More Related Content
What's hot (20)
Similar to hardware_racunara1.ppt (20)
hardware_racunara1.ppt
- 1. ta predstavlja hardver raunara? Hardver ili raunarski hardver (eng. hardware; computer hardware) je fiziki, opipljivi deo raunara. Hardverska, raunarska arhitektura koja se koristi u kunim raunarima se naziva Von-Neumann arhitektura. Takoe, postoje i druge arhitekture, ali se mnogo ree koriste. Mogunosti raunara u najveoj meri zavise od hardvera i njegovih kvaliteta. 1
- 2. Osnovni delovi raunara Osnovni delovi raunara mogu se podeliti na: 1.Unutra邸nja periferija 2.Ureaji za skladi邸tenje podataka 3.Grafiki izlazni ureaji 4.Zvuni ulazni/izlazni ureaji 5.Ulazni ureaji 2
- 3. Unutra邸nja periferija raunara Unutra邸nju periferiju raunara ine: - Matina ploa - Procesor - RAM - Grafika karta - Zvuna kartica - Mre転na kartica - Napojna jedinica
- 4. Matina ploa - Matina ploa je hardverski deo raunara koji ve転e sve komponente u jednu celinu i omuguava komunikaciju izmeu raznih delova raunara. - Matina ploa direktno utie na performanse raunara shodno mogunostima njenih glavnih delova. - Glavni delovi matine ploe su: - ipset - Socket - Bios - Memorijski slotovi - PCI-Express slotovi - PCI slotovi 4 -IDE Konektori -SATA Konektori -USB Konektori -Legacy konektori -PS2 (periferni) konektori -Naponksi konektori
- 5. Delovi matine ploe 5 Socket za procesor Memorijski slotovi Konektor napajanja SATA konektor ipset PCI Legacy konektori PCI Express konektori PCI Express x16 konektori Audio konektori Izlazi za monitor USB 2.0/3.0 konektori PS2 konektori mi邸/tastatura
- 6. Delovi matine ploe ipset: Glavni deo koji ve転e sve ostale delove sa procesorom i 邸alje CPU informacije ostalim delovima, sastoji se od dva dela: NorthBridge i SouthBridge. NorthBridge: NorthBridge je direktno konektovan sa procesorom (CPU) preko FSB-a (Front Side Bus ili Sabirnica) 邸to omoguava brzu dostupnost podataka iz memorije i grafike. Southbridge: Southbridge je sporiji od Northbridge-a pa sve informacije iz CPU-a idu prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je magistralama spojen na PCI, USB, zvuni ip, SATA i PATA konektore itd. Socket: Socket odreuje koju vrstu procesora mo転emo prikljuiti na matinu plou. Zadnji univerzalni socket koji su podr転avali svi proizvoai procesora za PC kompjutere je bio socket 7. Danas je nemogue staviti AMD procesor u matinu plou koja podr転ava Intel socket (i ipset). Ispod emo nabrojati neke od najpoznatijih socketa: Socket 7 - Zadnji univerzalni socket za PC kompjutere Socket LGA 775 - Za Intel Core seriju procesora Socket LGA 1155/1150 - za Intel procesore novijih generacija Socket LGA 1151 - Poslednji Intel socket za najnovije procesore (Skylake) Socket LGA 1366/2011 - za Intel procesore namenjene naprednijim korisnicima Socket AM2/AM2+/AM3/AM3+ - Za AMD procesore Socket FM/FM2/FM3 - Za AMD APU procesore 6
- 7. Delovi matine ploe BIOS: Basic Input/Output System (BIOS) kontroli邸e primitivne fukncije raunara i svaki put proverava svoje stanje kod paljenja raunara. Memorijski slotovi: Slu転e kao dom za RAM memoriju, obino ih ima vi邸e. PCI slotovi: (Peripheral Component Interconnect) konektori za zvune, TV, mre転ne karte. PCI-express slotovi: Konektori za grafike kartice, novije zvune, TV, mre転ne karte, RAID. IDE konektori: Integrated Drive Electronics, slu転i za spajanje starih PATA hard diskova, optikih ureaja (DVD/CD-ROM/RW), obino nalazimo dva konektora. SATA konektori: Serial Advanced Technology Attachment, slu転i za konektovanje SATA hard diskova, i logino donosi bolje mogunosti, sam konektor je ne邸to manji i praktiniji od PATA. USB prikljuci: Universal Serial Bus slu転i za prikljuivanje vanjskih ureaja, te je najnoviji standard USB 3.1 koji je skoro duplo br転i od USB 3.1 a mnogo br転i od starog USB 2.0. Legacy konektori: Stari i prevazieni konektori, jo邸 su uvek tu radi podr邸ke starih ureaja iako se sve manje koristi, odlikuje ga mala brzina. Konektori za periferije: Konektori za mi邸 i tastaturu, nisu se previ邸e menjali. CMOS baterija: Pamti neke vitalne i osnovne postavke, takoe sadr転i u sebi sistemski sat. Integrisani delovi: Veina ploa danas ima ve ugraene audio (zvune), mre転ne, bluetooth, wireless ipove, dok su u novijim raunarima grafiki ipovi integrisani uz sam procesor. Naponski konektor: Preko njega matina ploa dobija struju (od napojne jedinice), te je rasporeuje ostalim delovima na matinoj ploi. 7
- 8. Kako matina ploa funkcioni邸e? Jedan od najva転nijih delova matine ploe je magistrala. Preko magistrale idu svi podaci te tako komponente meusobno komuniciraju. Brzina magistrale se meri u MHz-ima. to je vea brzina to vi邸e podataka istovremeno mo転e br転e proi. Najbitnija magistrala je FSB, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako memorija ide preko northbridge-a FSB-ova brzina mo転e dramatino poveati performanse raunara. Osim FSB-a, imamo i druge magistrale: Memorijska spaja northbridge sa memorijom IDE spaja southbridge sa hard diskovima ili CD/DVD ureajima PCI Express x16 spaja grafiku kartu sa memorijom i CPU PCI spaja PCI slotove sa southbridge-om, takoe PCI magistralu koristi novi PCI Express 8
- 9. Procesor - Procesor (mikroprocesor, 袖P ili uP) je elektronska komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na jednom ipu (poluprovodnikom integralnom sklopu). Centralni procesor je srce svakog raunara, iako centralni procesor (CPU) nije jedini procesor, njega imaju grafika kartica (GPU), zvuna kartica i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor naje邸e se misli na centralni procesor (CPU). - Procesor radi u tesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati 邸to vi邸e RAM memorije jer CPU onda mo転e adresirati mnogo vi邸e podataka. 9
- 10. Kako radi CPU? Procesor obrauje i izvr邸ava ma邸inski kod (binarni) koji mu govori 邸ta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je ma邸inski jezik. CPU radi tri osnovne stvari: 1. Pomou ALU (Arithmetic Logic Unit) procesor je u mogunosti da izvodi osnovne matematike operacije (sabiranje, oduzimanje, mno転enje i deljenje). 2. Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mesta na drugo. 3. Shodno naredbama, procesor mo転e skoiti na novi set instrukcija. Centralni procesori obino sadr転e: Kontrolnu jedinicu (Control Unit, CU), koja upravla radom ostalih komponenti, konkretno operacione jedinice. Operacionu jedinicu (Execution Unit), koja tipino sadr転i: Aritmetiko logiku jedinicu (ALU), koja vr邸i aritmetike i logike operacije. Registre, koji slu転e za privremeno skladi邸tenje podataka pri izvr邸avanju programa, kao i za uvanje informacija o trenutnom stanju programa koji se izvr邸ava. Podsistem za povezivanje sa memorijom i periferijama.
- 12. Memorijska hijerarhija 12 Unutra邸nja Spolja邸nja Registri procesora Ke邸 memorija Glavna memorija Hard diskovi SSD diskovi Prenosna memorija USB CD/DVD Trajnost memorije Privremene (volatile) memorije gube sadr転aj nakon nestanka napajanja Trajne (non volatile) memorije uvaju sadr転aj i kada nisu prikljuene na struju Promenjivost memorije Promenjive memorije omoguavaju i itanje i upis podataka (read-write, RWM) dok nepromenjive memorije dozvoljavaju samo itanje (read-only, ROM) Pristup memorije Random access memory, RAM omoguava pristup svakoj memoriji bez obzira na lokaciju na kojoj se nalazi Sequential access memory, SAM zahtevaju da se lokacijama pristupa redom Kapacitet memorije Kapacitet memorije izra転ava koliinu podataka koja se mo転e uskladi邸titi i izra転ava se u kilobajtima (kB), megabajtima (MB), gigabajtima (GB) ili terabajtima (GB)...za sada 1TB = 1024GB = 1,048,576MB = 1,073,741,824kB Brzina memorije Pokazuje koliko se podataka mo転e iz memorije proitati ili u nju upisati u jedinici vremena. Bitne stvari kod brzine su: Vreme pristupa Brzina prenosa odnosno Ka邸njenje protok Tehnologija izrade memorije Uglavnom se izrauju od elektronskih elemenata (glavna memorija, flash memorije, SSD memorije), magnetnih elementata (hard diskovi i magnetne trake) i optikih elemenata (CD, DVD, BlueRay)
- 13. RAM memorija RAM, (Random Access Memory - memorija nasuminog pristupa), je jedan od oblika skladi邸tenja raunarskih podataka ijem sadr転aju se mo転e pristupiti po bilo kom redosledu. Kod ove vrste memorije podaci se mogu ne samo itati, ve i zapisivati. RAM se u raunarima upotrebljava prvenstveno za primarno skladi邸tenje podataka koji se aktivno koriste i neprestano se menjaju. Neke od vrsta RAM-a koje su se koristile kroz istoriju SRAM, skraeno od engl. Static RAM memorija zalemljena na matinu plou NV-RAM od engl. Non-Volatile RAM memorija se bri邸e sa ga邸enjem raunara DRAM engl. Dynamic RAM - memorija ide u slotove na matinoj ploi Fast Page Mode DRAM naizmenino upisivanje podataka EDO RAM (Extended Data Out DRAM dodato ekanje fajlova na upisu SDRAM (Synchronous DRAM) dodata brzina rada memorije DDR SDRAM (Double Data Rate Synchronous DRAM) RDRAM ili Rambus DRAM 13
- 14. Hard disk (HDD) Tvrdi disk (ili hard disk) je ureaj koji pi邸e i ita podatke. Na njemu se skladi邸te svi podaci neophodni za pokretanje raunara, npr. operativni sistem, aplikativni programi.... On radi na skroz drugaijem principu od RAM memorije i omoguava raunaru da zapamti podatke i posle ga邸enja istog. Hard disk spada u vrste mehanikih ureaja. Delovi hard diska: Magnetna ploa Glava za itanje/pisanje Pobuivaka kazaljka (nosa glave za itanje/pisanje) Pobuiva (motor glave za itanje/pisanje) Osovina Podaci se zapisuju na povr邸ini magnetne ploe u sektorima i stazama (tracks). Sektor obino sadr転i odreeni broj bajtova, i oni su u obliku zaobljenih polukrugova, dok su staze u obliku koncentrinih krugova. Osnovni parametri su brzina i veliina, kao i bafer (buffer) hard diska 14
- 16. Solid State Drive (SSD) 16 Solid State Drive, SSD, je naslednik hard disk-a. Za razliku od HDD on nema mehanike delove i u poreenju mehanikim diskovima, otporniji su na fizike udare, neujni su, imaju manje vreme pristupa i manje ka邸njene samim tim ostvaruju vee brzine od mehanikih diskova Delovi SSD: Kontroler ugraeni procesor koji obezbeuje elektronici da spoji memorijske komponente sa matinom ploom Memorija Veina SSD proizvoaa koristi nepromenjivu NI fle邸 memoriju koja zadr転ava podatke i nakon gubitka elektrine energije DRAM odlikuje ultrabrz pristup podacima, a prvenstveno se koriste za ubrzanje aplikacija. DRAM baziran SSD ukljuuje ili unutra邸nje baterije ili spoljni AC/DC adapter za elektrinu energiju
- 17. 17 Solid State Drive (SSD)
- 18. Optiki ureaji - CD/DVD/BlueRay ureaj slu転i za reprodukovanje sadr転aja koji se nalaze na mediju. Neki mogu samo prikazivati sadr転aj, dok imamo i ureaje koji su u mogunosti i snimati nove podatke sa raunara ili s drugog medija. - CD/DVD/BlueRay-ROM su ureaji koji mogu itati bilo koju vrstu CD/DVD medija. CD/DVD/BlueRay-ROM se obino spaja na SATA konektor na matinoj ploi koja slu転i za protok podataka. Naje邸e 邸to zapa転amo je brzina jednog ureaja, a koja se meri u MB/s koja kod CD medija iznosi 7.62 MB/s, kod DVD medija 21,12MB/s dok kod Blue Ray iznosi 65 amegabajta po sekundi - RW-ROM (Read-Write) je ureaj koji mo転e snimati podatke na medij. U zavisnosti od tipa (CD/DVD/BlueRay) samog ureaja on mo転e snimati odreene medije. U zavisnosti od brzine rezanja kao i od kvaliteta medija zavisi i kvalitet, tj dugotrajnost zapisa 18
- 20. Flopi disk Flopi disk ili flopi disketa (FDD) je ureaj za uvanje podataka koji je bio glavni prenosivi ureaj do pojave CD-a, kasnije i DVD ureaja i medija. Skoro 20 godina flopi disk je vladao raunarskim svetom i bio glavni prenosnik podataka meu raunarima. Danas se manje koristi zbog mnogo veih i br転ih CD i DVD medija te USB fle邸 stikova, ali flopi disk jo邸 uvek nije potpuno i邸eznuo i jo邸 se koristi za neke manje stvari kao 邸to su drajveri za monitor i start-up diskete. Na klasinom flopi disku od 1.44 MB nalaze se 2 glave, 80 cilindara s po 18 sektora, svaki od po 512 bajta. 20
- 21. Flash memorija Flash memorija ili Flash EEPROM je vrsta EEPROM (Electrically- Erasable Programmable Read- Only Memory) memorije. Za razliku od "uobiajene" EEPROM memorije, u Flash- EEPROM memoriji se bajtovi ne mogu pojedinano brisati. Flash memorija se koristi tamo gde je bitno da su podaci sauvani na fiziki 邸to manjem mediju (mp3 plejeri, USB stikovi itd.) Spada u grupu spoljnih memorija, i ne zahteva dodatne drajvere za rad od Windowsa 98 pa na dalje. U sebi ima Flash memoriju (nalazi se na maloj 邸tampanoj ploi) zatvorena plastinim ili metalnim kuistem. 21
- 22. Grafika kartica Grafika adapteri (video kartice, grafike kartice) slu転e za pravljenje i kontrolu slike koja se prikazuje na monitoru ili projektoru U poslednje vreme su integrisane na matinu plou ili procesor i uglavnom nam pru転aju osnovne mogunosti Grafika kartica se ugrauje na matinu plou u slot namenjen za njenu upotrebu (PCI-Express konektor, starije koriste AGP konektor) Glavni delovi grafike kartice su: PCB (Printed Circuit Board) je 邸tampana ploa na kojoj se nalaze svi delovi grafike kartice GPU (Grapich Processing Unit) grafiki procesor, ujedno i glavni deo koji prevodi binarni kod u sliku. Princip je jednostavan, CPU u saradnji sa nekim softverom, kao 邸to je 3D raunarska igra, 邸alje informacije grafikom procesoru koji potom obrauje dobijene informacije i 邸alje ih na monitor RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory), slu転i za skladi邸tenje i obradu podataka za GPU. Konektori: PCI, AGP, PCI Express Izlazi: VGA (Video Graphics Array) DVI (Digital Visual Interface) Video in/Video out (VIVO) HDMI (High Deffinition Multimedia input) Display Port 22
- 23. Zvuna kartica Zvuna kartica je deo koji obezbeuje zvuni ulaz i izlaz. Zvuna kartica na sebi sadr転i zvuni ip koji pretvara analogne zvune talase u digitalni signal (nule i jedinice). Zvuni ip se uglavnom nalazi i na matinoj ploi sa unapred integrisanim ulazima i izlazima na njoj i ovakve zvune kartice pru転aju, u zavisnosti od ugraenog ipa, osnovne karakteristike zvune kartice Deo koji obavlja konvertovanje se zove CODEC u koji su integrisana dva glavna dela koja obavljaju taj posao, ADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog Converter) pretvara. Osim toga, imamo i DSP (Digital Sound Processor), zvuni procesor koji oslobaa CPU od obrade zvunih signala (ako ga zvuna karta nema, onda to radi CPU), takoe zvuna kartica ima svoju memoriju. Komunikacija sa raunarom se odvija preko magistrale, a zvuna kartica , dok se komunikacija sa matinom ploom odvija putem magistrale na koju je kartica prikljuena (uglavnom PCI, u novije vreme se koristi PCI- Express magistrala), dok sa zvunicima i mikrofonom ostvaruje preko ulaznih i izlaznih konektora. Neki od proizvoaa zvunih kartica su: Creative, ASUS, Terratec, C- Media, nVIDIA, Realtek, VIA.... 23
- 24. Mre転na kartica Mre転na kartica (eng. Network card, NIC, network adapter) je deo koji se brine za komunikaciju raunara preko raunarske mre転e. Moderne matine ploe obino na sebi imaju integrisan mre転ni ip i prikljuak, ali takoe postoje i mre転ne kartice koje se ubacuju u PCI, odnosno PCI-Express konektor na matinoj ploi. Danas se ree viaju odvojene mre転ne kartice, obino se uzima dodatna kartica (uz integrisanu) zbog mogunosti prikljuivanja vi邸e mre転nih ureaja (npr.ADSL modem i mre転ni hub), iako neke matine ploe dolaze i sa dva ipa, odnosno prikljuka. Danas postoje mre転ne kartice koje omoguavaju 100, 1000 Mbit/s (Gigabit) propusnost podataka koju mo転e podneti jedna mre転na kartica. Proizvoai: Cisco, AMD, Intel, 3Com. 24
- 25. Napojna jedinica Napojna jedinica, napajanje je hardverski deo koji raunaru obezbeuje napon i struju. Napojna jedinica obezbeuje da svaki deo raunara dobije odreenu koliinu energije koja mu je potrebna, s obzirom da sve komponente raunara ne tro邸e istu koliinu elektrine energije. Takoe, jedan od glavnih zadataka napojne jedinice je da pretvori 220 V u 3,3 V, 5 V i 12 V 邸to je u skladu sa naponskim zahtevima hardvera u raunaru. Napojna jedinica ima sopstveno hlaenje. Glavna karakteristika napojne jedinice je njena snaga. Elektrina snaga se meri u W (vatima). Glavni naponski konektori su: Glavni 20+4 pinski konektor, za napajanje matine ploe 4+4 pinski konektor, u zavisnosti od zahteva CPU-a u ATX ili EPS sistemima 6+2-pinski konektor (za jae PCI Express ili AGP grafike kartice) SATA naponski konektori 4-pinski hard disk, DVD, CD konektori Floppy naponski konektor 25
- 26. Grafiki izlazni ureaji Grafike izlazne ureaje ine: Monitor LCD monitor CRT monitor Plazma monitor tampa Laserski 邸tampa Inkjet 邸tampa 26
- 27. Monitor Monitor ili ekran je ureaj koji slu転i za prikazanje slike. Slika koja se prikazuje na monitoru obino se stvara na grafikoj kartici, posebnom sklopu kome je funkcija stvaranje i obnavljanje slike. Veliina ekrana - se meri u inima, neke poznatije veliine su: 15", 17", 19", 21", 22". Standardni prenosni raunari imaju rezoluciju od 15.6, dok su u poslednje vreme poeli masovno da se ugrauju 11, 14 displeji, dok je veliina kod standardnog monitora od 19 pa do 24, ili 27 Odnos 邸irine i visine (aspect ratio) - predstavlja odnos u kom su stranice monitora. Pre je standard bio 4:3 a u novije doba najzastupljeniji je 16:9 (wide), za njim idu 16:10, a u novije vreme imamo i 21:9 (ultrawide) Rezolucija - je broj piksela (pixel) na monitoru. Rezolucija je izra転ena u brojevima piksela koji se nalaze u vodoravnim i uspravnim linijama monitora. U poslednje vreme najpopularnija je FullHD rezolucija (1920x1080), dok se vee rezolucije (2560x1440, 3840x2160) mogu nai na najnovijim monitorima veih rezolucija 27
- 28. Monitor Kontrastni odnos predstavlja odnos osvetljenja najsvetlije (bele) i najtamnije (crne) take, razlikuju se statiki i dinamiki. Frekvencija osve転avanja (refresh rate) odreuje koliko se puta u sekundi vr邸i prikaz svakog piksela i meri se u hercima (Hz). to je vea frekvencija to je slika stabilnija i o邸trija. Dana邸nji ekrani imaju sve vee frekfencije osve転avanja, standardi za osve転avanje su 24 odnosno 60 puta u sekundi za filmove, tj digitalnu televiziju. Za meuslike izmeu 2 susedne slike (interpolaciju) zadu転en je specijalizovani hardware u monitoru Odziv (response time) predstavlja vreme potrebno za stabilizaciju boje piksela izmeu 2 prikaza. Obino se meri koliko je vremena potrebno da se potpuno crni piksel postane potpuno beo. Ovo vreme se meri u milisekundama (ms) i 邸to je manje to je slika bolja, i jasnija Tehnologija prikaza odreuje op邸te osobine i kvalitet monitora. Ovde razlikujemo: CRT monitore LCD monitore Plasma monitore 28
- 29. CRT monitor Katodni monitor ili CRT monitor je grafiki izlazni ureaj temeljen na katodnoj cevi. Ovaj nain prikazivanja se koristi u veini dana邸njih monitora, kao i 邸to se katodna cev koristi u TV-u, osciloskopu i drugim ureajima. Karakteri邸e ih velika te転ina, veliko zauzimanje prostora kao i visoka potro邸nja el.energije, ali zato imaju veoma dobru kvalitetnu i o邸tru sliku. Danas, katodni monitori se skoro nigde ne koriste jer su njihovo mesto preuzeli LCD i Plazma monitori. Ekran CRT monitora se sastoji od miliona siu邸nih crvenih, zelenih i plavih fosfornih takica koje svetle kada ih "udari elektron 邸to potom stvara sliku na ekranu. Unutar katodne cevi, katoda je zagreana nit koja se nalazi u vakumskoj staklenoj cevi. Katodno zraenje je ustvari tok elektrona koji stvara elektronski top. Elektroni su negativni (katoda), dok je anoda pozitivna 邸to privlai elektrone koji su pa転ljivo usmereni prema usmerivau koji ih pomou magnetnog ili elektrinog polja u snopovima skree ka anodi i ekranu. Ekran je prekriven fosfornim materijalom koji praktino svetli ako je "pogoen" elektronom. Fosforni sloj se sastoji od crvenih, zelenih i plavih zona pomou kojih se dobija boja i na taj nain se dobija osnovna slika na ekranu koja se potom filtrira da bi se dobila konana slika. 29
- 30. LCD monitor LCD je monitor iji je ekran sastavljen od odreenog broja piksela koji su poreani ispred nekog svetlosnog izvora, tro邸i veoma malo elektrine energije, pa zauzima malo prostora. LCD radi na principu tenih kristalnih molekula. Pozadina ovih ekrana je osvetljena a tanak sloj tenih kristala prouzrokuje da se svetlost odreene boje zaustavi. Ovo se ostvaruje tako 邸to kristali pod naponom menjaju polaritet i time propu邸taju ili zaustavljaju svetlost. U zavisnosti od vrste pozadinskog osvetljenja razlikuju se stariji LCD monitori koji su koristili fluroscentne katodne cevi i noviji, koji koriste LED diode za osvetljenje ekrana. Mana LCD monitora je 邸to imaju problem sa prikazom crne boje jer kristal ne mo転e da zaustavi svetlost maksimalno 30
- 31. Plazma monitor Plazma monitor (engl. plasma display panel PDP) je vrsta pljosnatog ekrana koja je tipina za plazmu TV. Naziv plazma dolazi od grae svakog piksela (take) koja je fluorescentna cev. U stvarnosti plazma TV ima par miliona takvih malih fluorescentnih cevi. Fluorescentna cev je svetlosni izvor u kojem se vidljiva svetlost dobija na fluorescentnom sloju pobuenim ultraljubiastim zraenjem koje nastaje elektrinim izbojem u smesi 転ivine pare i plemenitih gasova. Svaki piksel zapravo sadr転i tri elije koje imaju tri razliite primarne boje i kombinacijom napona signala mo転e se postii razliita boja koju vidimo na ekranu. Prednosti plzma tehnologije su skroz crna boja a glavna primena im je u televizorima. 31
- 32. tampa tampa je ureaj kojim se podaci (slika, tekst ili oboje) ispisuju sa raunara na papir. Sa digitalnim fotoaparatima pojavili su se 邸tampai koji ne koriste raunar za ispisivanje slika, ve je mogue od邸tampati sliku direktno iz memorije foto-aparata. tampai sa direktnim zagrevanjem 邸tampaju tako 邸to zagrevaju papir koji menja boju pod uticajem toplote. Primer ovakve vrste 邸tampaa su telefaks ureaji (u zadnje vreme postali su ra邸ireni i mlazni telefaks ureaji, jer faksovi koji su ispisani na papiru osetljivom na toplotu vremenom blede). 32
- 33. Laserski 邸tampa Laserski (eng. Laser) 邸tampai 邸tampaju na papir pomou lasera, koji osvetljava bubanj i time naelektri邸e povr邸inu bubnja. Zatim bubanj prolazi kroz toner gde se na naelektrisane delove bubnja lepe fine estice mastila u prahu, papir prelazi preko bubnja i prah ostane na papiru. Na kraju papir prolazi kroz greja koji zapee prah na papiru. Najefikasniji je u ispisivanju tekstova, jer posti転e mnogo vee brzine od iglinih 邸tampaa (od 4-20 stranica u minuti). Postoje i laserski 邸tampai u boji. 33
- 34. Inkjet 邸tampa Inkd転et (engl. Inkjet) 邸tampai (sa mastilom) 邸tampaju tako 邸to iz rezervoara mastila (engl. cartridge) mlazom gaaju papir: u svakoj sekundi ispali se oko 50.000 kapljica mastila. Postoje rezervoari za crnu i kolor 邸tampu. Mlazni 邸tampai su najefikasniji za 邸tampanje slika u boji, jer se mogu kupiti ve za nekoliko hiljada dinara. 34
- 35. Mikrofon - Mikrofon je elektrini ureaj koji akustine talase koji do njega dopiru pretvara u elektrine analogne ili digitalne signale, koji kasnije mogu biti sprovedeni do drugih ureaja koji iste mogu da pamte, obrauju ili reprodukuju. Mikrofoni se koriste u svakodnevnom 転ivotu (telefona, kasetofona i diktafona (za snimanje zvuka), slu邸nih pomagala, u radiju, televiziji, muzikoj i filmskoj produkciji itd.) - Postoji vi邸e vrsta mikrofona: - Kondenzatorski ili elektrostatiki - Elektret kondenzatorski - Dinamiki - Ugljeni - Piezoelektrini - Laserski - Dinamiki zvunici kao mikrofoni 35
- 36. Zvunici - Raunarski ili multimedijalni zvunici su vanjski zvunici opremljeni sa mu邸kim prikljukom koji se ukljuuje na zvunu karticu. Raunarski zvunici su obini pojednostavljeni stereo sistemi bez radia i ostalih integrisanih stvari. Postoji mnogo razliitih zvunika, od najobinijih stereo zvunika pa sve do 7.1 surround sistema sa naprednim opcijama. Proizvoai: Logic3 Logitech Hewlett-Packard .... 36
- 37. Slu邸alice Slu邸alica odnosno slu邸alice su jedan ili par malih zvunika koje korisnik dr転i u blizini svoga uha da bi mogli uti zvuk koji izlazi iz nekog izvora kao: pojaalo, CD ureaj, walkman, iPod, telefon, raunar. 37
- 38. Tastatura 38 - Tastatura je periferni ureaj raunarskog sistema napravljen po ugledu na pisau ma邸inu. Slu転i kako za unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontrolu operacija koje raunar izvr邸ava. Fiziki, tastatura je skup tastera sa ugraviranim ili od邸tampanim slovima, brojevima, znakovima ili funkcijama. U veini sluajeva pritisak na taster prouzrokuje ispisivanje jednog simbola. Ipak, da bi se dobili neki simboli potrebno je pritisnuti i dr転ati vi邸e tastera istovremeno ili u odreenom redosledu. Pritiskom na neke od tastera ne dobija se nikakav simbol ve se oni koriste za odreene operacije na samoj tastaturi.
- 39. Mi邸 39 Mi邸 je jedna od bitnih komponenti svakog desktop raunara i funkcija mu je da se pomou njega pomera kursor na ekranu monitora. Kada pomerimo mi邸a po nekoj relativno hrapavoj povr邸ini, kuglica se pokrene i zavrti zupanike. Optoizolatori registruju pomeranje zupanika i 邸alju signal u elektronski sklop koji ga dalje pretvara u signal razumljiv raunaru i 邸alje mu ga. Mi邸evi se proizvode za PS/2 i USB prikljuak, dok je postojala i stara verzija sa serijskim prikljukom. U budunosti PS/2 se planira potpuno zameniti sa USB standardom. Danas najvi邸e koriste optiki mi邸evi, dok se be転ini i laserski mi邸evi jo邸 uvek probijaju na tr転i邸te obinih korisnika zbog jo邸 uvek relativne skupoe. Do danas postoji nekoliko vrsta mi邸eva: - Mi邸 sa kuglom - Optiki mi邸 - Be転ini mi邸 (RF mi邸 i bluetooth mi邸) - Laserski mi邸 - Biometriki mi邸
- 40. Skener 40 - U oblasti raunarstva, pojam skener (eng. scanner) ima vi邸e znaenja. Pojam skenera slika se odnosi na optiki ulazni ureaj koji omoguava da se crte転, fotografija ili 邸tampani, odnosno rukopisni tekst pretvore u kod koji odgovarajui kompjuterski programi mogu da obrade. Skeniranje slika (digitalizacija slika) je postupak kojim se slika (dokument) pretvara u oblik pogodan za prenos, obradu i uvanje u elektronskom formatu: - Runi skener radi na principu runog prevlaenja ureaja preko skeniranog objekta. Mo転e da skenira ravnu povr邸inu 邸irine do 10 cm i to crno-belu, sivu skalu i kolor. Rezolucija je do 800 dpi (taaka po inu) i obino imaju najvi邸e do 12 bita po boji. Namenjen je skeniranju manjih povr邸ina, sliica, odnosno logotipa. - Polo転eni, stoni, desktop skener je naje邸a vrsta skenera u kunoj i poslovnoj upotrebi zbog dobrog odnosa cene i radnih performansi. Obino koristi A4(210297mm) ili A3(297420mm) format papira i mo転e da skenira u punom koloru. Rezolucija polo転enih skenera mo転e da se kree do 5400 dpi i vi邸e. - Prolazni skener snima dokument tako 邸to se isti provlai kroz njega. Telefaksi su najjednostavniji primer. - Filmski skener snima filmske materijale, pozitive ili negative, formata od 35 do 120 mm. Ti ureaji su specijalno napravljeni za ovu svrhu. On radi na principu obrtnog nosaa koji pokree slajdove ispred soiva i optikog senzora. Rezolucija je, na 36 mm du転ine filma 4000 linija, odnosno samog skenera maksimalno 2700 lpi (linija po inu).
- 41. Web kamera 41 Web kamera (eng. web camera, webcam) je kamera koja prenosi slike u stvarnom vremenu koristei se World Wide Web-om ili nekim drugim video callingprogramom. Web kamera je vrsta video kamere koja se direktno spaja na raunar u svrhe preno邸enja video signala preko interneta. Veinom se koristi za preno邸enje video konferencija, te za uspostavu vizuelnog kontakta kod razgovora preko interneta, odnosno preko neke vrste instant messaging programa.
- 42. Gamepad - Joystick 42 - Gamepad je vrsta upravljaa koji se dr転i sa obe ruke gde se oba runa palca koriste za upravljanje samim komandama koje se nalaza na upravljau. Obino gamepad sadr転i od direkcijskih dugmia (gore, dole, levo, desno) na desnoj strani i akcijskih (obino dugmad koja imaju odreenu funkciju u nekoj igri) na levoj strani. Smer upravljanja se obino upravlja pomou etiri-ugaonog 邸e邸iria u obliku plusa (tzv. D-pad), dok skoro svi moderniji upravljai imaju i analognu dr邸ku slinu d転ojstiku ali mnogo manjih dimenzija. - D転ojstik (eng. joystick) je raunarski periferni deo ili ureaj koji sadr転i neku vrstu dr邸ke pomou koje se vr邸i upravljanje. Veina d転ojstika je dvo-dimenzionalna sa dve ose kretanja, ali i tro-dimenzionalni d転ojstici postoje. D転ojstik je obino postavljen tako da signalizira kretanje po X osi ako se dr邸ka kree levo ili desno, dok se po Y osi kretanje vr邸i ako se dr邸ka pomera gore ili dole. D転ojstik se osim u raunarskim igrama upotebljava i u kontrolnim ma邸inama kao 邸to su liftovi, kranovi, bageri, itd.