More Related Content
What's hot (18)
Viewers also liked (10)
Similar to Referat Anemija (18)
Referat Anemija
- 1. ANEMIJA Anemija to jest malokrvnost je smanjena kolicina krvi u tkivu u odnosu na njenu normalnu kolicinu. Moze biti opsta I lokalna (ishemija) Opsta anemija podrazumeva da ceo organizam to jest sva njegova tkiva imaju manjak krvi Ishemija podrazumeva manjak krvi samo u odredjenim delovima dok drugi delovi imaju normalnu kolicinu krvi OPSTA ANEMIJA Opsta anemija moze biti : o DISHEMATOPOEZNA (usled nedovoljnog stvaranja eritrocita) o HEMOLITICKA (usled pojacanog razaranja eritrocita) o POSTHEMORAGICKA (usled gubitka krvi) Itd. ISHEMIJA To je poremecaj cirkulacije kada u 1 organu ili tkivu dodje do smanjenja ili nestanka krvi, I uvek nastaje usled smanjenog ptiliva krvi kroz arterije. UZROCI ISHEMIJE Ishemija skoro uvek nastaje zbog suzenja arterija Uzroka suzenja ima vise: o Stezanje nekog ekstremiteta ili krvnog suda(vadjenje krvi) o Arterija moze biti pritisnuta nekim patoloskim masama (tumori, nagomilavanje nekih izlivenih tecnosti) o Usled raznih oboljenja koja dovode do zadebljavanja zidova krvnih sudova I suzenja lumena (Ateroskleroza, zapaljenja zida arterije) o Tromboza krvnog suda o Embolija dovodi do potpunog zapusenja suda I prestanka priliva krvi o Usled grca arterijskih misica zbog nadrazaja vazokonstruktivnih zivaca ( zbog hladnoce. Hemijske materije, refleksno) npr. Bledilo usred straha. TOK, POSLEDICE I ZNACAJ ANEMIJE Neki od znaka inhemije su: o SNIZENA TEMPERATURA (usled manjeg priliva sveze topple krvi) o SMANJENA ZAPREMINA ( tkivo se smezurava usled ispraznjenosti) o BLEDA BOJA ( zbog nedostatka krvi koja daje boju tkivu) Posledice ishemije zavise od trajanja ishemije, vrste tkiva I nacina snabdevanja tkiva krvlju Mogu biti prolazne I trajne.
- 2. Prolazne ishemije uglavnom nastaju zbog spazma krvnih sudova I sem prolaznih poremecaja metabolizma neostavljaju posledice. Ukoliko se ishemija otkloni na vreme dolazi do ponovnog uspostavljanja normalnog metabolizma. Trajna ishemija nastaje pri trajnom suzenju krvnih sudova uglavnom zbog bolesti ( npr. ATEROSKLEROZA) tada je poremecena I ishrana tkiva I dolazi do njihove degeneracije, atrofije, a u teskim slucajevima I do infarkta tj nekroze. Nela tkiva su osetljivija od drugih na nedostatak ishrane, posebno kiseonika, npr. Mozdano tkivo vec posle nekoliko minuta potpune ishemije dok vezivno tkivo moze da izdrzi I vise casova. Znacajan za ishod I posledice ishemije je I nacin snabdevanja krvlju, tkiva u kom je doslo do ishemije posto od njega zavisi mogucnost uspostavljanja kolateralnog krvotoka KOLATERALNI KRVOTOK Kolateralni krvotok je priliv arterijske krvi u neko ishemicno tkivo preko bocnih ogranaka iz susednih arterija. Najcesce se formira u organu ili tkivu ali moze se formirati I u vecim razmerama npr. Kardiovaskularnom traktu. Bocni ogranci preko kojih se vrsi priliv krvi nazivaju se anastamoze ili kolaterale Dali moze doci do kolateralnog krvotoka zavisi od nacina snabdevanja tkiva krvlju. Prema nacinu priticanja krvi postoje 3 vrste arterija o ANASTAMOZUJUCE o TERMINALNE o FUNKCIONALNO-TERMINALNE Vecina tkiva u organizmu se snabdeva anastamozujucim arterijama medju kojima postoje brojne veze (anastamoze), preko njihovih bocnih ogranaka (kolaterala) Ako I dodje do zapusenja glavnih arterija tkivo ce se snabdevati preko kolaterala koje se prosiruju I preko njih se uspostavlja kolateralni krvotok Terminalne arterije izmedju sebe nemaju anastamoze, vezane su samo putem kapilara koji su nedovoljni za kolateralni krvotok (slezina, bubrezi, testis, delovi mozga) Usled zacepljenja terminalne arterije nedostatka kiseonika I hrane, dolazi do njegove nekroze tj infarkta tkiva. Funkcionalno-terminalne arterije izmedju sebe imaju anastamoze ali su one nedovoljno razvijene, tako da se kolateralni krvotok moze uspostaviti samo u slucaju zacepljenja manje arterijske grane. Ako dodje do zacepljenja srednjih ili vecih arterije se ponasaju kao terminalne. Od velikog je znacaja da li slabije anastamoze imaju mogucnost da se prosier. Do postepenog prosirenja anastamoza moze doci u slucaju da zacepljenje glavne arterije nije ne nastane naglo a das u zidovi anastamoza neosteceni I sposobni da se sire Na ovaj nacin se snabdeva srcani misic u kome neuspostavljane kolateralnog krvotoka ima vrlo terske posledice Najcesce primer kolateralnog toka se razvija kod ciroze jetre