More Related Content
Similar to Motivacija za ucenje (20)
More from sofijaseminarski (20)
Motivacija za ucenje
- 1. Uvod Uenje se obino, u svakodnevnom govoru, a neretko i u 邸kolskoj praksi, odreuje kao proces sticanja znanja i razvijanja navika i ve邸tina. Ovo odreenje podrazumeva da je aktivnost uenja svesna, namerna i motivisana, da se naje邸e svodi na ponavljanje onoga 邸to se ui dok se ne usvoji, te da je rezultat uenja izra転en u novom znanju, navici ili ve邸tini. Mada je navedeno odreenje pojma uenja bilo rasprostranjeno ranije, i danas se nailazi na slina shvatanja meu obinim ljudima-laicima, roditeljima, a ponekad i meu nastavnicma. Motivacija za uenje spada u osnovne psiholo邸ke faktore uspe邸nog uenja. Meutim, ako pogledamo istorijski, videemo da se u svim periodima njoj nije pridavao isti znaaj kao danas. U doba u kome je vladala teorija formalne discipline smatralo se da motivacija uop邸te nema znaaja za uspe邸no uenje. Po tom shvatanju mislilo se da te va転no da uenici 邸to napornije ue i da e tako do uspeha doi bez obzira da li su oni motivisani. U savremenoj psihologiji motivaciji se pridaje veliki znaaj. U 邸koli i nastavi kao jedan od najznaajnijih problema postavlja se: kako motivisati uenike za uenje? Ovo je posebno va転no zato 邸to je utvrdeno da uenici iako su sposobni za uenje, ako nisu motivisani, ne rade, ne ue dovoljno i, naravno, ne posti転u uspeh u uenju, pogotovu ne uspeh koji odgovara njihovim sposobnostima. De邸ava se da uenik, koji je du転e vremena bio slab u uenju, odjednom poinje da se interesuje za rad, poinje da ui, te se njegov uspeh naglo popravlja. Nastavnik, koji je do tada mo転da smatrao da taj uenik nije sposoban za njegov predmet, iznenaen je i pita se 邸ta se to zbilo. Ustvari, uenika je ne邸to zainteresovalo, motivacija mu je porasla, poeo je da ui i rezultati su se iz osnova promenili. Kad se govori o motivaciji, pa i motivaciji za uenje razlikuju se dva kvalitativno razliita oblika, vrste motivacije: unutra邸nja ili intrinzika i spolja邸nja ili ekstrinzika motivaciia. 1
- 2. 1.TEORIJSKI DEO 1.1. Motivacija Maslov je razmatrajuci odnos motivacije i licnosti ukazao da ramatranje motiva gladi neke osobe kao funkcije gastrointestinalnog trakta nije ispravan pristup motive gladi. Kod gladne jedinke ne menja se samo njena gastrointestinalna funkcija vec mnoge njene funkcije. Glad je pracena razdrazljivosu i napetoscu uz promene funkcija secanja i misljenja. Licnost je kao celina bitan ali ne i dovoljan uslov za razumevanje motivacionih procesa. Razne klase potrebapoticu iz organizamaali ciljevi koji te potrebe mogu da zadovolje se nalaze u sredini u kojoj covek zivi. Ukupan motivacioni process obuhvata sledece etape: aktivirana potreba, identifikacije potrebe, analiza situacije, izbor jednog od mogucih ciljeva, planiranje puta ka cilju, ostvarenje cilja, pad napetostiizazvane nezadovoljenom potrebom. Ovaj jednostavni sled javlja se samo onda kada je potrebu lako identifikovati. Niten ukazuje da je aktivna, trajna i selktivna svhovitost koja karakterise ponasanje osnovni motivacioni fenomen koji se javlja u brojnim oblicima zavisno od vrste ponasanja i stepena slozenosti situacije. Niten navodi da je jos Vudvort razdvojio mehanizme koji pokrecu organizam na aktivnost od mehanizma ponasanja usmerenog ka cilju. Ova dva aspekta motivacionog procesa se nazivaju aktivacioni i direktivni. Aktivacioni process izaziva stanje pripremljenosti za ponasanje a direktivni oznacava selektivni odnos prema raznim ciljevima koji omogucuju zadovoljenje potrebe.1 1.1.1. Fizioloska osnova saznajnih motiva Nagoni aktivnosti, manipulacije i radoznalosti nisu fizioloski jasno odredjeni mada je izvesno da imaju karakteristike nagona. I covek i zivotinje veoma tesko podnose stanje senzorne deprivacije i potpunog mirovanja. Ova grupa motiva najcesce se oznacava izrazom ,,saznajna motivacija. Najpoznatiji istrazivac u ovoj oblasti, Berlajn, smatra da je unutrasnja motivacija samo jedan aspect opsteg principakoji vazi za motivaciju uopste, a koji je bioloske prirode. 1.2. Odreenje uenja Uenje se obino, u svakodnevnom govoru, a neretko i u 邸kolskoj praksi, odreuje kao proces sticanja znanja i razvijanja navika i ve邸tina. Ovo odreenje podrazumeva da je aktivnost uenja svesna, namerna i motivisana, da se naje邸e svodi na ponavljanje onoga 邸to se ui dok se ne usvoji, te da je rezultat uenja izra転en u novom znanju, navici ili ve邸tini. Mada je navedeno odreenje pojma uenja bilo rasprostranjeno ranije, i danas se nailazi na slina shvatanja meu obinim ljudima-laicima, roditeljima, a ponekad i meu nastavnicma.2 1 Hrnjica, S. ; Zrelost linosti, Rad, Beograd, 2004. Str.293-295. 2 Djuri, Dj.; Psihologija i obrazovanje, Univerzitet u Somboru, Sombor, 1997, str. 31-34. 2
- 3. 1. Besplatni Seminarski, Diplomski, Maturski Tekstovi i Pomona Literatura. RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI. www.diplomski-radovi.com www.seminarskirad.org www.magistarski.com www.maturskiradovi.net www.maturski.net www.seminarskirad.info www.maturski.org www.essaysx.com NA NAIM SAJTOVIMA MO貼ETE PRONAI SVE, BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI TEKST, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRU貼AMO DA POGLEDATE SVAKI RAD, NJEGOV SADR貼AJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MO貼ETE TANO DA ODABERETE ONO TO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U BAZI SE NALAZE SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI TEKSTOVI KOJE MO貼ETE SKINUTI 3
- 4. I UZ NJIHOVU POMO NAPRAVITI JEDINSTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NAETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MO貼ETE NARUITI TEKST NA LINKU POMO PRI IZRADI TEKSTOVA I POMONE LITERATURE. 2. 3. 4