More Related Content
What's hot (20)
Viewers also liked (17)
Similar to Видра (20)
More from Violeta Djuric (20)
Видра
- 1. VIDRA (Lutra lutra) Латински назив: Lutra lutra Енглески назив: Otter Врста: Звер Породица: Куна Потпородица: Видра Род: Лутра
- 2. ФИЗИЧКЕ ОСОБИНЕ Видра (Lutra lutra), речна или евроазијска видра је врста из породице куна изузетно прилагођена животу у слаткој води. Познате су као веома вешти пливачи. У Србији се налазе на Фрушкој Гори и законом су заштићене. Видре имају гипко и врло покретно тело. Грађа тела им је изузетно оспособљена за роњење. У води могу издржати изузетно дуго, а за хватање плена се служе оштрим и снажним зубима. Младунци науче да пливају у старосној доби од око 80 дана, када им крзно довољно порасте и постане водоотпорно. Пре тога они су јако невешти у води због меког крзна и практично се боје воде, тако да их у периоду када треба да почну пливати мајка најчешће на силу гура у воду док се не науче. ИСХРАНА Видре се првенствено хране рибом. У лову нису избирљиве, и по правилу лове плен који се може најлакше ухватити у датом тренутку. Ипак, омиљена храна су јој јегуље. Често сатерају плен у травом обрастао ћошак и нападају га одозго својим снажним и оштрим зубима. Такође, не ретко се видре хране на рибњацима зато што им је риба ту лако доступна. Знају направити доста штете, нарочито на неограђеним и неосигураним рибњацима. Поред риба, хране се и раковима, воденим инсектима, жабама, птицама, а понекад и младим кунићима и зечевима. Видре које живе у близини мора хране се раковима и разним морским рибама.
- 3. ПОНАШАЊЕ Видре су врло плашљиве, суздржљиве животиње које живе самачким животом. У лов иду претежно ноћу, а дан углавном проводе у својим јазбинама. Лове и хране се у бистрим и плитким потоцима, а пожељно је да су ти потоци и обрасли густишем и да су у близини поплавних подручја. За видре је ипак најважније да је вода бистра и да обале пружају могућност скривања. У потрази за храном, видре често знају да се селе из једног речног подручја у друго, притом често прелазећи велике удаљености. Видре обележавају своју територију изметом, и често је контролишу. Мужјак обично поседује велику територију, дужине од једног до четрдесет километара, а у просеку око осамнаест километара, а женка са младунцима поседује нешто мањи простор у склопу територије мужјака. Јазбине копају између корења дрвећа у близини реке. Понекад користе и јазбине кунића и јазаваца ако нису далеко од воде, а често имају и по неколико својих јазбина које користе у зависности од тога где се затекну. Понекад користе и шупља дебла за јазбине, а понекад су јазбине тек рупе у земљи до којих је могуће доћи само из воде.
- 4. РАЗМНОЖАВАЊЕ Видре немају одређени период парења. У подручју једног мужјака живи неколико женки, и мужјак их посећује када су спремне за парење. Мужјаци постају полно зрели са око 18 месеци старости, а женке са око 2 године. Женке се коте отприлике 63 дана након парења, и доносе 1 до 4 младунаца. Првих четрдесетак дана младунци су потпуно беспомоћни и мајка их доји. Мужјаци не учествују у подизању младих. Након 8-9 месеци младе видре се први пут привремено одвајају од мајке, а постају потпуно независне од мајке са око 12 месеци. РАСПРОСТРАЊЕНОСТ Некада су видре биле распрострањене широм Европе, али се данас ретко срећу. Данас живе претежно у Уједињеном Краљевству, нарочито у Шетланду, затим у Италији, Норвешкој, северу Русије, у Сибиру и на северу Африке. Највише граде станиште уз реке и канале код којих има густих шума и грмља, како би се лакше у њима сакриле. Загађеност вода, а у прошлости појачан лов на видре помоћу ловачких паса, улични саобраћај, све су чиниоци који су допринели смањењу броја видри.
- 5. УГРОЖЕНОСТ Видре су некад ловљене због свог крзна, које се сматрало скупоценим, али су их убијали и рибари да им не би чиниле конкуренцију. Упркос томе, њихов број се није смањивао током година. Међутим, крајем 1950их година је дошло до великог смањења њиховог броја због загађивања вода пестицидима (ОЦ и ПЦБ). Тај отров је загађивао њихово природно окружење,а и накупљао се у рибама које видре једу, тако да је велики број видри на тај начин угинуо. Видре данас често страдају и у саобраћају. При обиласку своје територије често испадају на улице где им прети брза вожња аутомобила и камиона. Видра је данас заштићена законом у већини држава у којим живе, а у Европи су од 1979. године уведени и закони који забрањују употребу одређених пестицида, али њихов број се још увек није значајно повећао. У Енглеској се, међутим, број њихових станишта повећао за око 55% између 1994. и 2002. године. Извор:Wikipedia,fruskac.net,natura2000.gov.si