Наставна јединица Развој лексике српског језика
- 1. Назив школе:ОШ „ДушанЈерковић“,Рума Школска година: 2015/2016. Предмет:Српскијезик Разред и одељење:VIII3 /VIII4 Предметнипрофесор:ВишеславаНалчић Датум: 22. септембар2015. Наставна јединица: Језик: Развој лексике српског језика (позајмљенице) Тип часа: Обрада и провераусвојеностизнања Образовни задаци: Проширивање истицање знањао лексицисрпскогјезика; применазнањао лексичкомбогатствусрпског језика; коришћење речнике; развијање логичкоги критичкогмишљења. Васпитни задаци: Подизање свести о важности,чувањуи неговањусрпскогјезика; подизање нивоа свестио правилној и прикладној употребиречиунашемјезику; подстицање ученикаосмишљенимактивностиманасарадњу. Функционални задаци: Развијатилогичко мишљење изакључивање; богаћење лексике српскогјезика; оспособљавање ученикадајезичкиуобличе својазапажања, мислии осећањаи да их убедљивосаопште другима; оспособљавање ученикадасе успешнокористе свим комуникационим улогама (говорници,слушаоци,сабеседници,писции читаоци); развијање моћизапажања и упоређивања,истраживачкогдуха,маште икритичности; развијање стваралачке способности ученика;практичностиприменљивостзнањаи његовопрелажење уумење инавике. Образовни стандарди: СЈ.1.3.12; СЈ.1.3.13; СЈ.1.3.14; СЈ.1.3.15; СЈ.1.3.16.СЈ.2.3.10; СЈ.2.3.11; СЈ.3.3.7; СЈ.3.3.8. Кључне речи: Лексика,позајмљенице, англицизми, германизми, хунгаризми , русизми,бохемизми турцизми,грцизми,романизмитурцизми, англицизми... Облици рада: Комбиновани:фронтални,индивидуални, групнирад Наставне методе:Комбинована:Вербално-текстуална,демонстративна,игровна Наставна средства: Текстуална,аудио-визуелна,помоћно-техничка Коришћене ИКТ (информационо комуникационе технологије): блог, цртани филм, е-књига, стрип, пауерпоинт презентација,фејсбук Местоизвођења наставе: Кабинетза српски језик Корелација: Информатика,географија,историја Литература:
- 2. Милија Николић, Методика наставесрпскогјезика и књижевности, Заводзауџбенике и наставна средства,Београд,1999. ЖивојинСтанојчић,ЉубомирПоповић, Граматика српскогјезика за гимназијеи средње школе,Заводза уџбенике инаставна средства,Београд,2008. Литература (за ученике): ДраганаЋећез-Иљукић,ЈеленаСрдић,СлађанаСавовић,СветланаВулић, Дар речи, Граматика за осми разред основне школе,НовиЛогос, Београд,2010. Наташа Станковић-Шошо,ДраганаЋећез-Иљукић,ЈеленаСрдић,СлађанаСавовић, СветланаВулић, Радна свеска за српски језикза осми разредосновнешколе,НовиЛогос, Београд,2010. Напомене: Сви потребниприлозиобјављенису на: https://wordpress.com/stats/day/visnjasrpski.wordpress.com https://www.facebook.com/nastavnica.visnja Садржај часа Уводни деочаса: 5–10 минута Главни деочаса: 30 минута Завршни део: 5–10 минута Уводни део часа: „Обећавам“ученицима„добар провод“на данашњемчасу: Виртуелни шопинг,храну у добромресторану... Знате ли да објасните речи:виртуелан,шопинг,мени? Из којих језикасу дошле ове речи? Постоје лиречиу српском језикукоје биих могле заменити? ЗаштоПОЗАЈМЉУЈЕМО речииз страних језика?( Ученициби требалода препознајупојам ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ и да знајуда га објасне.) У којимисторијскимтренуцимаје утицај других језикабио јак?( ДолазакЋирила и Методија, турскаокупација,насељавање Војводине, рускиучитељиу18. веку...) Главни део часа: Записујемоушколскимсвескамаи на табли: Развој лексике српског језика – позајмљенице Ученицимапредлажемдапогледамојеловник,ане мениресторана„Лексика“. Објашњавамзначење појмалексикаизаписујемога. Лексика (лексичкифонд) – скупречи једногјезика Лексикологија – наука о језику
- 3. Листамо јеловник. http://www.joomag.com/magazine/razvoj-leksike-srpskog-jezika-jelovnik/0685760001444123853?short Записујемоушколскимсвескама и на табли: • Англицизми(из енглескогјезика) • Германизми(из немачкогјезика) • Хунгаризми(из мађарског језика) • Русизми (из рускогјезика) • Бохемизми(изчешкогјезика) • Турцизми (из турскогјезика) • Грцизми (из грчког језика) • Италијанизми • Галицизми Романизми (из италијанског,францускоги шпанскогјезика) • Интернационализми • Латинизми (из латинскогјезика) Ученицисе деле на групе (поместуседења) идобијајузадатке. Напомињемученицимада требада користе уџбеник, алида им је на располагању Речниксрпскогјезика (Матица српска). Прва група: Гледа цртани филми проналазиуљеза.(Речфискултураје русизам,називи осталих спортовасу англицизми. ) http://goanimate.com/videos/0jiBUOOeMoHo Друга група: Одредипореклоречи. (Користимнаставне листиће)
- 4. Трећа и четвртагрупа: Стрип1 Именуј ликове. Анђела Марко Лука Бобан и Јана Игор Ана Срђан Царевна – русизам – Ана; принц – галицизам – Марко; лопов – хунгаризам – Јован; капетан– италијанизам – Лука; комшија – турцизам – Игор; келнер – германизам – Срђан; анђео – грцизам – Анђела; матуранти– латинизам – Бобани Јана Пета и шеста група: Стрип2 • Одредипорекло(изкоје је земље) робе усвакој продавници. • Којинационалниресторанје у питању? ( У питањује италијанскиресторан; супаи боца – италијанизми) • Заштоније купљенпоклон? (Девојке нисунаишле напродавницуу којимасе продаје робафранцускогпорекла;бордо, кравата - галицизми.)
- 5. Немачка (штоф,роза,блуза - германизам) Турска( чизма, папуча, марама – турцизам) Русијаи Мађарска (бунда– хунгаризам,кафтан – русизам) Енглеска/ Америка(шорц – англицизам) После одређеногвременапредставницигрупе представљајузадатаки образлажурешење. Решење проверавамокористећи презентацију. Завршни део часа: Кључне речи: Лексика,позајмљенице,англицизми,германизми,хунгаризми, русизми, бохемизми турцизми,грцизми,романизмитурцизми,англицизми... Домаћизадатак :* Задатак постављам на фејсбукгрупу(Осмиразред). Наставне листиће дајемонима којинемајуфејбукпрофил. 1. Задатак:Прочитај одломак из текста Ивана Клајна. Одреди какав став има аутор према коришћењу страних речи.
- 6. Рекло бисе да упраксимногих публициста и лектора важинеписанипринцип:било која домаћа реч боља је од било које страе. Таконпр. укњизи Цвеће иви, где год је претурањем по речницима пронађеннекидомаћиназив цвета, онје иупотребљен, ма колико смешнозвучао, ма колико био непогоданза употребууцвећарама. Тако, рецимо, налазимо биљке које бисе према латинском називумогле икод нас зватицистус, дрaцeнa, гaстeриja итако даље:све кратка, звучна ичак прилично лепа имена. Но, да лисутако названа иукњизи? Ни говора, јер је за свакунађен„наш израз”:длакавибушинац, орловинокти, стрвосмрад, брадавичави свекрвинјезик, јапанскиљоскавац, афричкилепичовек, воловске очи, јелењијезик, кавкаска удовица итд. Замислите како биузбудљив постао наш друштвениживот када бисе те речистварно употребљавале икад биљубитељицвећа почелиовакода говоре: – Е, па кћеримоја, нека тије срећно убраку, уредно водидомаћинство ине заборавида редовно поткресујеш брадавичависвекрвинјезик! – Публика је одушевљено поздравила певачицуизасула је стрвосмрадима, воловским очима, јелењим језицима итравом одутробе! Заокружислово испред тачног одговора. а) Аутор критикује употребустраних речиуопште исматра да их је неопходно заменити домаћим речима. б) Аутор критикује неправилнуупотребуоних страних речикојима не знамо правозначење. в) Аутор критикује непотребнуи збуњујућу заменустраних речидомаћим речима. г) Аутор критикује људе којисе због необразованостипротиве употребистраних речи 2. Задатак:Напуникорпутакода имаш по једнуствариз италијанског, француског, немачког, мађарског, руског, латинског, турског, чешког, прасловенског... Изглед табле: Развој лексике српског језика – позајмљенице Лексика (лексичкифонд) – скупречи једногјезика Лексикологија – наука о језику • Англицизми(из енглескогјезика) • Германизми(из немачкогјезика) • Хунгаризми(из мађарског језика) • Русизми (из рускогјезика) • Бохемизми(изчешкогјезика) • Турцизми (из турскогјезика) • Грцизми (из грчког језика) • Италијанизми • Галицизми Романизми (изиталијанског,францускоги шпанског језика) • Интернационализми • Латинизми (из латинскогјезика)