際際滷

際際滷Share a Scribd company logo

Sophie Germain

Download as PPTX, PDF
Mirjana Kokeri
Mirjana Kokeri

Rad uenice odeljenja 7/1 za eTwinning projekat FFM3

1 of 13
Download to read offline
SOPHIE GERMAIN Sandra Zdravkovi VII/1
Uvod Sophie Germain ili Marija-Sofija 貼erman rodjena je 1 aprila 1776 godine a preminula je 27 juna 1831,u Parizu(Francuska).Bila je francuski matematiar,muziar i filozof.Imala je dve sestre,mladju-An転elk i stariju- Mariju.Uprkos predrasudama u dru邸tvu toga doba i protivljenju svojih roditelja,izabrala je nauku kao 転ivotnu saputnicu.Njen otac je 1789. bio izabran kao predstavnik bur転oazije u Skup邸tini stale転a,pa je Sofija jo邸 u ranoj mladosti prisustvovala mnogim diskusijama svog oca sa njegovim prijateljima o politici i filozofiji.Nakon toga on postaje direktor banke,pa je porodica bila dovoljno imuna da odr転ava 貼ermanovu do kraja 転ivota.Obrazovanje je stekla itajui knjige iz oeve biblioteke.Kao jedan od pionira elastine teorije,osvojila je nagradu Pariskog univerzitet nauke za esej na ovu temu.Zbog predrasuda o 転enama,tih godina,nije bila u mogunosti da izgradi svoju karijeru u oblasti matematike ali joj je posvtila ceo svoj 転ivot.U znak priznanja za njen doprinos u unapredjenju matematike,kao nauke,dodeljena joj je poasna diploma Univerziteta u Gotingenu,inae 6 godina nakon njene smrti.Takodje se jedna 転enska 邸kola i jedna ulica zovu njenim imenom.
Uvod u matematiku Kada je 貼ermanova imala 13 godina,pad Bastilje i revolucionarna atmosfera grada prisilili su je da ostane u kui.Kao zabavu,koristila je oevu biblioteku.Tu je prona邸la Montuklaovu Istoriju matematike,a zaintrigirala ju je njegova pria o Arhimedovoj smrti.貼ermenova je shvatila da kada je geometrija,koja se u to vreme odnosila na sve 邸to pripada istoj matematici,mogla toliko da fascinira Arhimeda,onda je to predmet vredan prouavanja.Zato je proitala svaku knjigu o matematici koju je mogla da pronadje u oevoj biblioteci,ak je sama nauila latinski i grki,kako bi mogla da proita dela Isaka Njutna i Leonarda Ojlera.Takodje je u転ivala u knjigama Rasprava oko Aritmetike Bezna i Izuavanje diferencijala.I sam Kuzin ju je jednom prilikom ohrabrio da nastavi sa svojim studijama.Sofijini roditelji nisu podr転avali njeno odu邸evljenje matematikom,koja se tada smatrala neprikladnom za 転enu.Pred spavanje bi joj oduzimali toplu odeu i gasili vatru u sobi,kako bi poku邸ali da je spree da nastavi sa svojim obrazovanjem.Medjutim,ona je uzimala svee,umotavala se jorganom i radila matematiku.Nakon nekog vremena shvatili su da je njihova erka ozbiljna te su popustili.Njena majka ju je podr転avala u tajnosti.Godine 1774. kada je 貼ermanova imala 18 godina,otvorila se Politehnika 邸kola.Kao 転eni,njoj nije bilo dozvoljeno da prisustvuje predavanjima,ali je novi sistem obrazovanja omoguio da bele邸ke sa predavanja budu dostupne svima koji su tra転iliNov metod je zahtevao od studenata da pismeno podnose svoja zapa転anja.Sofija je svoje radove slala Lagran転u,predstavljajui se kao mu邸ko,zbog straha jer je 転ena.On je bio odu邸evljen tom inteligencijom te je zahtevao da se sastanu.Ona je bila primorana da prizna ko je zapravo,邸to Lagran転u ipak nije smetalo.Postao je njen mentor i moralno je podr転avao.
Politehnika 邸kola Lagran転
Rani rad na teoriji brojeva 貼ermenova se zainteresovala ya teoriju brojeva 1798. godine kada je Le転andr objavio Esej o teoriji .Nakon prouavanja rada,zapoela je prepisku s njim o teoriji brojeva,a kasnije i o elastici. Le転andr je objavio deo 貼ermenovog rada u Dodatku", njegovom drugom izdanju Teorija brojeva", gde je naziva veoma kreativnom . Zainteresovanost 貼ermenove za oblast teorije brojeva obnovljena je kada je proitala monumentalan rad Gausa Nauna rasprava o aritmetici . Nakon 3 godne rada na ve転bama i nekoliko poku邸aja na dokazima teorija,pisala je, opet pod pseudonimom gospodina Le Blanka,samom autoru,koji je bio godinu dana mladji od nje.Prvo pismo,od 21. novembra 1804. , diskutovalo 亠 仂 GausovojNaunoj raspravi" i predstavilo 貼ermenin rad na Fermaovoj poslednjoj teoremi.U tom pismu, 貼ermanova tvrdi da je dokazala teoremu za n=p-1, gde je p prost broj oblika p=8k+7 Ipak, njen dokaz nije sadr転ao pretpostavku i Gaus u svom odgovoru nije ni komentarisao dokaz 貼ermenove.
Rani rad na teoriji brojeva Oko 1807. (ne zna se taan podatak) Francuzi su okupirali nemaki grad Braun邸vajg ,gde je Gaus 転iveo. 貼ermenova je pomislila da bi i on mogao do転iveti istu sudbinu kao Arhimed, pa je pisala porodinom prijatelju generalu francuske armije Pernetiju sa molbom da obezbedi Gausovu sigurnost.Tri meseca nakon ovog dogadjaja, Sofija je Gausu otkrila svoj pravi identitet. On je odgovorio: Kako da opi邸em svoje zaprepa邸enje i divljenje sada kada sam otkrio da se uva転eni dopisnik gospodin le Blank pretvorio u neverovatnu osobu...Kada zna邸,zbog svog pola,obiaja i predrasuda nailazi na beskrajno vi邸e prepreka od mu邸karaca u upoznavanju zamr邸enih problema teorije brojeva, ipak ru邸i sve okove i prodire do onog najiskrenijeg,onda ona,nesumnjivo ima najveu plemenitu hrabrost,izuzetan talenat i superiornu genijalnost.Gausovo pismo Olbersu pokazuje da su njegove pohvale 貼ermenove bile iskrene. U istom pismu Gausu iz 1807. godine,貼ermenova postavlja teoremu:ako je xn + yn je u obliku h2 + nf2, onda je x+yu istom obliku. Gausov odgovor pokazuje neodr転ivost teoreme primerom : 1511 + 811 mo転e da se napi邸e kao h2 + 11f2, ali 15 +8 ne mo転e. Iako je Gaus imao visoko mi邸ljenje 仂 貼ermenovoj, njegovi odgovori na njena pisma su esto kasnili i on nikada nije pregledao njen rad.Vremenon,njegov interes za teoriju brojeva je opao, pa su 1809.prekinuli prepisku.Uprkos velikom prijateljstvu,Gaus i 貼ermenova se nikada nisu sreli.
Karl Fridrih Gaus
Rad na elastici Kada je prepiska sa Gausom prestala,ona se zainteresovala za takmienje koje je organizovala Pariska akademija nauke u vezi sa eksperimentom Ernsta Hladnija sa vibrirajuim metalnim ploama.Cilj takmienja,kako je Akademija navela, bio je da se da matematika teorija o vibraciji elastine povr邸i i uporedi sa eksperimentalnim dokazima.Lagran転ov komentar da bi re邸enje zahtevalo pronalazak nove grane matematike analize odvratilo je sve takmiare osim dvoje,Poasona i 貼ermenove.Tada je Poason izabran za Akademiju,pa je postao sudija a ne takmiar,te je Sofija postala jedina konkurencija.1809. godine ona zapoinje svoj rad.Isti je predat u jesen 1811. i nije osvojio nagradu.Takmienje je produ転eno na jo邸 dve godine i 貼ermenova je odluila da ponovo poku邸a da osvoji nagradu.Kako joj ni ovog puta nije uspelo poku邸ala je i 3. put.Ona je predala svoj 3. rad ,,Istra転ivanje teorije elastinih povr邸ina,pod svojim imenom.Tako je 8 januara 1816. godine postala prva 転ena koja je dobila nagradu od Pariskog univerziteta nauke.Ipak Akademija nije bila zadovoljna u potpunosti.1821. i 1831. ona je objavila svoje radove.
Ernst Chladni
Obnovljen interes za teoriju brojeva Najbolji rad 貼ermenove bio je u oblasti teorije brojeva!Godine 1815. nakon takmienja u elastinosti,Akademija je ponudila nagradu za dokaz Fermaove poslednje teoreme.To je ponovo probudilo zainteresovanost za ovu oblast i ona se ponovo obratila Gausu,nakon 10 godina od poslednjeg pisma.U ovom pismu rekla je da je u stvari sve vreme bila zainteresovana za teoriju brojeva.Pitala ga je da li je njen dokaz vredan daljeg prouavanja ali on joj nikada nije odgovorio.貼ermenova je predlo転ila ne邸to 邸to se danas naziva Teorema Sofije 貼ermen.Dikson je kasnije koristio 貼ermeninu teoremu da doka転e Fermaovu poslednju teoremu za neparne proste brojeve manje od 1700.Medjutim njen metod na kraju nije radio.
Pjer de Ferma Dickson
Filozofski rad Kao dodatak matematici,Hermenova je izuavala i filozofiju i psihologiju.Njenu filozofiju je pohvalio Kont.Dva njena filozofska rada Razne misli i Op邸ta razmatranja o stanju nauke i pisma,u razliitim periodima njihove kulture,su objavljene posthumno,delimino zahvaljujui naporima njenog rodjaka Lerbeta,koji je sakupio njene filozofske rukopise i objavio ih.Razne misli su istorijski pregled nauke i matematike sa Sofijinim komentarima.U Op邸tim razmatranjima,radu kojem se divio Kont,Sofija tvrdi da nema razlike izmedju nauke i humanosti.
Poslednje godine 1829. godine je Sofija saznala da ima rak dojke.Medjutim,bez obzira na bol,nastavila je sa radom.Godine 1831. u Krelu je objavljen njen rukopis o zakrivljenosti elastinih povr邸i i Bele邸ka o pronala転enju y i z u jednoj jednaini.A Marija Grej(Marz Gray) zapisala je da je 貼ermenova doprinela otkriu zakona ravnote転e i kretanja elastinih vrstih tela.Sofija se nikada nije udavala.Umrla je u ulici Savoj,1831. u svojoj kui,u 55. godini 転ivota.Medjutim,uprkos svim njenim intelektualnim dostignuima,na njenoj umrlici ne pi邸e matematiarka ve vlasnik imanja.Ali bilo je i onih koji su zaista cenili njen rad!Gaus je nakon 邸to joj je dodeljena jedna nagrada(6 godina nakon njene smrti) rekao da je ona dokazala svetu da ak i 転ena mo転e da ostvari ne邸to vredno u najkomplikovanijim i apstraktnim naukama i da je iz tog razloga zaslu転ila poasnu titulu!Na stogodi邸njicu njene smrti jedna ulica i 転enska 邸kola dobile su naziv po njoj,a spomen ploa je postavljena na kuu u u kojoj je umrla.

More Related Content

Sophie Germain

  • 2. Uvod Sophie Germain ili Marija-Sofija 貼erman rodjena je 1 aprila 1776 godine a preminula je 27 juna 1831,u Parizu(Francuska).Bila je francuski matematiar,muziar i filozof.Imala je dve sestre,mladju-An転elk i stariju- Mariju.Uprkos predrasudama u dru邸tvu toga doba i protivljenju svojih roditelja,izabrala je nauku kao 転ivotnu saputnicu.Njen otac je 1789. bio izabran kao predstavnik bur転oazije u Skup邸tini stale転a,pa je Sofija jo邸 u ranoj mladosti prisustvovala mnogim diskusijama svog oca sa njegovim prijateljima o politici i filozofiji.Nakon toga on postaje direktor banke,pa je porodica bila dovoljno imuna da odr転ava 貼ermanovu do kraja 転ivota.Obrazovanje je stekla itajui knjige iz oeve biblioteke.Kao jedan od pionira elastine teorije,osvojila je nagradu Pariskog univerzitet nauke za esej na ovu temu.Zbog predrasuda o 転enama,tih godina,nije bila u mogunosti da izgradi svoju karijeru u oblasti matematike ali joj je posvtila ceo svoj 転ivot.U znak priznanja za njen doprinos u unapredjenju matematike,kao nauke,dodeljena joj je poasna diploma Univerziteta u Gotingenu,inae 6 godina nakon njene smrti.Takodje se jedna 転enska 邸kola i jedna ulica zovu njenim imenom.
  • 3. Uvod u matematiku Kada je 貼ermanova imala 13 godina,pad Bastilje i revolucionarna atmosfera grada prisilili su je da ostane u kui.Kao zabavu,koristila je oevu biblioteku.Tu je prona邸la Montuklaovu Istoriju matematike,a zaintrigirala ju je njegova pria o Arhimedovoj smrti.貼ermenova je shvatila da kada je geometrija,koja se u to vreme odnosila na sve 邸to pripada istoj matematici,mogla toliko da fascinira Arhimeda,onda je to predmet vredan prouavanja.Zato je proitala svaku knjigu o matematici koju je mogla da pronadje u oevoj biblioteci,ak je sama nauila latinski i grki,kako bi mogla da proita dela Isaka Njutna i Leonarda Ojlera.Takodje je u転ivala u knjigama Rasprava oko Aritmetike Bezna i Izuavanje diferencijala.I sam Kuzin ju je jednom prilikom ohrabrio da nastavi sa svojim studijama.Sofijini roditelji nisu podr転avali njeno odu邸evljenje matematikom,koja se tada smatrala neprikladnom za 転enu.Pred spavanje bi joj oduzimali toplu odeu i gasili vatru u sobi,kako bi poku邸ali da je spree da nastavi sa svojim obrazovanjem.Medjutim,ona je uzimala svee,umotavala se jorganom i radila matematiku.Nakon nekog vremena shvatili su da je njihova erka ozbiljna te su popustili.Njena majka ju je podr転avala u tajnosti.Godine 1774. kada je 貼ermanova imala 18 godina,otvorila se Politehnika 邸kola.Kao 転eni,njoj nije bilo dozvoljeno da prisustvuje predavanjima,ali je novi sistem obrazovanja omoguio da bele邸ke sa predavanja budu dostupne svima koji su tra転iliNov metod je zahtevao od studenata da pismeno podnose svoja zapa転anja.Sofija je svoje radove slala Lagran転u,predstavljajui se kao mu邸ko,zbog straha jer je 転ena.On je bio odu邸evljen tom inteligencijom te je zahtevao da se sastanu.Ona je bila primorana da prizna ko je zapravo,邸to Lagran転u ipak nije smetalo.Postao je njen mentor i moralno je podr転avao.
  • 5. Rani rad na teoriji brojeva 貼ermenova se zainteresovala ya teoriju brojeva 1798. godine kada je Le転andr objavio Esej o teoriji .Nakon prouavanja rada,zapoela je prepisku s njim o teoriji brojeva,a kasnije i o elastici. Le転andr je objavio deo 貼ermenovog rada u Dodatku", njegovom drugom izdanju Teorija brojeva", gde je naziva veoma kreativnom . Zainteresovanost 貼ermenove za oblast teorije brojeva obnovljena je kada je proitala monumentalan rad Gausa Nauna rasprava o aritmetici . Nakon 3 godne rada na ve転bama i nekoliko poku邸aja na dokazima teorija,pisala je, opet pod pseudonimom gospodina Le Blanka,samom autoru,koji je bio godinu dana mladji od nje.Prvo pismo,od 21. novembra 1804. , diskutovalo 亠 仂 GausovojNaunoj raspravi" i predstavilo 貼ermenin rad na Fermaovoj poslednjoj teoremi.U tom pismu, 貼ermanova tvrdi da je dokazala teoremu za n=p-1, gde je p prost broj oblika p=8k+7 Ipak, njen dokaz nije sadr転ao pretpostavku i Gaus u svom odgovoru nije ni komentarisao dokaz 貼ermenove.
  • 6. Rani rad na teoriji brojeva Oko 1807. (ne zna se taan podatak) Francuzi su okupirali nemaki grad Braun邸vajg ,gde je Gaus 転iveo. 貼ermenova je pomislila da bi i on mogao do転iveti istu sudbinu kao Arhimed, pa je pisala porodinom prijatelju generalu francuske armije Pernetiju sa molbom da obezbedi Gausovu sigurnost.Tri meseca nakon ovog dogadjaja, Sofija je Gausu otkrila svoj pravi identitet. On je odgovorio: Kako da opi邸em svoje zaprepa邸enje i divljenje sada kada sam otkrio da se uva転eni dopisnik gospodin le Blank pretvorio u neverovatnu osobu...Kada zna邸,zbog svog pola,obiaja i predrasuda nailazi na beskrajno vi邸e prepreka od mu邸karaca u upoznavanju zamr邸enih problema teorije brojeva, ipak ru邸i sve okove i prodire do onog najiskrenijeg,onda ona,nesumnjivo ima najveu plemenitu hrabrost,izuzetan talenat i superiornu genijalnost.Gausovo pismo Olbersu pokazuje da su njegove pohvale 貼ermenove bile iskrene. U istom pismu Gausu iz 1807. godine,貼ermenova postavlja teoremu:ako je xn + yn je u obliku h2 + nf2, onda je x+yu istom obliku. Gausov odgovor pokazuje neodr転ivost teoreme primerom : 1511 + 811 mo転e da se napi邸e kao h2 + 11f2, ali 15 +8 ne mo転e. Iako je Gaus imao visoko mi邸ljenje 仂 貼ermenovoj, njegovi odgovori na njena pisma su esto kasnili i on nikada nije pregledao njen rad.Vremenon,njegov interes za teoriju brojeva je opao, pa su 1809.prekinuli prepisku.Uprkos velikom prijateljstvu,Gaus i 貼ermenova se nikada nisu sreli.
  • 8. Rad na elastici Kada je prepiska sa Gausom prestala,ona se zainteresovala za takmienje koje je organizovala Pariska akademija nauke u vezi sa eksperimentom Ernsta Hladnija sa vibrirajuim metalnim ploama.Cilj takmienja,kako je Akademija navela, bio je da se da matematika teorija o vibraciji elastine povr邸i i uporedi sa eksperimentalnim dokazima.Lagran転ov komentar da bi re邸enje zahtevalo pronalazak nove grane matematike analize odvratilo je sve takmiare osim dvoje,Poasona i 貼ermenove.Tada je Poason izabran za Akademiju,pa je postao sudija a ne takmiar,te je Sofija postala jedina konkurencija.1809. godine ona zapoinje svoj rad.Isti je predat u jesen 1811. i nije osvojio nagradu.Takmienje je produ転eno na jo邸 dve godine i 貼ermenova je odluila da ponovo poku邸a da osvoji nagradu.Kako joj ni ovog puta nije uspelo poku邸ala je i 3. put.Ona je predala svoj 3. rad ,,Istra転ivanje teorije elastinih povr邸ina,pod svojim imenom.Tako je 8 januara 1816. godine postala prva 転ena koja je dobila nagradu od Pariskog univerziteta nauke.Ipak Akademija nije bila zadovoljna u potpunosti.1821. i 1831. ona je objavila svoje radove.
  • 10. Obnovljen interes za teoriju brojeva Najbolji rad 貼ermenove bio je u oblasti teorije brojeva!Godine 1815. nakon takmienja u elastinosti,Akademija je ponudila nagradu za dokaz Fermaove poslednje teoreme.To je ponovo probudilo zainteresovanost za ovu oblast i ona se ponovo obratila Gausu,nakon 10 godina od poslednjeg pisma.U ovom pismu rekla je da je u stvari sve vreme bila zainteresovana za teoriju brojeva.Pitala ga je da li je njen dokaz vredan daljeg prouavanja ali on joj nikada nije odgovorio.貼ermenova je predlo転ila ne邸to 邸to se danas naziva Teorema Sofije 貼ermen.Dikson je kasnije koristio 貼ermeninu teoremu da doka転e Fermaovu poslednju teoremu za neparne proste brojeve manje od 1700.Medjutim njen metod na kraju nije radio.
  • 11. Pjer de Ferma Dickson
  • 12. Filozofski rad Kao dodatak matematici,Hermenova je izuavala i filozofiju i psihologiju.Njenu filozofiju je pohvalio Kont.Dva njena filozofska rada Razne misli i Op邸ta razmatranja o stanju nauke i pisma,u razliitim periodima njihove kulture,su objavljene posthumno,delimino zahvaljujui naporima njenog rodjaka Lerbeta,koji je sakupio njene filozofske rukopise i objavio ih.Razne misli su istorijski pregled nauke i matematike sa Sofijinim komentarima.U Op邸tim razmatranjima,radu kojem se divio Kont,Sofija tvrdi da nema razlike izmedju nauke i humanosti.
  • 13. Poslednje godine 1829. godine je Sofija saznala da ima rak dojke.Medjutim,bez obzira na bol,nastavila je sa radom.Godine 1831. u Krelu je objavljen njen rukopis o zakrivljenosti elastinih povr邸i i Bele邸ka o pronala転enju y i z u jednoj jednaini.A Marija Grej(Marz Gray) zapisala je da je 貼ermenova doprinela otkriu zakona ravnote転e i kretanja elastinih vrstih tela.Sofija se nikada nije udavala.Umrla je u ulici Savoj,1831. u svojoj kui,u 55. godini 転ivota.Medjutim,uprkos svim njenim intelektualnim dostignuima,na njenoj umrlici ne pi邸e matematiarka ve vlasnik imanja.Ali bilo je i onih koji su zaista cenili njen rad!Gaus je nakon 邸to joj je dodeljena jedna nagrada(6 godina nakon njene smrti) rekao da je ona dokazala svetu da ak i 転ena mo転e da ostvari ne邸to vredno u najkomplikovanijim i apstraktnim naukama i da je iz tog razloga zaslu転ila poasnu titulu!Na stogodi邸njicu njene smrti jedna ulica i 転enska 邸kola dobile su naziv po njoj,a spomen ploa je postavljena na kuu u u kojoj je umrla.