More Related Content
What's hot (20)
Similar to Računarski sistemi (20)
Računarski sistemi
- 2. Računarski sistemi, odnosno računari, jesu elektronske mašine koje obrađuju ulazne informacije(podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije(rezultate).U početku su se računari koristili za složena numerička računanja, ali se ubrzo njihova primena proširila na sve oblasti ljudske delatnosti, tako da je u nekim jezicima njihovo prvobitno ime računari zamenjeno imenom mašine za obradu podataka. Za rešavanje bilo kog problema postupak rešavanja mora najpre da se raščlani na najjednostavnije korake, zatim da se za svaki od tih koraka napiše naredba koju računar treba da izvrši. Ovakav postupak se naziva programiranje, a skup instrukcija za računar napisan za izvršenje neke obrade naziva se program.Ljudi koji pišu programe za računar nazivaju se programeri.
- 3. -Računari se mogu podeliti na različite načine u zavisnosti od toga da li se posmatra: •primena računara, •broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste jedan računar ili •broj naredbi koje računar može da izvrši u jednom trenutku. Računari opšte namene mogu da učitaju različite programe i njihovim izvršavanjem rešavaju različite probleme. Za specijalne namene imaju ugrađene programe za rešavanje samo onih problema za koje je računar namenjen.
- 4. -Sa stanovišta broja korisnika koja mogu istovremeno da koriste isti računar, računari se dele na višekorisničke i jednokorisničke. •Sa stanovišta broja naredbi koje računar izvršava u jednom trenutku vremena računari se dele na: •serijske ili SISD ( Single Instruction Single Data), •paralelne ili SIMD ( Single Instruction Multiple Date).
- 5. Serijski računari u jednom trenutku vremena mogu da izvrše jednu naredbu na samo jednim podatkom u memoriji. Najveći broj računara koji su u upotrebi je ovog tipa. Takvi su svi personalni računari. Paračelni računari mogu u jednom trenutku vremena da izvrše istu naredbu nad većim brojem podataka u memoriji. Teorijski postoji još dve grupe. MIMD ili ultraračunari koji u jednom tenutku izvršavaju više naredbi nad različitim podacima. Četvrta grupa MISD, gde bi se u jednom trenutku izvršavalo više naredbi nad istim podatkom, praktično je neizvodiva.
- 6. Imajući u vidu da je računarski sistem samo mašina koja radi određenim programom, može se reći da se svaki računarski sistem sastoji od dve komponente: Same mašine- računarskog hardvera i Programa po kojima računar radi – Računarskog softvera. Izraz hardver označava fizičke uređaje računarskog sistema, odnosno sve one delove koji se vide i mogu da se dotaknu. Ovaj izraz je nastao zbog veličine prvog računata ENIAC koji je zauzimao prostor deset puta dvadeset metara kvadratnih i teži 30 tona. Sa razvojem informacionih tehnologija značenje ovog izraza je proširen i na sve druge komponente informacionih tehnologija u vezi sa računarima.
- 7. Struktura hardvera računarskog sistema Tipični računarski sistem sastoji se od sledećih komponenata: Centralne(unutrašnje) memorije, Aritmetičko – logičke jedinice, Kontrolne jedinice, Jedinica spoljne memorije, Ulaznih jedinica i Izlaznih jedinica.
- 8. Centralna memorija • Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe date programom. Programi i podaci koji se obrađuju uskladišteni su u unutrašnjoj(centralnoj) memoriji računara. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola, od kojih svako može da ima dva stanja, koja se obično označavaju sa 0 i 1. Zbog toga se ova kola zovu bit.
- 9. Pošto je količina informacija koja može da se uskladišti u jedno ovakvo kolo suviše malo, bitovi se u memoriji udružuju u grupe(registre), koji su kod personalnih računara dužine osam bita. Ovakva grupa zove se bajt. Stanje svakog bita je signal za računar i 8 bita može imati 256 različitih kombinacija nula i jedinica, pa tako jedan bajt može predstavljati 256 znakova u zavisnosti od kombinacija uskladištene u njemu. Svaka grupa bitova u memoriji ima svoju adresu, koja se koristi prilikom uskladištenja podataka u nju ili očitavanja uskladištenih podataka.Kapacitet memorije izražava se brojem bajtova koje računar ima. Aritmetičko – logička jedinica Aritmetičko logička jedinica se sastoji od registara i elektronskih kola potrebnih za izvođenje aritmetičkih operacija – sabiranja, oduzimanja, mooženja i deljenja, i logičkih operacija – uporedjivanje dve vrednosti da bi se odredila veća i određivanja da li je izraz istinit ili nije.
- 10. Kontrolna jedinica Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog računarskog sistema. Ona kontroliše izvršavanje programa, uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i naređuje odgovarajuće akcije drugim jedinicama, započinje operacije ulazno izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje.
- 11. Jedinice spoljne memorije • • • Jedinice spoljne memorije služe za čuvanje programa i podataka kada računar nije u upotrebi. Kada se računar koristi, program po kome radi i svi podaci koje računar obrađuje nalaze se na unutrašnjoj memoriji računara ili kroz nju prolaze. Sadržaj unutrašnje memorije se neposredno kopira, bajt po bajt na spoljnu memoriju, i to se kapacitet spoljne memorije izražava u istim jedinicama kao i kapacitet unutrašnje memorije. Jedinice spoljne memorije su realizovane na četiri načina: kao tvrdi disk, disketa, kompakt disk – CD(DVD) i fleš disk ili SSD. Disketa je okrugla ploča premazana magnetnim materijalom i ugrađena u zaštitnno kućište od plastike. Budući da se ploča okreće, ispod položaja upisno – čitajuće glave kada ona miruje nastaje kružnica koja se naziva staza. Kružnica je podeljena na sektore dužine 512 bajtova. Diskete se zbog malog kapaciteta danas retko koriste jer je većina korisnika računara prešla na novu vrstu fleša ili SSD diska. Disk ( hard disk) sastoji se od više ploča premazanih magnetnim materijalom postavljenih na istoj osovini. Brži je i većeg kapaciteta nego disketa. Staze s istim poluprečnikom sa gornje i donje strane svih ploča čine cilindar.
- 12. Značajni parametri za izbor diska su : • Srednje vreme pristupa podacima, • Brzina prenosa podataka i • Kapacitet diska. *Kompakt diskovi su zasnovani na istom principu kao disk i disketa ali je razlika u tehnologiji. Kod ovih diskova se umesto namagnetisanja magnetnog materijala nanetog na kružnu ploču, na samoj metalnoj ploči nanose zapisi korišćenjem laserskog zraka. Fleš disk ili SSD se sastoji od memorijskih modula čiji se sadržaj ne briše kada ostanu bez napajanja strujom. On nema mehaničkih ploča i upisno – čitajuće glave. Sa stanovišta računara podacima na njemu pristupa se na isti način kao kad bi bili na disku. Podacima se mnogo brže pristupa nego kod klasičnog diska, a i otporniji su na pomeranja i udare. Trenutno se prave dve varijante: • sa USB priključkom kapaciteta 128 MB do 4 GB da se koriste za prenos podataka umesto disketa i kao zamena za klasične diskove sa kapacitetom od 4 do 160 GB. •
- 13. Ulazne jedinice Kod višekorisničkih računara za unošenje programa i podataka u računar najčešće se koristi terminal, koji se sastoji od ekrana i tastature. Kod personalnih računara se osim tastature kao ulazne jedinice koriste još : miš, digitajzer, kao i razni drugi specijalizovani uređaji( skener, fotoaparat, itd.) •
- 14. Izlazne jedinice Najčešća izlazna jedinica je monitor ili ekran terminala. Za štampanje manjih količina podataka obično se koriste • serijski štampači, koji štampaju znak po znak ili • laserski štampači Za štampanje velikog broja podataka koriste se linijski štampači koji štampaju ceo res odjednom. Brzine štampanja ovih štampača kreću se od 300 do 5000 redova u minutu. •