima; ostaje u aktivnom stanju koje uni{tava ozon; Dokazi PSC teorije - pokazuje se smanjena koncentracija rezervoara za vreme zime i prolea dok je izrazito poveana koncentracija ClO
58. BUDUNOST OZONSKE RUPE Hoe li ozonska rupa nastaviti da raste? Rupu opisujemo povr{inom, dubinom i vremenskom dimenzijom. Ako rupu defini{emo kao oblast sa < 200 DU onda ona zahvata onaj deo vrtloga izpod 65 stepeni, dok se sam vrtlog nalazi ispod 55 stepeni; ako koncentracija hlora nastavi da raste rupa e se pro{iriti na celi vrtlog ali se ne oekuje da se pro{iri na Australiju ili Ju転nu Afriku (nekoliko puta pro{la je ju転nim ileom);
64. 2002. ANTARKTI KA OZONSKA RUPA SE ZNATNO SMANJILA I PODELILA IPCC u pozorava da se to ne mo転e tumaiti kao poetak rehabilitacije jer je promena u granicama meugodi邸nje varijabilnosti ANTARKTI KA OZONSKA RUPA PONOVO DOSTIGLA REKORDNE RAZMERE IZ 2000. GOD.
66. SEVERNA EVROPA - ARKTIK 2005 Saop邸tenje WMO od 28. januara 2005 . - Detektovani su prvi znaci ozonske rupe iznad Arktika tokom zime. - Izmerene temperature u ozonskom sloju su najni転e za zadnjih 50 godina. Saop邸tenje Evropske komisije od 31. januara 2005. . - Rekordno hladana zima mo転e poveati ozonsku rupu iznad Severne Evrope. To mo転e intenzivirati UV radijaciju u Polarnom regionu i Skandinaviji a mogue i u Centralnoj Evropi. - Intenziviranje UV bi imalo konsekvence po zdravlje ljudi kao i po biodiverzitet.
67. OZONSKA RUPA NAD ANTARKTIKOM U 2006. GODINI DOSTI貼E NESTO VEE DIMENZIJE NEGO 2000 / 2003
69. BUDUNOST OZONSKE RUPE Rupa je locirana u ni転oj stratosferi i ak iako koncentracija hlora u stratosferi nastavi da raste u narednih desetak godina mo転da e se pojaviti njeno prodiranje i u vi{e slojeve stratosfere, ali nikako u znaajnijem obimu. Vrtlog se prekida dolaskom toplog ozonom bogatog vazduha sa severa; ako se stratosfera hladi, vrtlog postaje stabilniji i rupa e trajati du転e; dva su uzroka hlaenja stratosfere - efekat staklene ba{te, i samo stanjivanje ozona. U budunosti mo転emo oekivati du転e 転ivee rupe (90. do po. decembra), a mogue je i da ranije ponu (93.-96.) Za{to je va転na? Tamo niko ne 転ivi. - Iako je locirana na Antarktiku njeni efekti nisu; nakon razbijanja rupe hladan vazduh dolazi ak do Australije; 3% globalnog o{teenja;
70. ZATO NIJE DOLO DO ZAUSTAVLJANJA RAZARANJA OZONA ? DOLO JE DO PORASTA TEMPERATURE PRIZEMNOG SLOJA ATMOSFERE (TROPOSFERE) ZBOG POJAANOG EFEKTA STAKLENE BATE I HLAENJA STRATOSFERE (I OZONSKOG SLOJA), JER SADA IC ZRAENJE U MANJOJ MERI DOSPEVA DO NJE. TO POGODUJE RAZARANJU OZONA I DU貼EM ZADR貼AVANJU POLARNIH VRTLOGA.
71. ARKTIK ? Ima li rupe na Arktiku? Vrtlog je puno slabiji, temperature su vi{e, PSC su rei i razbijaju se ranije u prolee; ako se nastave efekti staklene ba{te pojavie se, ali manja od one na Antarktiku (mini rupa iz 1997.)
76. UV ZRAENJE Podela: UVA (320-400 nm) UVB (280-320 nm) UVC (200-280 nm) UVA nije {tetno (?), ne apsorbuje ga ozonski sloj UVB je {tetno, ozonski sloj ga delimino apsorbuje UVC je smrtonosno, ozonski sloj ga u potpunosti apsorbuje
77. VEZA SA OZONSKIM SLOJEM Direktna veza izmeu poveanog intenziteta UV zraenja i osiroma{enja ozonskog sloja
78. UV NA ZEMLJI Dva su osnovna parametra koji odreuju ozraenost na povr{ini Zemlje: put koji Sunevi zraci prelaze, i stanje atmosfere, nadmorska visina je trei parametar koji je povezan sa prethodna dva;
79. TA UTIE NA INTENZITET UV RADIJACIJE - Visina sunca (pri veim visinama sunca vei su intenziteti) - Geografska 邸irina (sa smanjivanjem 邸irine raste intenzitet) - Oblani pokriva (oblanost smanjuje intenzitet) - Nadmorska visina (na veim visinama je jaa radijacija) - Zamuenost atmosfere (aerosoli smanjuju UV) - Ozon (smanjivanjem koliine ozona jaa UV) - Refleksija tla (sneg reflektuje oko 80% UV, svetli pesak oko 20%)
80. SZA - SOLARNI UGAO Solarni ugao - SZA (Solar Zenith Angle) odreuje du転inu puta UV zraka; zavisi od geografske {irine, doba dana, doba godine, mo転e biti nula samo za (23.5S-23.5N); Intenzitet UV zraenja je vei na malim geografskim {irinama i veim nadmorskim visinama ;
81. ATMOSFERA KAO FILTAR Ozraenost takoe zavisi od stanja oblaka i atmosferskih aerosola, a u sluaju UV zraenja i od stanja ozonskog sloja, kao i od refleksije od povr{ine Zemlje .
84. ATMOSFERA KAO FILTAR Oblaci i aerosoli rasejavaju, a SO 2 apsorbuje i rasejava UV Tanki oblaci rasejavaju UV zraenje prema povr{ini Zemlje, a deblji resejavaju zraenje uglavnom nazad ka kosmosu.
85. BIOLO[KO DEJSTVO UV ZRAKA Fotoni dovoljno velike energije u stanju su da raskidaju veze izmeu atoma i tako uni{tavaju molekule; {to je energija fotona vea - vea je verovatnoa destruktivne reakcije; {to je vei broj fotona, o{teenja su vea;
86. EFEKTI PREKOMERNOG OZRAIVANJA Opekotine i sunanica Ubrzano starenje ko転e Karcinomi ko転e karcinom bazalnih elija karcinom skvamoznih elija, melanom Alergijska osetljivost Slabljenje imunog sistema O{teenja oka (katarakta, ptirigium, o{teenja makule)
87. SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU Ograniiti vreme na podnevnom suncu {to je vi{e mogue (UV je najjae u intervalu od 10 do 16 h) Potra転iti obave{tenje o UV indeksu u medijima (znaajna informacija) Nosite sunane naoare koje zaustavljaju 99-100% UV zraenja (staklene naoare) Nosite {e{ir (sa {irokim obodom )
88. SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU Potra転ite hladovinu ( kada je Va{a senka vea od Vas - UV nivo je nizak, ako je senka kraa od Vas - potra転ite hladovinu!) Za{titite izlo転ene delove tela odeom za vreme produ転enog boravka na suncu (pamuna odea dugih nogavica i rukava, majice sa kragnom) Koristite za{titna sredstva (za{titni faktor 15 i vi{e) Izbegavajte UV lampe i salone za kvarcovanje
89. ZABLUDE I ISTINE O SUNANJU Zabluda: Sunani ten je zdrav Istina: Ten je rezultat odbrane Va{eg tela protiv daljeg o{teenja od UV zraenja
90. ZABLUDE I ISTINE O SUNANJU Zabluda: Ten {titi od sunca Istina: Tamni ten na ko転i nudi za{titu koja odgovara faktoru 4
91. ZABLUDE I ISTINE O SUNANJU Zabluda: Ne mo転e se izgoreti po oblanom danu Istina: Do 80% UV zraenja prolazi kroz tanke oblake. estice u ni転oj atmosferi mogu poveati UV dozu puno preko normalne.
92. ZABLUDE I ISTINE O SUNANJU Zabluda: Ne mo転e se izgoreti u vodi Istina: Voda minimalno {titi od UV, a refleksija od povr{ine mo転e poveati dozu.
93. ZABLUDE I ISTINE O SUNANJU Zabluda: Za{titna sredstva me {tite pa mogu da se sunam du転e. Istina: Za{titna sredstva nisu namenjena da poveaju izlo転enost suncu. Za{tita koju oni pru転aju kritino zavisi od njihove upotrebe.
94. ZABLUDE I ISTINE O SUNANJU Zabluda: Ako pravim pauze u sunanju neu izgoreti. Istina: Izlo転enost suncu je kumulativna veliina tokom dana.
95. ZABLUDE I ISTINE O SUNANJU Zabluda: Ako ne oseam vrele zrake neu izgoreti. Istina: O{teenja nastaju zbog UV, a ne od vidljivog i IC zraenja.
96. MED MED (Minimal Erythemal Dose) - minimalna iritirajua doza - je jedinica biolo{ki efektivnog izlaganja UV zracima; predstavlja primljenu dozu za pojavu crvenila na ko転i; Zavisi od mnogo faktora (doba dana, doba godine, tipa ko転e, vrste aktivnosti, upotrebe za{titnog sredstva) i karakteri{e se vremenom do pojave crvenila; Primer - mesec jun u podne: A=20 minuta - tip ko転e III: B=1.5 {etnja: C=3 za{titno sredstvo sa faktorom: D = 4 - rezultat: AxBxCxD = 360 minuta = 6 h; Strunjaci preporuuju da se godi{nje ostvari 30-50 MED ;
97. UV INDEKS (EPA ) UV indeks omoguuje dnevnu prognozu oekivanog rizika preteranog izlaganja suncu. On prognozira intenzitet UV zraenja na skali od 0 do 10+, gde 0 oznaava minimalni a 10+ vrlo visoki rizik: UV indeks nivo izlaganja 0-2 minimalni 3-4 niski 5-6 srednji 7-9 visoki 10+ vrlo visoki
98. PREPORUKE ZA IZLAGANJE SUNCU ( Definisale svetske organizacije pri UN ) Dakle jo 邸 jednom INDEKS UV KATEGORIJA IZLAGANJE SUNCU 11 i vi邸e Ekstremna Ekstra za邸tita 8 do 10 Vrlo visoka Ekstra za邸tita 6 do 7 Visoka Potrebna za邸tita 3 do 5 Srednja Potrebna za邸tita 1 i 2 Niska Slobodno
99. SRAUNAVANJE UV INDEKSA Sraunavanje poinje satelitskim merenjem trenutnog ozonskog sloja za celu planetu nakon ega se vr{i prognoza za sledei dan; kori{enjem radijativnog transfer modela sraunava se koliina UV zraenja koja bi dospela na Zemlju u opsegu talasnih du転ina od 290-400 nm u trenutku minimalnog SZA; Tada se svaka vrednost mno転i vredno{u te転inske funkcije (McKinlay-Diffey Erythema Action Spectrum) koja uzima u obzir biolo{ko dejstvo UV zraka:
100. SRAUNAVANJE UV INDEKSA Talasna du転ina Ulaz Te転ina Rezultat 290 nm 10 15 150 350 nm 20 5 100 400 nm 50 3 150 suma 400 Sada se uzima u obzir stanje oblaka i nadmorska visina; poveanje je 6% za svaki kilometar nadmorske visine; isto nebo transmituje 100%, rastresiti oblaci 89%, slomljeni oblaci 73% a potpuno oblano nebo 31% 400 x 1.06 x 0.73 =309.5 /25 =12.4 =12
106. Svetski centri podataka za ozon i UV zraenje / WMO - Region VI 18 Nemaka 11 Velika Britanija 10 Italija 9 Rusija 7 Francuska, Norve{ka 5 Portugal 4 [vajcarska, Ukrajina 3 Bugarska (Kaliakra, Primorsko, Sofia), [panija, [vedska 2 Austrija, e{ka, Danska, Gruzija, Grka (Solun, Atina), Grenland, Izrael, Litvanija, Poljska 1 Ujedinjeni Arapski Emirati, Belgija, Belorusija, Estonija, Finska, Maarska (Budimpe{ta), Irska, Izrael, Latvija, Holandija, Rumunija (Bukure{t), Slovaka, Slovenija (Mount Krvavec), Turska
107. Sporazumi o za{titi OZONSKOG SLOJA Beka konvencija o za{titi ozonskog sloja 1985. Montrealski protokol o supstancama koje osiroma{uju ozonski sloj 1987. Londonski amandman 1990. Kopenha{ki amandman 1992. Montrealski amandman 1997. Pekin{ki amandman 1999.
108. BEKA KONVENCIJA Nacije su se slo転ile da preduzmu adekvatne mere da za{tite ljudsko zdravlje i okolinu od razliitih efekata koji rezultiraju ili izgleda da rezultiraju od ljudskih aktivnosti, koje menjaju ili izgleda da menjaju ozonski sloj. Ne pominju se posebne supstance koje o{teuju ozon,a CFC se pojavljuju u spisku supstanci koje treba pratiti. Glavni cilj konvencije je da ohrabri istra転ivanja i kooperaciju izmeu zemalja kao i razmenu informacija. Po prvi put nacije su se slo転ile da razmatraju globalni problem okoline, pre nego {to su njegovi efekti ostvareni ili ak nauno dokazani.
109. MONTREALSKI PROTOKOL Finalni dogovor sadr転i klauzule koje pokrivaju specijalne okolnosti nekoliko grupa zemalja, posebno zemalja u razvoju koje ne 転ele da protokol ukoi njihov razvoj. Protokol je konstruktivno fleksibilan, mo転e se poo{triti kako se naune injenice osna転uju bez neophodnosti da se vr{i novo kompletno pregovaranje. On postavlja eliminaciju supstanci koje uni{tavaju ozon kao svoj finalni cilj. Protokol je stupio na snagu 1. januara 1989. god., a sada su njegove potpisnice 155 zemalja od kojih je preko 100 zemalja u razvoju.
110. MONTREALSKI PROTOKOL Protokol je bio samo prvi korak, kao {to je uoeno jo{ u to vreme. Od kada je potpisan, dogaaji su se razvijali zadivljujuom brzinom. Nove naune injenice pokazuju da bi jaa i {ira kontrola bila potrebna, a vlade i industrija su odmakle mnogo dalje i br転e nego {to bi iko verovao da je mogue.
111. AMANDMANI NA MONTREALSKI PROTOKOL Specifikacija pojedinih supstanci i limiti za njihovu proizvodnju Omoguie smanjenje prisustva katalizatora ozonske rekombinacije u stratosferi
112. DA LI IMA RAZLOGA ZA STRAH? Zavisi od toga koliko ste pla{ljivi (hrabri) - od neega se mora umreti! A sada ozbiljno: va転no je shvatiti da prekomerno izlaganje suncu predstavlja potencijalnu opasnost. Odnos prema suncu - deo zdravstvene kulture. Postupati prema savetima. Za{titi najmlae - oni ne znaju ono {to znate Vi nakon ovog predavanja.
