ANATOMIJA URINARNI SISTEM
Download as PPT, PDF3 likes21,197 views
organa urinaria http://www.slideshare.net/mdraginaj/presentations
More Related Content
What's hot (20)
Viewers also liked (20)
Similar to ANATOMIJA URINARNI SISTEM (20)
More from Anatomija dr arac (20)
ANATOMIJA URINARNI SISTEM
- 2. MOKRANI SISTEM (Systema urinarium) 1.bubreg (ren) 2.mokraovod (ureter) 3.mokrana be邸ika(vesica urinaria) 4.mokrana cev (urethra) Bubrezi izluuju mokrau (~11.5 L/dan), ostali delovi sistema pothranjuju i odvode mokrau iz tela
- 3. Bubreg (ren) parni organ smeecrvene boje, sme邸ten retroperitonealno u zadnjem gornjem delu trbu邸ne 邸upljine (T12 L3) desni bubreg ne邸to ni転e (ispod jetre) veliine 12 x 6 x 3 cm, ~150 gr
- 4. Morfologija bubrega izgled zrna pasulja gornji i donji pol(extremitas superior et inferior) prednja i zadnja strana(facies ventralis et dorsalis) spolja邸nja i unutra邸nja ivica(Margo lateralis et medialis) sa hilusom
- 6. Bubreg (ren) Regulacija: volumena krvne plazme, krvnog pritiska koncentracije otpadnih produkata u krvi koncentracije elektrolita (Na+, K+,HCO3,...) u plazmi pH (kiselosti) krvne plazme izluuje hormon eritropoetin
- 7. Graa bubrega: 1. Malpigijeva piramida , 2. Interlobularne arterije, 3. Bubre転na arterija, 4. Bubre転na vena, 5. Hilus, 6. Bubre転na karlica, 7. Mokraovod, 8. Mala bubre転na a邸ica, 9. Fibrozna kapsula, 10. Donji pol, 11. Gornji pol, 12. Interlobularna vena, 13. Nefron, 14. Bubre転na duplja, 15. Velika bubre転na a邸ica, 16. Papile, 17. Bertinijeva kolomna
- 8. Bubreg (ren) (desni, spreda) Ovojnice bubrega: Fibrozna ovojnica (capsula fibrosa) vezivna aura masna fascija aura Bubre転na arterija (art. renalis) Vratnica bubrega (hilum) Bubre転na vena (v. renalis) Mokraovod (ureter)
- 9. Bubreg (ren) Bubre転na sr転 (medulla renalis) Bubre転na kora (cortex renalis) 3-4 cm
- 10. Bubreg (ren) Bubre転ne piramide (pyramides renales) 10-18 renalnih (Malpigijevih piramida) Bubre転ni stubici (columnae renales) Male bubre転ne a邸ice (calix renalis minor) Bubre転ne bradavice (7-8) (papillae renales) Vrhovi piramida (papile) sadr転e tzv. re邸etkasto polje sa 10-20 papilarnih otvora) Velike bubre転ne a邸ice (calix renalis major) Bubre転na karlica (pelvis renalis)
- 12. Bubreg (ren) kora Henle-ova petlja (ansa nephrica) mo転dina 2. odvodni vodovi spajaju se u zajedniki odvodni vod bradavice (ductus papillaris)
- 13. Krvni sudovi bubrega Protok krvi kroz oba bubrega iznosi oko 21% minutnog volumena srca ili 1200ml/min. Krv dolazi u ove organe iz abdominalne aorte, preko bubre転ne arterije (a. renalis) po jedna arterija za svaki organ. To je istovremeno nutritivni i funkcionalni krvni sud i ulazi u bubreg kroz tzv. hilus i odmah se deli na dve grane (ventralnu i dorzalnu). Jedna grana odlazi u prednji, a druga u zadnji deo bubrega. Pre ulaska u parenhim ovi ogranci se dele i daju interlobarne arterije (aa. interlobares). One se penju uz Bertinijeve kolumne i u predelu baza renalnih piramida savijaju se i nastavljaju kao lune arterije (aa. Arcuatae). Dalje se pru転aju graninom linijom izmeu kore i sr転i bubrega i granaju se, u jednakim razmacima, na interlobularne arterije (aa. Interlobulares) , koje se pru転aju ka kapsuli (spolja邸njoj ivici) bubrega. Od ovih arterija odvajaju se granice koje e posle kratkog puta ui u klupko glomerula, kao aferentne arteriole. Arteriole ulaze u prvi kapilarni splet iz koga nastaju eferentne arteriole, koje se ponovo granaju dajui drugu (peritubularnu) kapilarnu mre転u. Eferentne (odvodne) arteriole jukstamedularnih nefrona su veoma dugake i nazivaju se pravi sudovi (vasa recta).
- 16. Vene bubrega uglavnom prate odgovarajue arterije i imaju iste nazive. Kapilari bubre転ne kapsule i spolja邸njeg dela kore se sakupljaju i formiraju zvezdaste vene (vv. stellatae). One se zativ ulivaju u vv. interlobulares, a interlobularne vene u lune vene (vv.arcuatae). U lune vene se drenira i vaskularna mre転a iz podruja medule i venska krv zatim ide kroz interlobarne vene, i konano kroz bubre転nu venu (v. renalis) izlazi iz bubrega kroz hilus i uliva se u donju 邸uplju venu. Od ukupne koliine krvi koja proe kroz bubrege, 98-99% odlazi u koru, a samo 1-2% u medulu.
- 17. Bubreg (ren) Nefron osnovna jedinica bubrega (> 1 milion) 1. glomerul (bubre転no tela邸ce) smotuljak krvnih kapilara, ulo転en u vezivni mehuri, Bowmanovu ahuru 180 L primarne mokrae/dan kora mo転dina
- 18. Nefron se sastoji od bubre転nog tela邸ca (korpuskula) i bubre転nog tubula. Korpuskul je poetni deo nefrona loptastog oblika, koji ima dijametar oko 200亮m i sastoji se od glomerula i Boumanove (Bowman) kapsule. Glomerul predstavlja splet gusto zbijenih kapilara (u obliku klupka), koji povezuje dovodnu (aferentnu) sa odvodnom (eferentnom) arteriolom. Mesto ulaska aferentne i izlaska eferentne arteriole se naziva vaslukarni pol glomerula. Nasuprot njemu se nalazi urinarni pol, na kome se isfiltrirana krvna plazma (primarna mokraa) odvodi u bubre転ne tubule. Oko itavog glomerula se nalazi Boumanova kapsula izgraena od dva lista. Spolja邸nji ili parijetalni list kapsule ograniava bubre転ni korpuskul i odvaja ga od okolnog parenhima, a na vaskularnom polu prelazi u unutra邸nji ili visceralni list. Izmeu njih se nalazi interkapsularni prostor, u koji se filtrira primarna mokraa (ultrafiltrat krvi). Kapilari glomerula su fenestriranog tipa, bez dijafragme i 500 puta su propustljiviju od obinih somatskih kapilara. Bubre転ni tubul se prote転e od urinarnog pola korpuskula do lunog sabirnog tubula. U njega se uliva primarna mokraa iz bubre転nog tela邸ca, i procesima apsorpcije i sekrecije obrazuje konana mokraa. Sastoji se od proksimalnog izuvijanog tubula, Henleove petlje i distalnog izuvijanog tubula. Iako svi nefroni imaju istu strukturu, oni se dele na dve glavne grupe: kortikalne i jukstamedularne nefrone.kortikalne i jukstamedularne nefrone. Glomerul kortikalnih nefrona je sme邸ten u spolja邸njem delu kore i ima kratku Henleovu petlju, koja samo delimino zalazi u medulu. Jukstamedularni su sme邸teni dublje u parenhimu kore i imaju veoma dugake Henleove petlje, koje prodiru duboko kroz medulu i dosti転u skoro do bubre転nih papila. Veinu ine kortikalni nefroni (70-80%).
- 19. Tokom starenja organizma broj funkcionalnih nefrona se postepeno smanjuje, tako da u 80. godini mnogi ljudi imaju samo 40% od poetnog broja nefrona. Osim toga njihova populacija se smanjuje i pri povredama, oboljenjima i sl, a bubreg nema izra転enu sposobnost regeneracije.
- 20. Mehanizam stvaranja mokrae obuhvata tri fundamentalna procesa: filtraciju, reapsorpciju i sekreciju. Stvaranje primarne mokrae poinje filtracijom velike koliine tenosti (krvi) iz glomerulskih kapilara, kroz krvno-urinarnu membranu, u Boumanovu kapsulu. Ovaj ultrafiltrat krvi zatim ulazi u sistem tubula, gde se odvija reapsorpcija (vraanje odreenih supstanci iz filtrata u krvotok) i sekrecija (transport jona i drugih supstanci iz krvotoka u bubre転ne tubule). Kao rezultat nastaje konana mokraa, koja se preko mokraovoda (ureter) odvodi iz bubrega u mokranu be邸iku. Oni veoma precizno pode邸avaju izluivanje vode i elektrolita prema njihovom unosu, odr転avajui na taj nain stalnost unutra邸nje sredine. Oni imaju glavnu ulogu u izluivanju otpadnih produkata metabolizma (urea, kreatin, mokrana kiselina, bilirubin), raznih toksina, lekova i dodataka hrani. Regulacijom izluivanja vode i Na imaju presudnu ulogu u dugoronoj regulaciji arterijskog pritiska. Zajedno sa pluima i puferima telesnih tenosti, bubrezi uestvuju u regulaciji acido-bazne ravnote転e, jer mogu da odstrane iz organizma razne kiseline (sumpornu, fosfornu i dr). Po邸to sinteti邸u i sekretuju oko 90% ukupnog eritropoetina, oni direktno utiu i na stvaranje, tj. broj crvenih krvnih zrnaca. Tokom prolongiranog gladovanja bubrezi u procesu glikoneogeneze, od razliitih prekursora, stvaraju glikozu.
- 21. Mokraovod (ureter) sprijeda lateralno parna cev du転ine 25-30 cm, ~7 mm spaja bubreg i mokranu be邸iku sme邸ten retropritonealno levi ne邸to du転i 3 sloja glatkih mi邸ia (peristaltika)
- 22. Mokrana be邸ika (vesica urinaria) 邸uplji mi邸ini organ rezervoar mokrae (~500 ml kapacitet) sme邸ten retropritonealno 3 sloja glatkih mi邸ia (m. detrusor)
- 23. Mokrana be邸ika (vesica urinaria) slu転i kao privremeni rezervoar urina Sme邸tena je u subperitonealnom prostoru karline duplje, iza preponske simfize i ispred marnog creva kod mu邸karca, odnosno materice kod 転ene. Mokrana be邸ika ima pribli転an oblik kru邸ke i na njoj se razlikuju tri dela: vrh (apex vesicae), koji je okrenut napred i navi邸e; telo (corpus vesicae), postavljeno u sredini; i baza ili dno (fundus vesicae), koje gleda navi邸e i unazad. Vrh be邸ike je postavljen otprilike u visini preponske simfize, kada je ona prazna. Prilikom punjenja vrh postaje zaobljen i uzdi転e se iznad simfize, stupajui u odnos sa prednjim trbu邸nim zidom. Telo be邸ike je u odnosu sa zadnjom stranom simfize i vijugama creva kod mu邸karca, odnosno matericom kod 転ene. Sa zadnje strane je pokrivena peritoneumom. Dno be邸ike kod mu邸karca le転i na prostati, semenim kesicama i marnom crevu, a kod 転ena na prednjem zidu vagine. Unutra邸nja povr邸ina organa je oblo転ena sluzoko転om, koja gradi veliki broj nestalnih nabora. Prilikom punjenja mokrane be邸ike oni se povlae. U predelu dna be邸ike nalazi se trouglasto polje pokriveno glatkom sluzoko転om ne邸to tamnije boje, koje se naziva trougao be邸ike (trigonum vesicae). Vrh trougla je okrenut napred i odgovara unutra邸njem otvoru mokrane cevi, a baza je okrenuta nazad i njene uglove ine desni i levi otvor mokraovoda. Izmeu ovih otvora pru転a se interuterini nabor (plica interureterica), dug 1,5-2 cm, a iza njega se nalazi popreno udubljenje u kome se nakuplja mokrani kamen i gnoj kod zapaljenskih procesa. Funkcionalna zapremina be邸ike iznosi oko 350 cm3, ali pokazuje znatne individualne varijacije. Kapacitet se mo転e popeti i na 700 cm3 kod mu邸karca, odnosno 650 cm3 kod 転ene. U patolo邸kim sluajevima kapacitet mokrane be邸ike mo転e da varira od nekoliko mililitara do ak 2 litra.
- 24. Mokrana be邸ika (vesica urinaria) Otvori mokraovoda Telo (corpus vesicae) Trokut be邸ike (trigonum vesicae) Otvor mokrane cevi (ostium urethrae int.) Mi邸i steza mokrane cevi (m. sphincter urethrae ext.) frontalni presek
- 25. Mokrana cev (urethra) duga 17-22 cm otvori semenovoda, prostate 3 dela: prostatini, dijafragmalni, spongiozni sagitalni presek duga 3-5 cm, ~7 mm sagitalni presek
- 29. 14. 仄舒 弌于亠从亳 亟舒仆 弍弍亠亞舒 弍亠亰亳 亰舒 亢亳于仂 仗亠亳亠 舒从仆仂 仂亠亠亠 弍弍亠亞舒 弌于亠从亳 亟舒仆 弍弍亠亞舒 仂弍亠仍亠亢舒于舒 亠 仆舒 亳仆亳亳舒亳于 亠仆舒仂亟仆仂亞 亟于舒 亰舒 仆亠仂仍仂亞亳 (The International Society of Nephrology) 亳 仆亠仆舒亳仂仆舒仍仆仂亞 亟亢亠舒 个仂仆亟舒亳舒 亰舒 弍弍亠亞 (International Federation of Kidney Foundations) 于亳亠 仂亟 100 亰亠仄舒舒 亳仂仄 于亠舒. 亟 2006. 亞仂亟亳仆亠 仂弍亠仍亠亢舒于舒 亠 于舒从仂亞 亟亞仂亞 亠于从舒 仄舒 仄亠亠. 丶亳 亠 仗仂亟亳亰舒亠 于亠亳 仂 于舒亢仆仂亳 弍弍亠亞舒, 仂亞舒仆舒 从仂亳 亳仄舒 从仆 仍仂亞 仂亟亢舒于舒 亢亳于仂舒 亳 仗仂亰仆舒于舒亠 舒于仆仂亳 亟舒 弍仂仍亠亳 弍弍亠亞舒 亠亠, 仂仗舒仆亠 亳 亳亰仍亠亳于亠. 弌仍仂亞舒仆 仂于仂亞仂亟亳亠亞 弌于亠从仂亞 亟舒仆舒 弍弍亠亞舒 亠: 弍亠亰亳 亰舒 亢亳于仂 仗亠亳亠 舒从仆仂 仂亠亠亠 弍弍亠亞舒!.