More Related Content
What's hot (20)
Viewers also liked (20)
More from nasaskolatakmicenja (20)
Osnovna logicka kola
- 1. OSNOVNA LOGIKA KOLA I NJIHOVE REALIZACIJE
- 2. Realizacija prekidakih funkcija vr邸i se pomou logikih kola. Postoje logika kola koja obavljaju razliite logike funkcije. U ovom poglavlju bie govora o osnovnim logikim kolima koja se srijeu u realnim digitalnim sistemima. OSNOVNA LOGIKA KOLA A A 1 0 A A 0 1 (a) (b) Invertor (Logiko "NE" kolo): a) Simbol; b) Funkciona tabela.
- 3. A A B A.B AB (a) B 0 0 0 0 1 0 1 0 0 (c) A B 1 1 1 (b) Logiko kolo "I": a) Simbol; b) Funkciona tabela; c) Ilustracija. A A +B A B A+B B (a) 0 0 0 0 1 1 A 1 0 1 1 1 1 (c) (b) B Logiko kolo "ILI": a) Simbol; b) Funkciona tabela; c) Ilustracija.
- 4. A B A.B 0 0 1 0 1 1 A A. B 1 0 1 (a) B (b) 1 1 0 Logiko kolo "NI": a) Simbol; b) Funkciona tabela. A B A+B 0 0 1 A 0 1 0 A+ B 1 0 0 B 1 1 0 (a) (b) Logiko kolo "NILI": a) Simbol); b) Funkciona tabela.
- 5. A B Q=A +B 0 0 0 A 0 1 1 Q=A + B 1 0 1 (a) B 1 1 0 (b) Logiko kolo "EX ILI": a) ematski prikaz; b) Funkciona tabela. A A. B A A+ B B Q Q A. B A. B B (a) (b) Logiko kolo "EX ILI": a) Realizacija na osnovu : Q = A B + A B b) Realizacija na osnovu : Q = ( A + B) ( A + B) = ( A + B) ( A B)
- 6. REALIZACIJE OSNOVNIH LOGIKIH KOLA Postoji vi邸e razliitih tehnika za realizaciju logikih kola. Osnovni kriterijumi, na osnovu kojih se vrednuju logika kola, su: - 邸to vei stepen integracije, - 邸to vea brzina rada i - 邸to manja discipacija. Mi emo ovdje obraditi dvije tehnike, i to TTL i CMOS tehniku. Kao tipinu, razmatraemo realizaciju "NI" kola ovim tehnikama.
- 7. Standardno TTL "NI" kolo sa dva ulaza. VCC =5V R C4 RC2 300 立 1,4K R B1 4K T4 A D T1 T2 B NI T3 R E2 1K Tranzistor T1 sa slike je dvoemitorski i mo転e se ekvivalentirati sa dva tranzistora kojima su baze i kolektori meusobno spojeni.
- 8. Vi邸e TTL "NI" kola prikljueno na izlaz jednog. VCC VCC V CC RC2 RC4 R B1 R B1 RB1 VBC1 + T4 I R1 IC2 + I R1 A D T1 I B2 T2 VCES2 B I B3 + I E2 I + T3 VCES3 RE2 VBES3 硫IB 3 > NIR1
- 9. CMOS kola Najpogodnija, za kola sa vrlo visokim stepenom integracije (VLSI), su tzv. CMOS kola, koja koriste komplementarne MOSFET-ove. ulaz izlaz +V DD +V DD G1 G2 MF2 +VDD n n p p n MF1 S1 p D1 D2 S2 (a) (b) CMOS Invertor: a) Struktura; b) ema sa do sada kori邸enim i alternativnim simbolima za MOSFET. Visok stepen +VDD integracije. 1 0 Ilustrativna 邸ema CMOS invertora.
- 10. vi VDD =10V Vp vu 4 6 Prenosna karakteristika CMOS invertora. U praktinim realizacijama te転i se da prelazna oblast bude 邸to kraa. Uvijek se usvaja neki napon iznad kojeg se nalazi nivo logike jedinice i, veoma esto, se ista vrijednost usvaja za gornju granicu logike nule. Ovaj napon se naziva napon praga logikog kola (Vp) i obino je, kod CMOS kola, jednak polovini napona napajanja logikog kola (VDD/2). Ulazne struje kod ovih kola praktino su jednake nuli. Naponi, koji se koriste za napajanje CMOS kola, kreu se izmeu 3V i 15V. U cilju za邸tite kola od statikog elektriciteta, dodaju se tzv. za邸titne diode.
- 11. Za邸to dva tranzistora? a b a n b a) G b) G NMOS tranzistor: a) Simbol; b) ematski prikaz; a b a p b a) G b) G PMOS tranzistor: a) Simbol; b) ematski prikaz; K K K K Bilateralni CMOS prekida.
- 12. Postupak projektovanja logikih CMOS kola za proizvoljnu funkciju. Pri projektovanju, uputno je prvo logiku funkciju realizovati pomou NMOS tranzistora iji kraj e biti vezan na masu, zbog pouzdanog prenosa logike nule. Istu logiku funkciju treba realizovati i pomou PMOS tranzistora, iji kraj e biti vezan na logiku jedinicu, radi pouzdanog prenosa logike jedinice. NI 1 B n A p p B A n a) b) NI a) Dio NI kola u realizaciji sa NMOS tranzistorima; b) Dio NI kola u realizaciji sa PMOS tranzistorima.
- 13. NI kolo: a) Strukturna 邸ema; b) Realizacija. 1 +V DD p p NI NI A A n B B n a) b)
- 14. NILI kolo: a) Strukturna 邸ema; b) Realizacija. 1 +V DD p p NILI NILI A B A B n n a) b)
- 15. Strukturna 邸ema realizacije logike funkcije F = ABC + ABC 1 A B p p C p 1 A p B p p C p p F F n C n n C B n n B A n n A
- 16. Realizacija logike funkcije u CMOS tehnologiji. +V DD F = ABC + ABC F F C C B B A A