Poruke i decje zelje u knjizi 'pricam ti pricu', duska radovicaivica_seminarskiSeminarski Maturski Diplomski Maturalni Master Magistarski Rad Besplatno.
Poruke i decje zelje u knjizi 'pricam ti pricu', duska radovicaivica_seminarskiSeminarski Maturski Diplomski Maturalni Master Magistarski Rad Besplatno.
Dositej Obradović - Anđelija - Stoilković - Kristina Miti暊DZ.Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Dositej Obradović,
Srpski jezik,
Anđelija Stoilković, I-1,
Kristina Mitić,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxMilanStankovic19Dvadeseti vek bio je, u pravom smislu, procvat srpske književnosti. Stvarali su vrlo talentovani i obrazovani pisci koji su pohvale i priznanja dobili i na međunarodnom planu. Ivo Andrić osvojio je Nobelovu nagradu, a pojedini srpski pisci su u nekim zemljama bili među najprevođenijim stranim književnicima. Poezija, ali i roman, doživeli su veliki uspon. Nije lako opredeliti se za deset najboljih, uostalom - šta u umetnosti, gde su kriterijumi nekad vrlo fluidni, znači biti najbolji? Hteli ne hteli, ovakva jedna selekcija ipak u dobroj meri zavisi od afiniteta selektora. Koji opet treba da poštuje neke objektivne kriterijume, a to su, pored ostalog, uticaji koje stvaralaštvo nekog pisca ima na druge pisce, inovacije na stilskom i formalnom planu, čitanost i - hajmo reći - popularnost u zemlji i inostranstvu, dosezanje zavidnih estetskih kriterijuma primerenih imanentno-književnom vrednovanju, komunikacija sa vrhunskom svetskom produkcijom i originalan odgovor na ove izazove, kreativnost i snaga talenta, misaona i filozofska radoznalost, duhovna, geografska, istorijska veza sa ovim podnebljem (što nije nužno u svakom delu), uzbuđenje prilikom čitanja i "zanimljivost" ponuđenog sadržaja, intelektualnost ali ne i intelektualizam... Moglo bi mnogo toga da se nabroji. Sve u svemu, mislim, a gotovo i da sam uveren u to, da bi se i najbolji profesionalni poznavaoci srpske književnosti XX veka u najvećoj meri složili sa mojim izborom.
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитетуSrpska škola u inostranstvuСтручни семинар Друштва за српски језик и књижевност Србије „Савремени изазови наставе српског као завичајног језика ‒ проблем прилагођавања градива”, 15. и 16. август 2022.
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајномSrpska škola u inostranstvu Стручни семинар Друштва за српски језик и књижевност Србије „Савремени изазови наставе српског као завичајног језика ‒ проблем прилагођавања градива”, 15. и 16. август 2022.
2. „Кад је дете било дете, није знало да је дете, све
је имало душу, и све душе су биле једна…“
3. БИОГРАФИЈА
Петер Хандке је аустријски књижевник, немачко-
словеначког порекла. Рођен је 6. децембра 1942.
године у Грифену у Аустрији.
Одрастао је у Источном Берлину и Грифену. Студирао
је права у Грацу, а у једном тренутку напустио је
студије да би се у потпуности посветио књижевном
стваралаштву.
Хандке је створио више од 70 прозних радова и 20
позоришних дела, а опробао се и као лиричар,
есејиста, преводилац, сценариста и режисер.
Осим у Грацу и Берлину, Хандке је живео и у
Дизелдорфу, Паризу и Кроненбергу у Сједињеним
Америчким Државама. Од 1990. године живи у
градићу Шавилу, који се налази 12 километара
југозападно од Париза.
5. СТВАРАЛАШТВО
Први роман који је Хандке објавио 1965. године јесте
роман Стршљени. Након тог романа, Хандке се у
потпуности повлачи у свет књижевности и посвећује
писању.
Уследио је читав низ дела: Леворука жена, Кратка
писма за дуга растајања, Спори повратак кући,
Голманов страх од пенала (роман који је уврштен у
школску лектиру), Моравска ноћ, Понављање, Моја
година у ничијем заливу, Поподне једног писца, Дон
Жуан: по њему самом, Зимско путовање до реке
Дунава, Саве, Мораве и Дрине или Правда за Србију,
Велики пад…
Његови позоришни комади Каспар, Псовање публике,
Путовање у сонорну земљу, Дон Жуан играју се у
театрима широм света.
7. ХАНДКЕ И СРБИ
Оно што Петера Хандкеа чини нама посебно
блиским писцем јесте његов однос према
Србији и Србима.
Хандке за Србију каже да је „најверније
огледало света“.
Срби су Хандкеу честитали на Нобеловој
награди. Схватили су то и као своју награду
јер Хандке годинама подржава Србе на
историјској и културној мапи Европе. Хандке
је на ту чињеницу посебно поносан и
непрестано то истиче у свом стварању.
8. Хандке Балкан посматра као регион који је патио
од почетка саме историје. Као такав, Балкан је
произвео екстремне људе – или изузетно рањиве
или изузетно добре, нема средине. У Србији је то
стварало изузетна бића.
9. Велика наклоност ка Србији утицала је да Хандке
напише неколико књига у којима даје своја
запажања о српском народу, као што су:
Правда за Србију или Зимско путовање до реке
Дунава, Саве, Дрине и Мораве,
Моравска ноћ…
10. Хандке заузима посебно место у културном и
књижевном миљеу Србије. Од 2012. године
изабран је за иностраног члана САНУ, такође је
добитник бројних награда и признања у Србији и
радо виђен гост у Србији.
11. Посебна повезаност између Хандкеа и Срба
повод је за наше данашње окупљање.
Желимо да се ближе упознамо са Хандкеом
и његовим стваралаштвом и да се овим
путем захвалимо Хандкеу на лепим мислима
о нашем народу.
Ову прилику користимо и да најавимо
најновији драмски комад Хандкеа Les
innocents, moi et l’inconnue au bord de la route
déparmentale, који ће се од 3. марта
приказивати у Националном позоришту
Колин.
12. „Ако народ изгуби своје приповедаче, губи
и своје детињство…“
Памтимо ову Хандкеову мисао. Не
дозволимо да се изгубимо у таласима
живота у туђини. Чувајмо себе, кроз језик
и српство, јер о нашим националним
вредностима говоре и пишу највећи писци
данашњице!
Велико хвала Хандкеу и његовој
књижевности која нас оплемењује и враћа
правим људским вредностима.