More Related Content
What's hot (17)
Similar to Digestivni trakt (16)
More from Jovan arac (20)
Digestivni trakt
- 5. Ingestija obuhvata uno邸enje hrane u usnu duplju, 転vakanje i gutanje. Digestija podrazumeva dalje usitnjavanje hrane i degradaciju makromolekula uz pomo enzima do jedinjenja male molekulske mase koja mogu da se transportuju u krv. Ugljeni hidrati se razla転u do monosaharida, proteini do aminokiselina, a masti do monoglicerida i slobodnih masnih kiselina. Apsorpcija ukljuuje transport svarenih hranljivih materija iz lumena GIT u krv ili limfu.
- 9. 貼VAKANJE 貼vakanjem se hrana u usnoj duplji sitni i melje. 貼vakanje se sastoji u kombinovanom delovanju popreno prugastih mi邸ia vilica, obraza i jezika. Ono je najveim delom refleksna radnja koordinisana signalima iz centra u produ転enoj mo転dini. Pokreti 転vakanja traju sve dok se ne formira kompaktan zalogaj hrane (bolus) koji mo転e da se proguta. 貼vakanje ima nekoliko uloga: Usitnjavanje hrane i olak邸avanje gutanja Me邸anje hrane sa pljuvakom, ime zapoinje varenje skroba, a pljuvaka deluje i lubrikantno Dovoenje hrane u kontakt sa receptorima za ukus i miris.
- 23. Zubi organska materija dentin spolja su pokriveni slojem tvrde glei. Unutra邸njost zuba je ispunjena zubnom pulpom (vezivno tkivo) u kojoj se nalaze krvni sudovi (ishranjuju zub) i nervi. Koren zuba je pokriven slojem cementa (ko邸tano tkivo) gle dentin pulpa cement
- 25. Jezik . Jezik
- 27. Pljuvane 転lezde Razvijene su podjezine, podviline i zau邸ne. Njihov sekret sadr転i enzim ptijalin koji vari ugljene hidrate. zau邸ne. podviline podjezine
- 28. Pljuvane 転lezde ( glandulae salivarie ) Pljuvane 転lezde lue pljuvaku ( saliva ) Mogu biti male ( gl. salivarie minores ) I velike ( gl. salivarie majores ) Velike pljuvane 転lezde su : Podjezina ( gl. sublinqualis ) Podvilina ( gl. submandibularis ) Dou邸na ( gl. parotis )
- 29. PLJUVAKA Pljuvaku lue tri para glavnih pljuvanih 転lezda i vei broj malih pljuvanih 転lezda rasutih po usnoj duplji. Dnevno se izlui 0.5- 1 litar pljuvake. Pljuvaka je hipotonian vodeni rastvor, sa manje natrijumovih i hloridnih, a vi邸e kalijumovih i bikarbonatnih jona u odnosu na plazmu. Glavni organski sastojci su enzim alfa-amilaza (ptijalin) i mucini.
- 30. Uloge pljuvake: Za邸titna uloga Uloga u varenju skroba Lubrikantna uloga 1. Za邸titna uloga pljuvake ogleda se u tome 邸to ona hladi toplu hranu, ispira usnu duplju, isti zube i deluje baktericidno zbog prisustva enzima lizozima. 2. Zahvaljujui ptijalinu, u usnoj duplji zapoinje varenje skroba i ono je ogranieno zbog kratkog zadr転avanje hrane u ustima i inaktivacije ptijalina u kiseloj sredini 転eluca. 3. Lubrikantna uloga pljuvake sastoji se u podmazivanju zalogaja i olak邸avanju gutanja, vla転enju usana i olak邸avanju funkcije govora.
- 31. GUTANJE Gutanjem se sa転vakan i pljuvakom natopljen zalogaj hrane brzo sprovodi iz usne duplje kroz 転drelo u jednjak i 転eludac. Gutanje mo転e da se izazove voljno,meutim kad se hrana nae u blizini 転drela, nastaje refleksni odgovor koji ne mo転e da se kontroli邸e. Tokom gutanja, disanje je nakratko inhibirano, a ulaz u grkljan zatvoren, da bi se spreio prelazak hrane u du邸nik. Hrana se kroz jednjak potiskuje peristaltikim pokretima ija je snaga srazmerna veliini zalogaja. Hrana kroz jednjak putuje oko 10 sekundi, a tenost znatno br転e. Refleks gutanja je slo転eni refleks koji zapoinje stimulacijom mehanoreceptora usne duplje i 転drela prisutnom hranom. Centar se nalazi u produ転enoj mo転dini.
- 32. 貼drelo Usna duplja se nastavlja na 転drelo koje prelazi u jednjak. preko pukotinastog otvora u vezi sa du邸nikom, preko Eustahijeve tube sa srednjim uhom i preko unutra邸njih nosnih otvora (hoana) sa nosnom dupljom.
- 36. Jednjak Jednjak je dugaak 22-25 cm, poinje nastvaljanjem na 転drelo i zavr邸ava se u 転eludanom otvoru za jednjak (lat: cardia).Prenik jednjaka je oko 2 cm na mestu kontakta sa drugim organima gradi odgovarajua su転enja (lat: angustitiae esophagi). 1.Gornje su転enje se zove jo邸 i krikoidno (lat: angustitia cricoidea)prenik je ovde oko 14 mm. U srednjem delu jednjaka nalazi se drugo su転enje, aortikobronijalno su転enje (lat: angustitia aorticobronchialis), kalibar jednjaka oko 16-17 mm. U donjem delu jednjaka prilikom prolaska kroz dijafragmu (preagu), nastaje i tree su転enje jednjaka, dijafragmatino su転enje (lat: angustitia diaphragmatica). Jednjak je ovde 邸irok oko 15-17 mm.
- 42. 貼eludac Predstavlja pro邸ireni deo creva u kome se hrana nagomilava i zapoinje varenje da bi se zatim postepeno propu邸tala u crevo. Na 転elucu se razlikuju dva dela: kardijalni (deo gde jednjak prelazi u 転eludac) i pilorini (granii se sa crevom). 貼eludane 転lezde produkuju HCl i enzim pepsin koji zapoinje varenje belanevina.
- 44. Row 1 Row 2 Row 3 Row 4 0 2 4 6 8 10 12 Column 1 Column 2 Column 3
- 46. MOTILITET 貼ELUCA Mi邸ini sloj zida 転eluca izgradjen je od tri sloja longitudinalno, cirkularno i koso postavljenih glatkih mi邸inih elija . Zahvaljujui motilitetu: 貼eludac slu転i kao rezervoar hrane Omogueno je sitnjenje hrane i me邸anje sa 転eludanin sokom Pra転njenje 転eluca kontrolisanom brzinom. Hrana uobiajenog sastava zadr転ava se u 転elucu 2-6h. Za to vreme mehanikim usitnjavanjem i delovanjem enzima pretvara se u masu konzistencije paste koja se zove himus. Pra転njenje 転eluca se vr邸i potiskivanjem male koliine himusa (2-7 ml) kroz pilorusni sfinkter.
- 47. SEKRETNA AKTIVNOST 貼ELUCA 貼eludani sok je produkt sekrecije nekoliko tipova egzokrinih 転lezda sluzoko転e 転eluca. G elije sluzoko転e lue i jedan hormon-gastrin. Sastav: Glavni sastojci 転eludanog soka, pored vode, su: Hloridna kiselina (HCl) Pepsinogeni Unutra邸nji faktor pH istog sekreta je 1-2
- 48. HCl lue parijetalne elije 転lezda sluzoko転e. HCl 転eludanog soka ima vi邸estruke uloge: Poma転e varenje proteina na vi邸e naina: denaturi邸e proteine hrane i olak邸ava delovanje pepsina, vr邸i aktivaciju pepsinogena u pepsin i obezbeuje optimalan pH za delovanje pepsina Visoka koncentracija HCl deluje baktericidno HCl rastvara soli kalcijuma i gvo転a iz hrane i omoguava apsorpciju ovih elemenata.
- 49. Pepsini su proteaze 転eludanog soka. Sinteti邸u se u glavnim (peptinim) elijama 転eludanih 転lezda kao neaktivni prekursori pepsinogeni. Aktivaciju u pepsine vr邸i vodonikov jon u lumenu 転eluca. Pepsini zapoinju varenje proteina u digestivnom traktu i hidrolizuju ih do polipeptida razliite du転ine. Unutra邸nji faktor sinteti邸u parijetalne elije.To je glikoprotein neophodan za apsorpciju vitamina B 12. Unutra邸nji faktor je jedini produkt sekrecije 転eluca neophodan za 転ivot. Mukus debljine oko 1 mm, pokriva sluzoko転u 転eluca i 邸titi je od mehanikih o邸teenja grubljom hranom ili hemijskog o邸teenja sa HCl ili enzimima. Mukus lue mukozne (peharaste) elije 転lezda i epitelne elije slobodne povr邸ine sluzoko転e. Epitelne elije lue i vodenastu tenost bogatu i bikarbonatom koji daje alkalitet mukusu.
- 50. Crevo se sastoji od dva dela: 1. tankog creva; 2. debelog creva. Granica izmeu njih je obele転ena jednim slepim izra邸tajem slepim crevom.
- 51. TANKO CREVO Mo転e da bude dugako oko 6 m. Poetni deo tankog creva je dvanaestopalano crevo (duodenum) koje je u obliku "C",a koji se ulivaju odvodi jetre i pankreasa, privrcen je za abdomen pomou trbu邸ne maramice. U zidu tankog creva nalaze se 転lezde koje lue velike koliine sluzi i enzime. Sluz kao omota 邸titi crevnu sluzoko転u od dejstva enzima.
- 58. COLON
- 59. Gross Anatomy of Large Intestine Figure 22.22a
- 64. SEKRETNA AKTIVNOST TANKOG CREVA Produkt iste egzokrine sekrecije tankog creva te邸ko je izolovati jer se u duodenumu izlivaju i 転u i pankreasni sok. Sekret tankog creva je vodeni rastvor elektrolita koji sadr転i brojne enzime, ali oni najverovatnije potiu iz deskvamiranih enterocita. Tanko crevo ima va転nu endokrinu ulogu. Peptidni hormoni koji produkuju endokrine elije njegove sluzoko転e imaju uloge u regulaciji motiliteta, sekrecije i rasta GIT.
- 65. Pankreas Le転i u krivini dvanaestopalanog creva. Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu mnogobrojnih 転lezdanih vorova u crevnoj mezenteri. Pankreas lui pankreasni sok u kome su enzimi u neaktivnom stanju (npr. tripsinogen, himotipsinogen) da bi se aktivirali dospevanjem u duodenum (postaju aktivni tripsin i himotripsin).
- 69. Sastav pankreasnog soka Pankreasni sok je tenost alkalne reakcije koja je posledica velikog sadr転aja bikarbonata. Dnevno se izlui 1-1.5 l pankreasnog soka. Vodenastu komponentu bogatu bikarbonatom produkuju epitelne elije zidova pankreasnih kanala. Enzimsku komponentu sinteti邸u acinusne elije. Enzimska komponenta sadr転i enzime za varenje svih va転nih sastojaka hrane.
- 71. Proteaze pankreasnog soka su: Tripsin Himotripsin Karboksipeptidaza A i B Elastaze
- 72. Proteaze pankreasnog soka su: Tripsin Himotripsin Karboksipeptidaza A i B Elastaze
- 73. One se u soku nalaze u neaktivnom obliku, kao tripsinogen, himotripsinogen, prokarboksipeptidaze i proelastaze. Aktivacija se vr邸i u tankom crevu. Tripsinogen se specifino aktivira u tankom crevu pod uticajem enzima enterokinaze koji potie iz enterocita. Nastali tripsin autokatalitiki aktivira tripsinogen, a vr邸i i aktivaciju himotripsinogena i karboksipeptidaze. Tripsin i himotripsin su endopeptidaze koje skrauju polipeptidne lance do manjih peptida, a karboksipeptidaze su egzopeptidaze koje odvajaju aminokiseline sa C-terminalnog kraja peptida.
- 74. Pankreasni sok sadr転i i alfa-amilazu koja je identina ptijalinu pljuvake. Ona cepa skrob do maltoze. U pankreasnom soku su prisutne lipaze, enzimi koji razgrauju masti hrane i njihove degradacione produkte. To su: Pankreasna lipaza Pankreasna esteraza Fosfolipaza A
- 75. Jetra To je najvea 転lezda u organizmu Jetrin sekret je 転u koja se sakuplja u 転unoj kesi, a odatle kroz 転uni kanal izliva u duodenum. 貼u ne sadr転i enzime, ali omoguava varenje masti tako 邸to vr邸i njihovu emulgaciju (razbija ih na sitne kapljice). Pored toga jetra obavlja jo邸 niz znaajnih funkcija: u njoj se glikoza pretvara u glikogen, predstavlja skladi邸te vitamina i gvo転a, transformi邸e otrovne materije u neotrovne (sva krv iz creva prvo prolazi kroz jetru pa zatim ulazi u op邸ti krvotok) i dr
- 79. Glavna uloga jetre u varenju ostvaruje se putem sekrecije 転ui. 貼u stvaraju hepatociti i epitelne elije sluzoko転e zidova 転unih kanala. 貼u se iz jetre izluuje kontinuirano, ali se izmeu obroka deponuje u 転unoj kesi. U tanko crevo 転u se izliva samo tokom obroka.
- 81. SASTAV 貼UI Hepatociti produkuju 転une soli, holesterol, lecitin, 転une boje i izotonini rastvor elektrolita. 貼une kiseline su najzastupljeniji sastojak suve materije 転ui. One nastaju oksidacijom holesterola. Molekul 転une kiseline je izrazito polaran i zato 転une kiseline ve u 転ui stvaraju agregate sa holesterolom i lecitinom koji se zovu micele. Osnovne uloge 転unih kiselina u varenju i apsorpciji masti su: Emulgovanje masti unetih hranom u sitne kapljice, ime se olak邸ava delovanje lipaza Formiranje me邸ovitih micela rastvorljivih u vodi sa produktima varenja masti, ime se olak邸ava apsorpcija produkta varenja masti.
- 84. Debelo crevo Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i soli. U njemu se nalazi mno邸tvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje. U debelom crevu se vr邸i apsorpcija vode i soli i prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog izbacivanja.
- 85. Debelo crevo Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i soli. U njemu se nalazi mno邸tvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje. U debelom crevu se vr邸i apsorpcija vode i soli i prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog izbacivanja.
- 86. PROCESI U DEBELOM CREVU Glavna uloga mu je da apsorbuje vodu i elektrolite i formira, transportuje i evakui邸e feces. Sluzoko転a debelog creva ima i sekretnu ulogu; u lumen se sekretiraju mukus, bikarbonatni i kalijumov jon. Fekalna masa se formira apsorpcijom vode. Mukus, koga lue mnoge peharaste elije sluzoko転e debelog creva, poma転e vezivanje fekalne mase i ima lubrikantno delovanje.
- 87. vrste materije u fecesu ukljuuju celulozu i druge nesvarljive sastojke hrane, deskvamirane elije crevne sluzoko転e, mucine, ne邸to masti i neorganske sastojke. Feces sadr転i i ogromnu koliinu 転ivih i mrtvih bakterija, kao i vitamine u ijoj sintezi uestvuju bakterije kolona. Pra転njenje debelog creva se vr邸i refleksnim putem (refleks defekacije).
- 89. Varenje glavnih sastojaka hrane se sastoji u itavom nizu hemijskih procesa koji se odigravaju odreenim redosledom i ukljuuju veliki broj enzima poreklom iz sekreta pljuvanih 転lezda, 転eluca i egzokrinog pankreasa. Delovanje enzima potpoma転u HCl iz 転eludanog soka i 転u iz jetre. Varenje je najintezivnije u tankom crevu.
- 90. UGLJENI HIDRATI Ugljeni hidrati prisutni u ljudskoj ishrani su polisaharidi, disaharidi i monosaharidi. Od polisaharida se vare samo amilopektin (biljni skrob) i glikogen (転ivotinjski skrob). Varenje skroba poinje u usnoj duplji pod uticajem alfa-amilaze pljuvake, ptijalina, ali se prekida u 転elucu zbog inaktivacije enzima u kiseloj sredini.
- 91. Varenje ugljenih hidrata se nastavlja u tankom crevu pod uticajem pankreasne alfa amilaze. Ona, kao i ptijalin, razla転e skrob od maltoze, maltotrioze i alfa-graninih dekstrina. Nastali monosaharidi, pre svega glukoza, apsorbuju se u poetnim delovima tankog creva.
- 92. PROTEINI Za razliku od ugljenih hidrata, proteini moraju da se unose hranom. Normalno se celokupna koliina hranom unetih proteina svari i apsorbuje. Varenje zapoinje u 転elucu pod uticajem pepsina koji cepa molekule proteina do peptida razliite du転ine.
- 93. Glavnu ulogu u varenju proteina imaju proteaze pankreasnog soka: tripsin, himotripsin, karboksipeptidaze i elastaze. One razgrauju proteine i peptide do malih peptida. Postoje i peptidaze koje dalje razgrauju male peptide do aminokiselina, dipeptida, tripeptida i tetrapeptida.
- 94. Zavr邸na digestija proteina odigrava se u: lumenu tankog creva, etkastom pokrovu enterocita i citoplazmi enterocita. Za aminokiseline postoji nekoliko transportnih mehanizama, ali za sve je zajedniko da se kotransportuju sa natrijumovim jonom.
- 95. MASTI Glavne masti u prosenoj ishrani su trigliceridi. Masti se vare u duodenumu pod uticajem lipolitikih enzima pankreasnog soka. Da bi ovi enzimi mogli da deluju, masti moraju da se emulguju pomou 転unih kiselina. Najva転niji lipolitiki enzim je pankreasna lipaza koja hidrolizuje trigliceride do dve slobodne masne kiseline i monoglicerida.
- 96. Iz produkata digestije masti i micela 転unih kiselina formiraju se me邸ovite micele. Micele su hidrosolubilne i ulaze u nepokretni vodeni sloj izmeu crevnih resica. Sastojci micela difunduju u vodeni sloj, a onda, kao liposolubilni, lako difunduju kroz membranu etkastog pokrova.
- 97. U enterocitu produkti varenja masti odlaze na glatki endoplazmin retikulum gde se vr邸i reesterifikacija monoglicerida do triglicerida. Iz novosintetisanih lipida se obrazuju hilomikroni. To su sferne lipidne kapljice razliite veliine Hilomikroni se procesom egzocitoze izbacuju iz enterocita u intersticijelni prostor i ulaze u limfne kapilare iji endotel ima dovoljno velike meuelijske prostore.
- 98. VODA I ELEKTROLITI U normalnim uslovima 99% vode i jona se apsorbuje iz lumena digestivnog trakta. Dnevno se u creva unese oko 2 l vode u obliku tenosti i hrane, a jo邸 7 l se izlui u obliku sekreta egzokrinih 転lezda digestivnog trakta i iz jetre. Ako se fecesom elimini邸e oko 200 ml, oko 8800 ml se reapsorbuje pasivno na osnovu osmotskog gradijenta.
- 99. Natrijumov jon se apsorbuje celom du転inom creva, ali najintenzivnije u tankom crevu. Apsorpciju u tankom crevu stimuli邸e hormon aldosteron. Kalijumov jon se apsorbuje u tankom crevu, dok se u debelom crevu i apsorbuje i sekretira, pri emu je sekrecija intenzivnija. Sekreciju stimuli邸e aldosteron. Bikarbonatni jon koji potie iz pankreasnog soka i 転ui do kraja jejunuma se uglavnom reapsorbuje. U ileumu i kolonu bikarbonatni jon se sekretira u zamenu za hloridni jon koji se apsorbuje. Kalcijumov jon se apsorbuje u proksimalnom delu tankog creva. Transport kroz luminalnu membranu se vr邸i olak邸anom difuzijom preko nosaa iju sintezu stimuli邸e vitamin D hormon.
- 100. VITAMINI
- 101. Vitamini su organska jedinjenja koje sinteti邸u biljke i mikroorganizmi. U organizmu oveka nastaju samo vitamini D3 i PP. Izvor vitamina su namirnice biljnog i 転ivotinjskog porekla. Hrana sadr転i ili vitamine ili njihove prekursorne oblike provitamine koji se u organizmu pretvaraju u vitamine.
- 102. Podela vitamina je izvr邸ena na osnovu njihove rastvorljivosti na: liposolubilne vitamine: A, D, E i K i hidrosolubilne: vitamin C i vitamine B grupe.
- 103. Liposolubilni vitamini mogu da se deponuju u veoj koliini, naroito u jetri. Hidrosolubilni vitamini su prisutni u ECT i brzo se izluuju preko bubrega. Od hidrosolubilnih vitamina deponuje se uglavnom vitamin B12. U cirkulaciji se liposolubilni vitamini nalaze kompleksovani sa proteinima plazme, 邸to im poveava rastvorljivost i stabilnost.
- 104. Koliina vitamina u organizmu odreena je intenzitetom: apsorpcije u digestivnom traktu, konverzije provitamina, aktivacije i ekskrecije.
- 105. LIPOSOLUBILNI VITAMINI VITAMIN A Vitamin A se u organizmu nalazi u obliku alkohola (retinol), aldehida (retinal) i kiseline (retinoinska kiselina). Svi oblici su aktivni. U digestivnom traktu vitamin A se apsorbuje olak邸anom difuzijom, a u enterocitima se ugrauje u hilomikrone, pa preko limfe prelazi u cirkulaciju. U krvi se vezuje za retinoil- vezujui protein.
- 106. Vitamin A je neophodan za: Normalan rast organizma Formiranje kostiju Obnovu epitelnih tkiva Normalno funkcionisanje retine Normalnu reproduktivnu sposobnost oba pola Sintezu kortikosteroida Sintezu mukopolisaharida mukoznih sekreta epitela.
- 107. Mehanizam delovanja vitamina A: modulacija genske aktivnosti, slino steroidnim hormonima Ekstranuklearna delovanja, odnosno deluje kao red-oks sistem.
- 108. Prirodni izvori vitamina A: 邸argarepa spana d転igerica riblje ulje mleni proizvodi voe
- 110. VITAMIN D Vitamin D obuhvata grupu srodnih steroidnih jedinjenja od kojih najvei znaaj imaju vitamini D2 i D3. Oni nastaju iz provitamina pod uticajem UV zraka. Konverzija provitamina D3 u vitamin D3 vr邸i se u ko転i. Deponuje se u masnom tkivu i mi邸iima. U plazmi se nalazi vezan za globuline plazme.
- 111. Vitamin D se u organizmu konvertuje u vitamin D hormon. Njegova glavna uloga da poma転e transport kalcijuma u organizmu. Vitamin D hormon deluje na brojna tkiva, ali glavna delovanja su mu u tankom crevu, gde poma転e apsorpciju kalcijuma i u kostima, gde deluje na osteoblaste i osteocite i stimuli邸e sintezu transportera za kalcijumov jon. Ako se vitamin D, 邸to je sluaj i sa vitaminom A, unosi u velikim dozama ima toksine efekte.
- 112. Prirodni izvori vitamina D: D転igerica 貼umance Riblje ulje Mleni proizvodi
- 113. Avitaminoza rahitis
- 114. VITAMIN K Vitamin K je neophodan za koagulaciju krvi jer uestvuje u sintezi protrombina, VII, IX i X faktora koagulacije.
- 115. Prirodni izvori vitamina K: Zeleno povre
- 116. VITAMIN E Vitamin E je zajedniko ime za grupu jedinjenja tokoferola, od kojih je najva転nije alfa-tokoferol. Delovanje vitamina E: Kao antioksidans spreava oksidaciju masnih kiselina, vitamina A i C i tiolske grupe odreenih enzima Ima dokaza o njegovoj ulozi u metabolizmu nukleinskih kiselina, eritropoezi i sintezi koenzima Q.
- 117. HIDROSOLUBILNI VITAMINI VITAMIN C Vitamin C je naje邸e redukciono sredstvo u organizmu i na toj osobini mu se zasniva uloga. Nalazi se u svim tkivima i telesnim tenostima, ali ga najvi邸e ima u nadbubre転noj 転lezdi, hipofizi, 転utom telu jajnika i timusu. Ovako 邸iroka rasprostranjenost ukazuje na njegov izuzetan fiziolo邸ki znaaj.
- 118. Vitamin C deluje kao kofaktor u brojnim biolo邸kim procesima: znaajan za ouvanje strukturnog integriteta vezivnih tkiva, kostiju i bazalnih membrana. Potreban je za nastajanje noradrenalina. Potreban je za sinteze steroida kore nadbubrega. Potreban je za sintezu purina i timina, odnosno DNK. Neophodan je za inkorporaciju gvo転a u feritin. Redukuje gvo転e i prevodi ga u oblik koji se lak邸e apsorbuje iz digestivnog trakta. Potreban je za integritet celularnog trakta.
- 119. VITAMIN B1 Vitamin B1 sadr転i sumpor u svom molekulu.Lako se resorbuje u tankom crevu. U crevnoj sluzoko転i se pretvara u aktivan oblik tiamin pirofosfat ( TPP). Uloge vitamina B1: TPP uestvuje u velikom broju metabolikih procesa kao koenzim najmanje 24 enzima. Kofaktor je u reakcijama dekarboksilacije alfa-keto kiselina (pirogro転ana, alfaketoglutarna kiselina), preno邸enja fragmenata od 2 ugljenikova atoma sa jednog ugljenog hidrata na drugi, u reakcijama pentozofosfatnog puta i dr. Iz ovoga proizilazi da je TPP neophodan za normalan metabolizam ugljenih hidrata i ishranu svih tkiva. TPP ima va転nu ulogu u mehanizmima ukljuenim u sprovoenje akcionih potencijala u perifernim nervima i u nervno-mi邸inoj transmisiji.
- 120. VITAMIN B2 Vitamin B2 ulazi u sastav koenzima FMN i FAD, aktivnih grupa flavoproteina koji su va転ni enzimi tipa dehidrogeneza. Vitamin B2 je ukljuen u procese oksidativne fosforilacije koji su od vitalnog znaaja.
- 121. VITAMIN PP Vitamin PP se nalazi u obliku nikotinske kiseline (niacin) i njenog amida, nikotinamida (niacinamid). Aktivni oblici su NAD i NADP koji su koenzimi ili kosupstrati brojnih dehidrogeneza. Kao sastavni delovi ovih koenzima uestvuju u biolo邸kim oksidacijama.
- 122. VITAMIN B6 Vitamin B6 se javlja u tri oblika: piridoksin, piridoksamin i piridoksal. Vitamin B6 je koenzim u velikom broju metabolikih procesa: U obliku piridoksal fosfata koenzim je enzima koji katalizuju oko 40 tipova enzimskih reakcija u koje spadaju: dezaminacije, transaminacije, dekarboksilacije, desulfhidracije i dr. Piridoksal fosfat je koenzim nekoliko enzima ukljuenih u metabolizam triptofana. Neophodan je za sintezu GABA u CNS.
- 123. FOLNA KISELINA Folna kiselina ima kljunu ulogu u metabolizmu jer je kofaktor enzima ukljuenih u biosintezu prekursora nukleinskih kiselina. Potrebna za sintezu timina; baze koja ulazi u sastav DNK, za sintezu purinskih baza i za redukciju ribonukleotida u deoksiribonukleotide.
- 124. VITAMIN B12 Ovaj vitamin se resorbuje u terminalnom delu ileuma. U digestivnom kanalu se vezuje za unutra邸nji faktor koji ga 邸titi od degradacije. Pri resorpciji se vitamin odvaja od unutra邸njeg faktora. U cirkulaciji se vitamin B12 nalazi vezan za proteine transkobalamine. Deponuje se u jetri. Kao i veina vitamina B grupe i B12 se aktivira u tkivima Vitamin B12 je neophodan za: Normalnu eritropezu Odr転avanje integriteta mijelinskog omotaa nervnih vlakana Obnavljanje epitela u digestivnom kanalu Direktno ili indirektno je ukljuen u metabolizam nukleinskih kiselina, proteina i ugljenih hidrata.
- 125. VITAMIN H Funkcioni邸e kao koenzim u reakcijama karboksilacije.
- 126. PANTOTENSKA KISELINA Pantotenska kiselina je zastupljena u svim biljnim i 転ivotinjskim tkivima. Ulazi u sastav koenzima A (CoA). Ovaj koenzim ima kljunu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina. U obliku acetil-CoA ukljuen je u sintezu masnih kiselina, holesterola, steroida, Ach i dr. jedinjenja.