![13
4. Proizvodno-uslužniprogram (2)
4.1 Izvršiti ABC analizu proizvodno-uslužnog programa
Izraditi polaznu tabelu
Količinski prikaz
Vrednosni prikaz
Kumulativni histogram sa ABC poljima
Analiza (Komentari, predlozi za konkretne proizvod/usluge –
reinženjering)
o ABC analiza proiozvodno uslužnog programa
R.Broj
Naziv
usluga
Količina
[god]
Cena [din]
Ostatak
prihoda
[din/god]
Indeks[%]
1 proteze 1356 14000 18.984.000 39%
2 terapije 8.750 100 875.000 1%
3 pregledi 20.162 1400 28.226.800 58.3%
ukupno: 48.085.800 100%
Tabela 6. Prikaz za ABC analizu
ABC analiza predstavlja veliku pomoć svakom preduzeću, jer na osnovu
nje se može videti koji proizvod bi trebao više da se proizvodi a koji da se
promeni. Zbog toga ćemo uraditi količinsku i vrednosnu analizu i
komulativni histogram ABC analize. U količinskom dijagramu se predstavlja
količina proizvedenog proizvoda u jednoj godini, a komulativni histogram
predstavlja procentnu vrednost proizvedenog programa.](https://image.slidesharecdn.com/5e8b8bbb-d679-45a8-8871-88692a05a8a3-160216083916/85/VISOKA-TEHNICKA-SKOLA-STRUKOVNIH-STUDIJA-2-1-13-320.jpg)
More Related Content
Viewers also liked (6)
Similar to VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1) (20)
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)
- 1. 1 VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU Nastavnipredmet: STRUČNAPRAKSA 1 Studijski program: Inženjerski menadžment Modul: Računarstvo DOM ZDRAVLJA „DR BOŠKO VREBALOV“ ZRENJANIN - projektni zadatak- PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT, Br. indeksa.: MSc Marija Runić Ristić Stefanjesku Vesna , 56 / 010 U Zrenjaninu, januar 2013. god.
- 2. 2 1.Uvod Istorijski prikaz nastanka i razvoja menadzmenta Menadžment kao naučna disciplina razlikuje se od menadžmenta u praksi. Menadžment kao praksa je veoma star proces, dok je kao na- učna disciplina mnogo mlađi. Za menadžment , kao praksu, moze se reći da je star koliko i ljudski rod. Postoje dokazi da su ljudi još u Starim civilizacijama obavljali određene poslove i zadatke, koji su bili slični zadacima savremenih menadžera. Ljudi su,već tada bili sposobni da planiraju, organizuju, vode i kontrolišu svoje aktivnosti. Svoj procvat, menadžment dobija tek od industrijske revolicije do danas. Period, od druge polovine XVIII veka, a naročito XIX vek, je poznat po brojnim inovacijama koje su unapredile industrijsku proizvodnju u takvoj meri da je ovaj period nazvan industrijskom revolucijom. Industrijska revolucija počela je u Engleskoj , a zatim se ubrzo proširila na konti- nentalni deo Evrope, potom Amerike i na kraju na čitav svet. Ona je dovela do promena u političkim, privrednim i društvenim sferama većeg dela sveta. Osnova industrijske revolucije je pojava parne mašine koju je osposobio i usavršio za praktičnu industrijsku primenu James Watt. Menadžment kao nauka pojavljuje se XX i XXI veka, što je dovelo do pojave brojni škola , teorija , koncepata, pristupa u proučavanju menadžmenta kao nauke. Od kada se profesijamenadžer pojavila, kao specifična vrsta delatnosti, pa do danas njeni nosioci se posmatraju kao ključni element organizacije. Danas se smatra da su menadžeri osobe koje poseduju određeno znanje, veštine i sposobnosti koje uspešno znaju da primene u cilju postizanja i ostvarivanja organizacionih ciljeva i rezultata. Peter Drucker (2005) menadžere posmatra kao profesionalnu kategoriju koja utiče na konkurentnost društva. Uzimajući u obzir zahteve današnjeg
- 3. 3 poslovnog okruženja u kome su promene stalne, menadžeri moraju biti visokokvalifikovani, fleksibilni i adaptivni kako bi obezbedili konkurentnost organizacije .Menadžer je neko ko radi sa ljudima i uz pomoć drugih ljudi koordinira njihov rad u cilju postizanja organizacionih ciljeva .Možemo reći da ono što se menadžeri trude da ostvare jeste efikasno i efektivno obavljanje organizacionih aktivnosti vezanih za rad. U uslovima stalnih promena i kontinuiranih turbulencija, koje karakterišu svetsko tržište neophodno je da postoji što više kvalitetnih i uspešnih menadžera. Menadžeri menjaju ekonomiju, dovode do značajnih naučnih dostignuća i imaju izuzetan značaj za organizacionu uspešnost. Jednom rečju možemo reći da uspešni menadžeri menjaju svet oko nas. Oni ne samo da utiču na razvoj novih proizvoda i usluga, nego i pružaju podršku ličnom razvoju ljudi koji za njih rade. Stoner (2002) tvrdi da u velikoj meri od menadžera zavisi koliko će uspešno neka organizacija postići svoje ciljeve, a istovremeno i ispuniti svoje društvene odgovornosti. Koliko menadžerska profesija postaje sve popularnija ukazuje i rang lista najboljih i najgorih profesija na svetu u 2012. godini koju je sačinio američki internet sajt „ CareerCast “. Kriterijumi na osnovu kojih je sačinjena ova rang lista bili su: visina plate, rizik ostanka bez posla, izloženost velikom stresu i teškim uslovima rada, perspektiva napredovanja u karijeri i veliki fizički napor. Profesija menadžer ljudskih resursa našla se na trećem mestu najboljih profesija na svetu u 2012. godini. Reč „menadžer“ (manager) je američki termin koji se upotrebljava za nosioca menadžmenta u svim organizacijama bez obzira da li su profitnog ili neprofitnog tipa. Ovaj specifičan američki termin, „menadžer“, nema kod nas adekvatan sinonim i može se prevesti kao „rukovodilac“, ali se u najčešćem broju slučajeva koristi u izvornom obliku.
- 4. 4 Posao menadžera Nije lako definisati šta tačno menadžeri rade. Kao što ni dve organizacije nisu slične, tako ni poslovi dva menadžera nisu slični. Istraživanja i analiziranja poslova menadžmenta su utvrdila dve posebne grane koje opisuju šta menadžeri rade: o Proučavanje poslova menadžera preko funkcije koju obavljaju i o Proučavanje poslova menadžera preko uloge koju imaju u organizacijama Funkcije menadžera Prema funkciji menadžeri uspešno obavljaju određene poslove ili zadatke dok efikasno ili uspešno koordinišu radom drugih (Robbins, P. S., Coulter, M., 2005:9). Sve funkcije u menadžmentu sažete su u četiri osnovne i veoma važne funkcije, a to su: planiranje, organizacija, rukovođenje i kontrola. Funkcija planiranja obuhvata definisanje ciljeva, utvrđivanje strategije radi postizanja tih ciljeva i razvoj planova za integraciju i koordinisanje aktivnosti Organizovanje je funkcija koju menadžeri vrše nakon uspešnog obavljenog procesa planiranja. Funkcija organizovanja obuhvata kreiranje organizacione strukture i upravljanje ljudskim resursima. Funkcija vođenja obuhvata usmeravanje i motivisanje podređenih službenika, podsticanje pojedinaca ili timova za vreme rada. U okviru ove funkcije menadžeri biraju najefikasniji sistem komunikacije i rešavaju pitanja ponašanja zaposlenih. Kontrola je funkcija menadžmenta putem koje menadžer održava organizaciju na pravom putu (Stoner Dž., Freeman E., Gilbert D., 2002:10). Da bi bili sigurni da sve funkcioniše po planu, u okviru ove funkcije menadžeri moraju da nadziru i procene učinak, da porede
- 5. 5 učinak sa predhodno postavljenim ciljevima i ako postoji neko značajno odstupanje da preduzmu određene korektivne akcije. Inženjeri Inženjeri predstavljaju jednu od najbrojnijih profesionalnih grupacija u savremenom društvu. Stoga su se interesovanja jednog broja naučnika usmerila na istraživanja inženjerske profesije kao moderne organizacijske profesije. Okrenutost stalnom napretku i stvaranju inovacija koje predstavlja srž razvoja, predstavlja vrednosni okvir kojim se rukovodi ovo društvo. Otuda su se u centru interesovanja i društva i sociologa našle one društvene grupe koje su nosioci znanja i inovacija, to jest, profesije. U Srbiji se tek u drugoj polovini XIX veka, tačnije posle osobođenja od Turaka, javljaju prvi koraci ka industrijalizaciji. Inženjerska profesija, koja je direktni i produkt i činilac industrijskog načina proizvodnje, se, stoga, u Srbiji kasnije formirala nego u drugim razvijenim zemljama. U novim nepovoljnim uslovima veliki broj inženjera se preselio iz industrijske proizvodnje u druge delatnosti, jedan broj njih je ostao bez posla, dok je jedan broj napustio zemlju. Inženjeri koji su ostali u industrijskim sistemima su nužno deprofesionalizovali svoju aktivnost. Sada, kada nam predstoji novi razvojni period u kome će znanje imati ključni značaj, upravo je potrebno sagledati međuzavisnost društvenih promena i inženjerske profesije,kako bi se detektovali oslobađajući činioci za razvoj inženjerske profesije da bi ona postala neophodan kreator i nosilac privrednog razvoja.
- 6. 6 2.Lična kartapreduzeća Taksativno navesti: Firmu preduzeća/radnje - Dom zdravlja Poštansku adresu - 23000 Zrenjanin Telefon i faks - 023/530-820 i 023/566-188 (fax) E-mail i web adresu - uprava@dzzrenjanin.rs Matični broj - 08877556 PIB - 105110134 Broj poslovnogračuna - 840-19661-24 Kontaktosoba i njena funkcija - Saravolac Bojan ,rukovodilac
- 7. 7 3.Proizvodno-uslužni program (1) Narativni prikaz delatnosti preduzeća/radnje Šifre delatnosti preduzeća/radnje iz Šifarnika delatnosti Prikaz proizvodno-uslužnog programa po vrstama proizvod/usluga Fizički obim proizvodnje i usluživanja izražen u jedinicama proizvoda na godišnjem nivou Uporedni prikaz obima proizvodnje u dve godine U slučaju nedostupnosti pravih podataka izvršiti njihovu procenu 3.1Narativni prikaz delatnosti preduzeća/radnje Osnovne informacije Naziv organizacije Dom zdravlja „ Dr Boško Vrebalov “ Pravna forma Zdravstvena ustanova Delatnosti preduzeća Primarna zdravstvena zaštita Okrug Srednje Banatski Opština Zrenjanin Tabela1. Osnovni pojimovi Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost na primarnom nivou.
- 8. 8 U Doma zdravlja, kao osnovne organizacione jedinice u Zrenjaninu, utvrđuju se službe i to: SLUŽBA OPŠTE MEDICINE SLUŽBA ZA ŽENE DECU I OMLADINU STOMATOLOŠKA SLUŽBA SLUŽBA ZA ZAŠTITU RADNIKA SLUŽBA ZA POLIVALENTNU PATRONAŽU SLUŽBA HITNE MED.POMOĆI SLUŽBA ZA PRAVNE,EKONOMSKO FINANSIJSKE, TEHNIČKE I DRUGE POSLOVE Služba ima i manja organizacione delove- odeljenja, odseke, zdravstvene stanice i ambulante. Planiranje razvoja zdravstvene delatnosti Doma zdravlja "Boško Vrebalov" u Zrenjaninu polazi od zakonom utvrđenih zadataka, s jedne, i raspoloživih resursa, s druge strane. Interaktivnim postupkom menadžerskog tima Doma zdravlja "Boško Vrebalov" u Zrenjaninu se vrši usklađivanje utvrđenih zadataka s raspoloživim resursima samog doma zdravlja , bilo putem ograničavanja zadataka, ili povećanja raspoloživih resursa i spada u domen aktivnosti direktorskog tima - direktora Doma zdravlja "Boško Vrebalov" u Zrenjanin, pomoćnika direktora i pomoćnika direktora za kvalitet i akreditaciju. Služba zdavstvene zaštite radnika se bavi preventivnom delatnošću.Proučava uslove rada i radne sredine i njihov uticaj na zdravlje radnika.Vrši pregled i analiza radnog mesta, procenu rizika na radno mestu i određuje mesta sa povećanim rizikom.Predlaže mere za sanaciju postojećih rizika i stalni nadzor nad uslovima rada i zdravljem radno aktivne populacije.
- 9. 9 Služba za polivalentnu patronažu obavlja patronažne posete svim kategorijama stanovništva- trudnice, porodilje, novorođenčad, odojčad,odraslom stanovništvupo indikacijama i licima preko 65.godina- u cilju unapređenja zdravlja i sprečavanju pojave bolesti. Službaza biohemijsku-hematološku dijagnostiku- pruža labaratorijske usluge celom stanovništvu i to biohemijske, hematološke analize i preglede urina Služba za zdravstvenu zaštitu žena , dece i omladinu- sprovodi zdravstvenu zaštitu kroz sistematske preglede u cilju blagovremeno dijagnostikovanje nekih oboljenja i lečenju istih. Služba opšte medicine Obuhvata: - medicinsko savetovanje i lečenje u oblasti opšte medicine koje obavljaju doktori opšte medicine - zaštitu na polju opšte medicine – unapređivanje i očuvanje zdravlja, sprečavanje pojave oboljenja i povreda, prružanje efikasno i kvalitetno lečenje i rehabilitaciju. Služba u svom sastavu ima 12 ambulanti,22 zdravstvene stanice. Zdravstvene stanice pružaju, u naseljenim mestima opštine Zrenjanin, zdravstvenu zaštitu iz opšte medicine, zdravstvene zaštite dece i hitne medicinske pomoći. U zdravstvenim ambulantama u gradu pruža se zdravstvena zaštita iz opšte medicine Služba za pravne, ekonomske i tehničke poslove obavlja opšte poslove,pravne i kadrovske, poslove odnosa sa javnošću,poslove informatike,zaštite na radu,knjigovodstvene i javne nabavke i drugo.
- 10. 10 Stomatološkaslužba obuhvata stomatološkuaktivnost opšte i specijalističke prakse, npr. stomatologija, endodontskai dečija stomatologija,ortodontske aktivnosti, oralna hirurgija i dr. Posloviu Domu zdravlja sistematizovanisu po službama i razvrstavaju se u osam stepeni stručne spreme. 3.2 Šifre delatnosti preduzeća/radnje iz Šifarnika delatnosti 86 Zdravstvene delatnosti 862 Medicinska i stomatološka praksa 869 Ostala zdravstvena zaštita 8621 Opšta medicinska praksa 8622 Specijalistička medicinska praksa 8623 Stomatološka praksa 8690 Ostala zdravstvena zaštita 63 Informacione uslužne delatnosti Tabela 2. Šifre delatnosti 3.3 Prikaz proizvodno-uslužnog programa po vrstama usluga Vrste usluga Stomatološke usluge protetika, vađenje zuba, plombiranje zuba Usluge opšte medicine terapije, pregledi Usluge Higijenskog zavoda preventivni rad Tabela 3. Vrste usluga Fizički obim usluživanja izražen u jedinicama usluge na godišnjem nivou
- 11. 11 Iz arhive Doma zdravlja, Zrenjanin smo dobili podatke koliki je broj usluga u toku godine . Iz tabele 4. se vidi da proizvodnja varira iz godine u godinu. usluge 2009 god. 2010 god. 2011 god. 2012 god. Količina stomatoloških usluga 956 proteza 1655 plombi 894 proteza 1687 plombi 1100 proteza 1798 plombi 1356 proteze 1800 plombi Količina medicinskih usluga 3698 pregleda 5694 terapija 4768 pregleda 7654 terapije 4597 pregleda 8700 terapije 5000 pregleda 8750 terapije Količina higijenskih usluga 10964 usluga 11200 usluga 20916 usluga 20162 usluga ostvaren profit( rsd) 42.000.000 41.956.260 44.000.000 45.000.000 Tabela 4. Tabelarni prikaz poslovanja u prethodnom periodu Prikaz proizvodnje radi lakšeg pregleda prikazan je grafički. Grafik 1. Prikaz proizvodnje 40000000 40500000 41000000 41500000 42000000 42500000 43000000 43500000 44000000 44500000 45000000 2009 2010 2011 2012 profit
- 12. 12 3.4 Uporedni prikaz obima proizvodnje u dve godine Što se tiče uporednog obima usluga u odnosu 2009. i 2012. godine došlo je do bitnijeg porasta. Postoje promene obima datih usluga koji su prikazani u tabeli 2 redni broj usluga Obim usluge indeks % 2009 2012 1 stomatološke usluge 956 1356 15% 2 medicinske usluge 3698 5000 5% 3 higijenski zavod 10964 20162 30% Tabela 5. Uporedni prikaz obima proizvodnje 2009. i 2012. godine Grafik 2 .Prikaz obima proizvodnje 0 5000 10000 15000 20000 25000 stomatološke usluge medicinske usluge higijenski zavod 2009 2012
- 13. 13 4. Proizvodno-uslužniprogram (2) 4.1 Izvršiti ABC analizu proizvodno-uslužnog programa Izraditi polaznu tabelu Količinski prikaz Vrednosni prikaz Kumulativni histogram sa ABC poljima Analiza (Komentari, predlozi za konkretne proizvod/usluge – reinženjering) o ABC analiza proiozvodno uslužnog programa R.Broj Naziv usluga Količina [god] Cena [din] Ostatak prihoda [din/god] Indeks[%] 1 proteze 1356 14000 18.984.000 39% 2 terapije 8.750 100 875.000 1% 3 pregledi 20.162 1400 28.226.800 58.3% ukupno: 48.085.800 100% Tabela 6. Prikaz za ABC analizu ABC analiza predstavlja veliku pomoć svakom preduzeću, jer na osnovu nje se može videti koji proizvod bi trebao više da se proizvodi a koji da se promeni. Zbog toga ćemo uraditi količinsku i vrednosnu analizu i komulativni histogram ABC analize. U količinskom dijagramu se predstavlja količina proizvedenog proizvoda u jednoj godini, a komulativni histogram predstavlja procentnu vrednost proizvedenog programa.
- 14. 14 Odnos ostatka i ukupnog prihoda u % 4.2 Količinskiprikaz Grafik 3. Količinska analiza proizvodnog programa 4.3 Vrednosniprikaz Grafik 4. Vrednosna analiza proizvodnog programa 0 5000 10000 15000 20000 25000 proteze terapije pregledi Količinski prikaz 0 5,000,000 10,000,000 15,000,000 20,000,000 25,000,000 30,000,000 proteze terapije pregledi Vrednosni prikaz
- 15. 15 Kumulativni prikaz ABC dijagrama a 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 B C A STOMATOLO[KE USLUGE HIGIJENSKI ZAVOD MEDICINSKE USLUGE % PROIZVOD Grafik 5. Prikaz ABC dijagrama Iz ABC analize zapažamo da usluge Higijenskog zavoda koji se nalaze u području A donosi najviše prihoda Domu zdravlja. U području B nalazi se Stomatoločke usluge koje donose manje prihoda. U području C se nalaze Medicinske usluge koje donose najmanje prihoda.
- 16. 16 4.4 Analiza (Komentari, predlozi za konkretne proizvod/usluge reinženjering) Nova radna mjesta ,smanjivanje nelikvidnosti, sigurnost, solidarnost, ravnopravnost,pravednost i napredak svih 5. Tehničko-tehnološka struktura Prikazan je prostorni plan računara za Specijalističkupolikliniku i Dečiji dispanzer, gde i kako su raspoređenii plan računarske mreže za iste. (Fajlovi sa ekstenzijom .PPT prikazuju reaspored računara). Prikaz prostornih kapaciteta: Stara specijalistička III-a1 Prizemlje UZ-2 K-1 X-a1 X-p1 III-a2 III-p1 A Rz-1 PTT UZ-1 III-p2 8 5 ⌂ Komunikacioni orman ⌂ 1RJ45 utičnica ⌂ Telefonskautičnica
- 17. 17 L-b1 M-li1 I sprat L-b2 L-h1 L-u1 L-p N-l S M- lp1 Pz-1 Pz-2 Ldp-1 Ld-1 11 6 ⌂ Komunikacioni orman ⌂ 1RJ45 utičnica ⌂ Telefonskautičnica
- 18. 18 Ds Dd Dd Ed K-I1 K-a2 K-p2 K-a3K-p3 K-pK-E1 K-p4 K-a4 K-p5 K-a5 K-a6 K-E2 K-a7 II sprat N 20 12 Ds ⌂ Komunikacioni orman ⌂ 1RJ45 utičnica ⌂ Telefonskautičnica III sprat
- 19. 19 Legenda Prizemlje A – Apoteka Rz1Rtg Zubno 1 PTT-PTTcentrala III zdravstvena ambulanta X zdravstvena ambulanta I sprat Lb 1 Labaratorija biohemija Lb2 Labaratorija hemobiologija Ni Načelnik labaratorije S Glavna sestra Doma zdravlja MhP1 Labaratorija Higijenskog zavoda Pz1 Preventivna zdravstvena zaštita II Sprat Ds Dijabetes sestre Dd Dijabetes doktori Ed Endokrinologija Ka1 Endokrinologija Ka2 Krdiologija ciklometar i UZ Ka3 Kardiologija ambulanta Ka4 Kadiologija EKG Služba Doma zdravlja ima u svom sastavu 12 ambulanti, 22 zdravstvene stanice. Zdravstvene stanice pružaju, u naseljenim mestima opštine Zrenjanin, zdravstvenu zaštitu iz opšte medicine, zdravstvene zaštite dece i
- 20. 20 hitne medicinske pomoći. U zdravstvenim ambulantama u gradu pruža se zdravstvena zaštita iz opšte medicine. Slika 1.Circular Layout U Domu zdravlja računari su povezani Cirkularnim Layout dijagramom. Znači da svaki računar ima povezanost sa drugim računarima i da je omogućenakomunikacija putem Računarske mreže.
- 21. 21 5.1 Specifikacije instalirane opreme Slika 2. Prikaz plana i rasporeda računara
- 22. 22 5.2 Prikaztehnološkog postupka za jednu uslugu Menadžment Doma zdravlja organizuje, upravlja i rukovodi, medicinsko osoblje( doktor, sestra) , nemedicinsko osoblje ( zaposleni u računovodstvo , kadrovsku službu) i majstori (bravari, moleri) Korisnici – novi pacijenti ulaze u Dom zdravlja po adekvatnu pomoć od strane radnika (doktor , sestra , tehničar...) Lekovi i medicinska oprema- Za rad Doma zdravlja potrebni su lekovi i oprema. Novac- Počelo je sa naplatama određenih vrsta usluga Infomacije- različite vrste marketinga i promocija, prezentacije stručnih radova na osnovu prakse i rada s pacijentima. Klinički centri - To su ustanove koje se bave stacionarnim lečenjem pacijenata na višem nivou . Dom zdravlja ima i saradnju sa apotekama Gradska uprava- Uz dobru saradnju sa gradskim čelnicima, ostvaruju se donacije za renoviranje starih i oronulih zgrada radi bolje i adekvatnije pruzene usluge Doma zdravlja. Takođe, se dotiraju sredstva za pojedine medicinske usluge.
- 23. 23 D O M Z D R A V LJ A ULAZI IZLAZI KORISNICI- KURATIVA KORISNICI- PREVENTIVA NOVAC KORISNICI INFORMACIJE Slika 3.Grafički prikaz tehnološkog procesa za uslugu 6. Održavanje opreme Oprema u Domu zdravlja se održava svakodnevno. Ako su to stomatološke stolice , svaka sestra vodi računa o adekvatnom održavanju. Vodi se računa o prohodnosti creva, o bušilicama itd. U slučaju kada dodje do većeg kvara obavesti se služba u okviru Doma zdravlja koja je zadužena za odražavanje Tehnološko-tehničke opreme. Što se tiče računarske mreže, takođe postoji Računarski centar koji je zadužen za održavanje kako hardvera tako i softvera u celom Domu zdravlja.
- 24. 24 Servisiranje Kada? Kako? Ko? Stomatološke mašine Na tri meseca Svakodnevno Provera el.instalacije Podmazivanje Radnik iz servisa Stom. sestra Medicinski aparati Na godinu dana Provera davanja relevantnih rezultata Radnik iz servisa Med. sestra Računarska oprema Na tri meseca Svakodnevno Provera el.instalacije Provera softvera Radnik iz servisa Informatičar Tabela 7. Održavanje opreme 6.1 Uputstva za rukovanje osnovnom opremom U Domu zdravlja postoje nekoliko modula informacionog sistema. Svaki zaposleni radnik mora da prođe adekvatnu obuku o pravilnom korišćenju računara. Moduli su: elektronsko fakturisanje trebovanje statistika elektronski karton elektronsko fakturisanje za fiskalnu kasu zk check prijem robe 7. Informacioni tokovi u preduzeću Informacioni tok proizvodnje služi kako bi se pokazao put informacije ili nosioca informacije od zamisli do gotovog proizvoda. Tokovi informacije se kreću u sledećim putevima:
- 25. 25 Slika 4. Prikaz informacionih tokova Obavljanje razlicitih poslova svodi se na izvodenje pojedinih osnovnih operacija zadanim redosledom. Pod pojmom toka informacija podrazumevamo tačno opisana pravila za postizanje željenog cilja, IMA INFORMACIJU ULAZ INFORMACIJA OBEZBEĐIVANJE SREDSTAVA ZA RAD NABAVKA SREDSTAVA KONTROLA NE IZLAZ INFORMACIJA ISKORIŠĆENA ZADOVOLJAVAJUĆI REZULTAT DA NE DA IMA INFORMACIJU
- 26. 26 odnosno, možemo reći da je algoritam Toka informacija konačan niz nedvosmislenih koraka za postizanje cilja. 7.1 Detaljan prikaz toka jednog dokumenta Ministarstvo zdravlja → → 𝐼𝑛𝑓𝑜𝑟𝑚𝑎𝑐𝑖𝑜𝑛𝑖 𝑠𝑖𝑠𝑡𝑒𝑚 Dom zdravlja (Operativna dokumentacija,kadrovski planovi, tehnička propisi, znanje iskustvo, informacije)→ → Menadžment → → Medicinsko i nemedicinsko osoblje → → Izlaz (rezultat zadovoljavajući) → → Novac, korisnici, informacija , stručna lica→ →Ministarstvozdravlja 7.2 Pregled osnovnih nosioca informacija (dokumentacije) Tehničko – tehnološke Operativne Finansijske Strateške
- 27. 27 Slika 5. Ef fis- elektronsko fakturisanje Unos podataka o pacijentu, vrsti usluge i naplata. Elektronsko fakturisanje je povezano sa fiskalnom kasom, tako da se rade dnevni pazari svakog dana, mesečniizveštaji i godišnji.
- 28. 28 Slika 6.Elektronsko trebovanje Jednom mesečno se vrše trebovanja materijala.
- 29. 29 7.3 Strategija Organizatori zdravstvenih usluga - menadžerski tim Doma zdravlja "Boško Vrebalov" u Zrenjaninu koriste različite strategije da bi motivisali zaposlene na rad. Teško je reći koja je strategija najefikasnija, jer svaka pokazuje određene efekte u različitim modelima zdravstvenih usluga. Osnovna strategija motivisanja zaposlenih koja se primenjuje u domu zdravlja "Boško Vrebalov" u Zrenjaninu je komunikacija. Sigurnost, pripadnost i samopotvrđivanje su osnovne potrebe članova tima ustanove, a komunikacija je jedno od osnovnih sredstava za zadovoljenje ove potrebe. Druga strategija radne motivacije koja se koristi jeste stav menadžera ustanove prema zaposlenima. Ova strategija se zasniva na MekGregor - ovim teorijama X i Y odnosno na negativnim ( teorija X) i pozitivnim (teorijaY) pretpostavkama koje menadžeri imaju prema članovima organizacije . Treća strategija motivisanja podrazumeva kreativnost i inovaciju procesa rada. Ova strategija u timu ustanove se primenjuje na srednji medicinski kadar – medicinske sestre i tehničare s ciljem smanjenja rutine radnog mesta što doprinosi većoj efikasnosti na radnom mestu . Četvrta strategija zasniva se na konceptu modifikacije ponašanja. Ovakav koncept počiva na podsticanju određenog ponašanja koje za posledicu ima nagradu, što ima za cilj da minimizira ono ponašanje koje se kažnjava. U ustanovi je moguće ustvariti odrećeni koeficijent stimulacije na zaradu kao podstrek određenih ponašanja zaposlenih. 8. Informacioni tokovi Može se reći da od stepena razvijenosti informacionog sistema-protoka dokumentcije zavisi i organizovanost preduzeća.
- 30. 30 8.1 Organizovanost Doma zdravlja Direktor zastupa Dom zdravlja, organizuje rad i rukovodi procesom rada i odgovoran je za zakonitost rada Doma zdravlja. Izvršava odluke Upravnog i Nadzornog odbora, stara se o izvršenju finansijskog plana i programa rada Doma zdravlja, odlučuje o drugim pitanjima u skladu sa zakonom, odgovoran je Osnivaču za rad Doma zdravlja. Upravni odbor donosi Statut Doma zdravlja uz saglasnost Osnivača i druge opšte akte u skladu sa zakonom. Odlučuje o poslovanju Doma zdravlja i donosi program rada i razvoja, finansijski plan i godišnji obračun, usvaja godišnji izveštaj o radu i poslovanju i podnosi ga Osnivaču na razmatranje. Odlučuje o korišćenju sredstava Doma zdravlja, raspisuje javni konkurs i sprovodi postupak izbora kandidata za obavljanje funkcije direktora. Utvrđuje cene zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem. Nadzorni odbor nadzire zakonitost rada i poslovanja Doma zdravlja, razmatra godišnji i šestomesečni izveštaj o radu i poslovanju Doma zdravlja i završni račun, vrši uvid u sprovođenje odluka Upravnog odbora, vrši uvid u sprovođenje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim poslovanjem Doma zdravlja, donosiPoslovnik o svom radu, obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
- 31. 31 9. Zaključak ao i sam zdravstveni sistem, odnosno njegov razvoj, tako i upravljanje i rukovođenje tim sistemom i elementima tog sistema, možda čak i više, svakim danom zaokuplja sve veću društvenu i profesionalnu pažnju javnosti. Menadžeri, pogotovo zdravstveni menadžeri u Domu zdravlja "Boško Vrebalov" u Zrenjaninu, moraju razumeti svet u kome se živi i imati sposobnost da se vidi budućnost. Sve što se čini u upravljanju čini se za budućnost i u budućnosti ustanove. Filozofija koja određuje ponašanje menadžera u ustanovi može biti preovlađujuće oblikovana vrednostima iz prošlosti ili slikama budućnosti, a pošto su sve odluke menadžmenta normativnog karaktera ( kazuju šta i kako uraditi ) one su bolje ako su odziv na slike budućnosti nego prosto obnavljanje prošlosti. Menadžer koji nije u stanju da odškrine prozor kroz koji se gleda u budućnostmože biti uspešan samo slučajno i samo tamo gde je uspeh nešto drugo od onog što ova reč normalno znači. K
- 32. Literatura 1. Milović Lj. - Organizacija zdravstvenih ustanova, Beograd 2000. 2. Milović Lj. - Organizacija zdravstvene nege sa menadžmentom, Naučna KMD. Beograd 2004. 3. Grujić V. Martinov Cvejin M. Leković B. - Menadžment u zdravstvu, Univerzitet u Novom Sadu. Medicinski fakultet 2007. 4. Doktorska disertacija: “ Istraživanje procesa profesionalizacije menadžera u uslovima tranzicije”, Mentor prof. dr Ilija Ćosić, Kandidat Mr Marija Runić Ristić, Novi Sad 2012.