More Related Content
What's hot (20)
Similar to Obrazovanje na daljinu (20)
Obrazovanje na daljinu
- 1. Kako se IKT mogu upotrebiti u obrazovnom procesu? Mogu se upotrebiti kao sredstva za komunikaciju i izbor nastavnih sadrzaja, sredstva za kreiranje obrazovnih sadr転aja, sredstva za unapredjenje procesa nastave i obuke, istra転ivaki instrument, instrument za podr邸ku vrednovanja i upravljanja.
- 2. Sta je raunarski oblak? To je model informacionog sistema, u kojem je kompletna IKT infrastruktura apstrahovana i ponuena korisnicima u vidu internet servisa.
- 3. Navedite organizacije u republici Srbiji koje se bave primenom i razvojem IKT-a u Srbiji To su : Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo邸kog razvoja, Ministarstvo spoljne i unutra邸nje trgovine i telekomunikacija, Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja
- 4. ta je didaktiko-informatika informacija i kada je mo転emo primeniti u nastavi? Didaktiko-informatike inovacije su one promene i novine koje su nauno verifikovane, koje osavremenjuju vaspitanje i obrazovanje i poveavaju njegovu efikasnost.
- 5. Navedite kriterijume konstitutivnosti didaktiko-informatikih inovacija? To su : odr転ani nauni skupovi, okrugli stolovi i tematske rasprave o odreenoj inovaciji ; objavljene naune monografije o relevantnim problemima koji pripadaju inovaciji ; kvalitet i kvantitet teorijskih radova iz podrucja odreene inovacije ; empirijska istra転ivanja dometa i ogranienja odreene inovacije ; razraeni metodiki postupci za primenu inovacije ; objavljivanje bibliografije radova iz podruja odreene inovacije.
- 6. Navedite definiciju obrazovne tehnologije? Obrazovna tehnologija je kori邸enje tehnologije u funkciji unapreenja obrazovanja. To je sistematski iterativni proces za dizajn instrukcije ili obuke. Za obrazovnu tehnologiju koristi se i termin instrukciona ili nastavna tehnologija.
- 7. Kako se obrazovna televizija moze primeniti u obrazovanju? Mo転e se primeniti kao televizija otvorenog kruga priprema se u televizijskim studijima jednog centra, namenjena je gledaocima svih podruja koja mogu pratiti taj program, daje se u isto vreme i ima 邸ire op邸te obrazovno znaenje i 邸iru kulturnu misiju. I televizija zatvorenog kruga priprema se, struno- pedago邸ki oblikuje i predstavlja slu邸aocima u転eg regiona, odreenog uzrasta i emituje u sistemu zatvorene mre転e.
- 8. Sta je multimedija? To je pojam koji vezujemo za medijsku interakciju vi邸e medijalnih izvora. Ti izvori mogu biti video, zvuk, tekst, animacija ili neki drugi izvor pri emu je centralni medijum raunar.
- 9. Navedite medijume za multimediju To su : tekst , grafika, zvuk, video i animacije.
- 10. ta je digitalni jaz? Digitalni jaz je termin koji se odnosi na nejednakosti u kvalitetnom prisustvu novim tehnologijama i sposobnosti proizvodnje kvalitetnih sadr転aja kao i iskljuenju dru邸tveno zapostavljenih slojeva.
- 11. Navedite i opi邸ite stilove uenja uenika Na osnovu naina prijema informacija razlikuju se uenici koji lak邸e ue kad uju auditivni stil, kad vide vizuelni stil, kad dodirnu taktilni stil i kad izvedu odgovarajuu aktivnost kinetiki stil.
- 12. Kako se znanje shvata u didaktici? U didaktici znanje se shvata kao komponenta obrazovanja, kao sistem nauno proverenih, logiki povezanih injenica i generalizacija o prirodi, dru邸tvu i oveku, koje je pojedinac shvatio i usvojio.
- 13. ta je obuka? Pojam obuka je u転i od pojma obrazovanja i odnosi se na razvoj uskih kopetencija ili sposobnosti. Prema Milosavljeviu obuka je uenje i usvajanje ve邸tina i spretnosti, op邸tih i posebnih bez kojih se ne mogu vr邸iti praktine aktivnosti.
- 14. ta je obrazovanje na daljinu? To je instrukcioni nain rada koji se bira kada predava i korisnik nisu na istom mestu. Mo転e se realizovati putem dopisnih studija, audio, video i raunarskih tehnologija.
- 15. Opi邸ite odnos obrazovanja na daljinu i pedago邸kih teorija uenja Bihejviorizam neke od implikacija bihejvioristikog pristupa obrazovanju na daljinu su : potrebno je korisnicima istai ishode uenja radi samovrednovanja ; korisnike treba testirati kako bi se proverilo jesu li ostvarili ishod uenja ; materijal za uenje treba da podstie uenje ; potrbno je uenicima obezbediti povratne informacije kako bi mogli da prate svoj rad. Kognitivizam implikacije kognitivistikog pristupa u obrazovanju na daljinu su : treba primenjivati strategije koje od korisnika zahtevaju vi邸e nivoe uenja ; informacije treba da budu manjeg obima kako bi se izbeglo optereenje u toku pamenja, online materijali treba da pogoduju razliitim stilovima uenja ; potrebno je upotrebiti strategije za poveanje motivacije korisnika i ukljuiti simulacije stvarnih situacija u nastavne lekcije
- 16. Konstruktivizam u obrazovanju na daljinu podrazumeva : korisnicima treba ponuditi aktivnosti koje podstiu razmi邸ljanje ; podsticati saradniko uenje ; korisnici treba da grade vlastito znanje i preuzmu inicijativu u uenju, u interakciji sa ostalima ; u materijale za uenje treba uvoditi primere koji su bliski uenicima ; polaznicima treba ostaviti dovoljno vremena za razmi邸ljanje ; uenje treba da je interaktivno kako bi se ostvarili vi邸i nivoi uenja Konektivizam istie znaaj digitalnih ureaja, hardvera, softvera i mre転nih veza u procesu uenja. Simens smatra da uenje i znanje poivaju na razliitosti mi邸ljenja ; uenje je proces povezivanja specijalizovanih informacija potrebno je odr転avanje kontinuiteta kako bi se podstaklo uenje ; kljuna ve邸tina je sposobnost da se vidi veza izmeu podruja, koncepta i ideja ; razumevanje dolaznih informacija i odabir relevantnih ulazi u proces uenja ; svrha konektivistikih aktivnosti u uenju je tano i a転urno znanje.
- 17. ta je digitalna kompetencija? Digitalna kompetencija odnosi se na osposobljenost za sigurnu i kritiku upotrebu informaciono-komunikacione tehnologije za rad u linom i dru邸tvenom 転ivotu kao i u komunikaciji. Njeni kljuni elementi su osnove IKT ve邸tine i sposobnosti : upotreba raunara za pronala転enje, procenu, skladi邸tenje, stvaranje, prikazivanje i razmenu informacija kao i razvijanje saradnikih mre転a putem interneta.
- 18. Navedite i opi邸ite faze obrazovanja nastavnika za upotrebu IKT-a Obrazovanje za upotrebu IKT-a sastoji se od etiri faze : 1. Detekcija potencijala IKT-a u nastavnom radu (nastavnik ovladava znanjima i ve邸tinama za unapreenje nastavnog rada kori邸enjem alata za produktivnost i komunikaciju). 2. Nastavnik ui da koristi IKT ova faza podrazumeva izgradnju kopetencija za unapreenje tradicionalnih metoda nastave upotrebom multimedija. 3. Nastavnik razume gde i kad treba da koristi IKT nastavnici se osposobljavaju za kreiranje nastavnog okru転enja koje je podr転ano web alatima. 4. Nastavnik se specijalizuje za kori邸enje odreenih alata nastavnik kreira inovativna digitalna nastavna okru転enja ovladava sistemima za upravljanje uenjem i mogu da upravljaju novim okru転enjima za uenje.
- 19. Kako se budui nastavnici osposobljavaju za sticanje digitalnih kompetencija? Veina fakulteta u okviru studijskog programa za obrazovanje nastavnika razredne nastave ima dva obavezna nastavna predmeta iz oblasti primene IKT-a u obrazovanju. To su nastavni predmeti Informatika u obrazovanju i Obrazovna tehnologija. Nastava na ovim predmetima realizuje se kroz ve転be i predavanja. Broj izbornih predmeta na osnovnim studijama iz oblasti primene IKT-a u nastavi kree se od jednog do etiri, a master studije nude naje邸e jedan izborni predmet iz ove oblasti.