More Related Content
What's hot (20)
Similar to Hemija r1 atomska_struktura_materije_talasno-mehanicki_model-princip_neodredjenosti (20)
More from 鰻温邸温一看鉛温.鰻艶岳 (20)
Hemija r1 atomska_struktura_materije_talasno-mehanicki_model-princip_neodredjenosti
- 2. Nastao je izuavanjem atomskih spektara i na osnovu slo転enih matematikih prorauna. 1923 Elektron je estica Elektron je talas Le de Broglie Dualistika priroda e- - pretpostavka da za elektron mase m i brzine 僚 va転i sledei opis: h h - Plankova konstanta, 了= m僚 了 - du転ina talasa elektrona
- 3. ELEKTRONSKI OBLAK U ATOMU VODONIKA 1925 W. Heisenberg Princip neodreenosti --- zbog dualne prirode elektrona, nije mogue istovremeno odrediti njegovu brzinu, odnosno impuls ( m僚 ) i polo転aj u prostoru. Kada je re o elektronu, mo転e se govoriti samo o verovatnoi nala転enja elektrona u odreenom delu prostora oko atomskog jezgra, a nikako o njegovom tanom polo転aju.
- 4. 1926 Austrijski fiziar Ervin redinger kombinuje Hajzenbergov princip neodreenosti i De Brolijevu teoriju dualizma i postavlja svoju uvenu talasnu jednainu elektrona. Kvantno mehaniki model predstavlja elektron: --- elektron se zami邸lja kao oblak negativnog E. Schrodinger naelektrisanja, ija je --- kao esticu negativnog gustina najvea u oblasti naelektrisanja koja se kree u prostoru velike verovatnoe oko jezgra i sa odreenom verovatnoom nala転enja elektrona. se nalazi u odreenom delu prostora oko jezgra. Elektronu se ne pripisuje tano odreena kru転na putanja, ve se samo govori o verovatnoi nala転enja elektrona u odreenom delu prostora . Najvi邸e vremena elektron provodi u oblasti velike verovatnoe nala転enja.
- 5. redingerova jednaina je parcijalna diferencijalna jednaina za koju je karakteristian veliki broj re邸enja. Re邸enja su talasne funkcije . 率 = f(x,y,z) Za talasnu f-ju , uveden je termin --- orbitala, ona odgovara kombinaciji tri kvantna broja n,l,m. n,l,m Svaka orbitala ima odreenu energiju. Orbitala opisuje kretanje elektrona u atomu, ali ne odreuje mesto elektrona. Kvadrat talasne f-je, 2, koji je uvek pozitivan, pokazuje gde je elektron i predstavlja gustinu elektronskog oblaka u odreenom delu prostora.
- 6. Talasno-mehaniki model atoma, elektronu ne mo転e pripisati tano kru転nu putanju, mo転emo govoriti samo o verovatnoi nala転enja elektrona u odreenom delu prostora oko jezgra. Prostor koji ima odreen oblik u kome postoji verovatnoa nala転enja elektrona na nekom rastojanju od jezgra naziva se ATOMSKA ORBITALA. Atomska orbitala je odreena sa tri kvantna broja n,l,m. n,l,m Broj re邸enja n2 daje broj atomskih orbitala.