Podzemna voda Tanja Notaroš GagićEdukacija Obrazovni portalPrezentacija za predmet "Geografija" 6. razred - "Podzemna voda"
Tanja Notaroš Gagić - Osnovna škola "Branko Radičević" Novi Sad
Jezera Srbije Tanja GagićEdukacija Obrazovni portalPrezentacija za predmet "Geografija" 8. razred - "Jezera Srbije"
Tanja Gagić - Osnovna škola "Branko Radičević" Novi Sad
Borba za opstanak. Prirodna selekcijaEna HorvatEvoluciona teorija Čarlsa Darvina koja uključuje borbu za opstanak i prirodno odabiranje (prirodnu selekciju)
L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...šŠDZ.L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danijela Veljković
Lišćarske listopadne šumeThe Little Art School "The Blue Bunny"This document summarizes the plants and animals that live in deciduous forests. It describes how trees like oak, hornbeam, and beech are the most common types of deciduous trees and how they provide habitat for animals in the tree canopy layer. The understory layer is home to shrubs like hazel and hawthorn, which support insects and birds. The forest floor layer contains fungi, mosses, ferns and small animals like snakes, toads, mice and hedgehogs. All the layers are interconnected through food chains.
Jezera Srbije Tanja GagićEdukacija Obrazovni portalPrezentacija za predmet "Geografija" 8. razred - "Jezera Srbije"
Tanja Gagić - Osnovna škola "Branko Radičević" Novi Sad
Borba za opstanak. Prirodna selekcijaEna HorvatEvoluciona teorija Čarlsa Darvina koja uključuje borbu za opstanak i prirodno odabiranje (prirodnu selekciju)
L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...šŠDZ.L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danijela Veljković
Lišćarske listopadne šumeThe Little Art School "The Blue Bunny"This document summarizes the plants and animals that live in deciduous forests. It describes how trees like oak, hornbeam, and beech are the most common types of deciduous trees and how they provide habitat for animals in the tree canopy layer. The understory layer is home to shrubs like hazel and hawthorn, which support insects and birds. The forest floor layer contains fungi, mosses, ferns and small animals like snakes, toads, mice and hedgehogs. All the layers are interconnected through food chains.
2. Уопштено о слоновима
Слонови су велике животиње из
фамилије Elephantidae из реда
Proboscidea.
Три врсте су тренутно признате:
1. Афрички слон
2. Афрички шумски слон
3. Азијски слон
Станиште слонова се простире
широм подсахарске Африке,
јужне и југоисточне Азије.
Углавном живе на ниским
надморским висинама.
Слонови су биљоједи и присутни
су у различитим стаништима
укључујући саване, шуме,
пустиње и мочваре.
Царство: животиње
Родови: афрички слонови и
elephas
Тип: хордати
Подтип: кичмењаци
Класа: сисари
Надред: Afrotheria
Ред: сурлаши
Породица: слонови
3. Препознатљиве карактеристике слонова
1) Дугачка сурла / proboscis коју користе
за дисање, подизање воде и хватање
објеката
2) Секутићи који прерастају у кљове,
могу да служе као оружје и као оруђе
за покретање објеката и копање
3) Лепршање великих ушију помаже им
у контроли њихове телесне
температуре
Слонови комуницирају додиривањем,
погледом, мирисом и звуковима,
користе инфразвук и сеизмичку
комуникацију на дуге удаљености.
Сматра се да слонови имају
самоспознају и да показују емпатију
за умрле јединке своје врсте.
4. Претње по опстанак слонова
Међу највећим претњама за
популацију слонова у свету
сматра се трговина слоновачом,
јер се животиње незаконито лове
због њихових кљова.
Друге претње по опстанак
дивљих слонова су нестанци
њихових природних станишта.
5. Афрички / степски слонови
Афричког слона је први именовао
немачки природњак Johan Fridrih
Blumenbah 1797. као Elephas
africanus.
Афрички слонови су стављени на
списак рањивих врста од стране
Међународне уније за очување
природе (IUCN).
6. Распрострањеност
Афрички слонови су раније
живели на подручјима између
Сахаре и југа Африке од
Атлантског океана, па све до
источне обале Африке, односно
до обале Индијског океана.
Тренутно, њихова популација је
ограничена на неколико
националних паркова и фондова
у јужној Африци због криволова и
уништавања њихових станишта.
Њихово подручје је ендемско, а
регија етиопска.
7. Станиште
Претежно живе у саванама, али
се често срећу и у мочварама и
речним долинама.
Ретко залазе у пустиње, али има
изузетака као што је пустиња
Намиб, у којој живи једна
популација која се прилагођава
таквим условима живота.
Уништавају грмље, извлаче
стабла до корена и гомилају
блато што може довести до
ерозије.
Стварају водене јаме копањем у
сувим коритима река. Облажу се
блатом са водених извора како би
се заштитили од сунца и паразита
чиме повећавају водене јаме.
Повећавајући те јаме, користе их
као склоништа.
8. Начин живота и размножавање
Њихов годишњи век је око 70
година. Приликом старења, уши
им се савијају према телу.
Афрички слонови путују дању или
ноћу у нетериторијалним крдима
која могу достићи и бројку од 200
слонова, па чак и 1000 током
киша.
Матријарх крда је најстарија
женка која води клан од 9 до 11
слонова. Добробит крда зависи
од вођства и плана матријарха.
Мужјаци остављају крдо када
достигну полну зрелост, тада
путују сами или у крду других
мужјака. Око 25. године почињу
да се боре за женке. Они
демонстрирају своју доминацију
дизањем главе, сурле и ушију.
Током кишних раздобља
репродукцијска стопа је виша, док
сушни услови резултирају нижом
репродукцијском стопом.
Женке имају младунче сваких 14
до 9 година. Након раздобља
скотности, које траје 22 месеца
рађа се једно младунче тешко од
120 до 130кг. Двоје младунчади је
реткост.
Старија младунчад се одвикава
од сисања неколико месеци пре
него што се окоти следећи
младунац.
Полну зрелост женка стиче
између 10. и 12. године.
9. Грађа тела
Афрички слон је најтежа копнена животиња. Њихова
тежина варира од 3600 до 7500кг. Они су диморфне
животиње, што значи да постоје разлике између мужјака и
женки исте врсте по облику, боји или величини.
Висина мужјака може достићи и до 4 метра, а висина женки
3 метра. Дужина тела се креће од 600 до 750цм, а реп је
нешто дужи од 100цм.
Просечна дужина ушију износи око 120 до 125цм, док им
размак између ушију може достићи и до 2 метра. То је
највећа разлика са Азијским слоном. Уши им служе за
расхлађивање с обзиром да немају знојне жлезде и да се
не зноје. Кроз њих може протећи и расхладити се и до 14
литара крви у минути.
Сурла је обично дуга 150цм и тешка 135кг. Очњаци су им
развијени и кљове дуге око 245 до 250цм, које могу заједно
тажити и до 12кг. Након што се истроше, кутњаци се
мењају 3 пута кроз њихов животни век. Ако доживе
довољно дуго, кад им се потроше и трећи пут нарасли
кутњаци, више не могу жвакати и умиру од глади.
Афрички слонови имају тамносиву кожу која је прекривена
са црним длакам које се „потроше“ током године.
10. Занимљивости
Слонови нападају не дижући сурлу, већ је пажљиво смотају и прислоне на
груди.
Једном слону за прехрану су у просеку потребна 2,5 квадратна километра
шуме.
Често се паре у води и једине су животиње где се у мужјаку, а не у женки
осети време парења.
Ако слон задњим ногама удари о тло, човек који се нађе у близини може
оглувети.
Три дана су потребна да би се одрала кожа са мртвог слона, а цео дан за
вађење кљова које су обично тешке око 40кг.
Слоновима су изузетно развијени мождана кора и центар за њух. Они им
помажу при учењу и памћењу, па тако преживљавају у кризним
ситуацијама.
Највећи слон, убијен је 1974. године у Јужној Анголи и био је тежак 12.240кг.
Афрички слонови спадају у групу велике афричке петорице, пет највећих
животиња Африке, ту су још и: лав, афрички бивол, леопард и црни носорог.
Државе у којима се могу наћи сви чланови велике петорице су: Намибија,
Јужна Африка, Кенија, Тнзанија, Зимбабве, Боцвана и Демократска
Република Конго.
11. Статус угрожености
Данас се спроводи акт из 1988. године који забрањује било каквотрговање слоновачом.статус врсте је
промењен на CITES – овој листи, односно пре је била дозвољена контролисана трговина слоновачом, а
сада је у потпуности забрањена.
Људи чине помаке како би очували слонове и научили да живе заједно са њима. Станице које се баве
очувањем слонова постоје у Африци, а друштва која их подржавају постоје широм света.
Проценат угрожености је изузетно висок с обзиром на то да се лове изузетно много због вредности њихове
слонове кости – слоноваче.
Сматра се да је њихов основни проблем, који доводи до смањења њихове врсте, тај што њихова станишта
изузетно брзо изумиру. Број афричких слонова се нагло смањује још од осамдесетих година прошлог века,
када их је пребројано преко 1,3 милиона, а 1994. мање од 600.000.
Научници сматрају да је свака угрожена врсте на корак до изумрле и да слонови припадају управо тој групи.
Убијање слонова се покушава зауставити забраном трговине слоноваче, вредне 2 милиона фунти, која је
заплењена на црном тржишту и спаљена у Наиробију.
Иако су ради заштите основани национални паркови, они чак ни тамо нису сигурни од криволоваца, па им
се, с тек неколико изузетака број и даље смањује и у заштићеним и у незаштићеним подручјима. Процењује
се да их у националним парковима живи око 175.000.
Сви слонови, па чак и све животиње, су жртва холоценског изумирања, које је започето11.500. године пре
нове ере, појавом савременог човека, што траје све до данас.
Слонови се називају и врстом мегафауне, што представља описивање животиња (обично изумрлих) које су
веће у односу на чешћи или једини преживели облик те животиње.
12. Неки од националних паркова за
заштиту афричких слонова
1.Comoé – национални парк који се
налази на североисточном делу
обале Белокости, у покрајини
Занзан. 2003. године уписан је на
попис угрожених места светске
баштине.
2. Nikoko – Koba – национани парк у
источном Сенегалу. Уписан је 1988.
године на UNESCO – у попис места
светске баштине у Африци, због
његове велике биоразноликости.
Због дегредације локалитета, ниског
броја популације сисаваца,
проблема управе и лошег утицаја
предложене бране на реци Гмбији,
овај локалитет је смештен на попис
угрожених места светске баштине
2007. године.
3. Selous – највећи национални парк
за животиње на свету и у Африци, који
се налази у јужној Танзанији, у ком је
раширени криволов изазвао
драматичан пад дивљих популација,
нарочито слонова и носорога, чији су
бројеви пали за готово 90% од 1982.
године, када је уписан на место
светске баштине, због чега је 2014.
године уписан на попис угрожених
места светске баштине.
4. Manovo – Gounda – национални
парк у покрајини Бмингуи – Бнгоран, је
због незаконите стоке и криволова
уписан на попис угрожених места
светске баштине 1997. године.