Stara tanja
Download as DOC, PDF0 likes697 views
Slovenska mitologija izvor:Intrnet
![Stara slovenska vera predstavlja pagansku religiju i mitologiju Starih Slovena iji koreni se転u u III milenijum pne.[1]
i koju je,na osnovu danas raspolo転ivih izvora,
te邸ko rekonstruisati u celosti[2]
. Najznaajnija bo転anstva su Perun, Svetovid, Svarog i Dabog, ali je nemogue,sa sigurno邸u, zakljuiti ko je bio vrhovni bog slovenskog
panteona[3]
. Postojanje mnogobo転akih idola, meu kojima je najpoznatiji tzv. Zbruki stub, je potvreno na celokupnom slovenskom prostoru[4][5]
, ali njihov oblik,
izgled i materijal izrade variraju od podneblja do podneblja. Usled razliitih istorijskih prilika, paganska verovanja Starih Slovena su se zasebno razvijala, zbog ega se
danas obino prikazuju i izuavaju prema podeli slovenskih naroda na Ju転ne, Istone, Zapadne i danas skoro isezle Polabske Slovene (Lu転iki Srbi).
Osnovni izvori za rekonstrukciju verovanja Starih Slovena su, uglavnom prema slovenskom mnogobo邸tvu negativno nastrojene[2]
, hri邸anske hronike, zatim narodna
verovanja i arheolo邸ka graa, ali je na osnovu njih nemogue utvrditi kako funkcije nekih bo転anstava, tako i postojanje bilo kakvih rodbinskih veza meu njima[2]
ili
slovenskog kosmogonijskog mita.
Danas se meu Slovenima javljaju neopaganske verske organizacije, koje svoja verovanja baziraju na sopstvenim tumaenjima i dopunama oskudnih izvora o veri
Starih Slovena, mahom nauno sporne[6]
Velesove knjige[7]
. Iako uglavnom propagiraju povratak prirodi, panslavizam i versku toleranciju, meu njima ima i onih koji
predstavljaju agresivne desniarske grupe koje zagovaraju nacistiku filozofiju krvi i tla[7]
.
Problem meutim nastaje ve kod Vrhovnog Boga Slovena, odnosno ko je on bio? Teza je mnogo, ali je najbolja ona koja ka転e niko odnosno nemogue je pomiriti
izvore po tom pitanju.[tra転i se izvor]
Stara slovenska vera bi se, koristei strunu terminologiju, mogla klasifikovati kao polidoksija[8]
. To zapravo znai da su razliita
plemena najvi邸e po邸tovanja i najvee nade polagala u razliite bogove, negde je to bio Perun, negde Svetovid, a negde pak Radgost. Tu dakle ne postoji Vrhovni Bog u
smislu Zevsa, ali isto tako slovenska mitologija ne poznaje rodbinske veze meu bogovima (naroito ne u onom obliku kakav imamo na grkom Olimpu)[2]
, a kamoli
spletke sa ljudima koje su toliko karakteristine za grko mnogobo転tvo.
Prema indoevropskom verovanju vrhovni bog bio je bog neba[8]
. Prema tome vrhovni bog meu Slovenima takoe bi trebalo da bude bog neba odnosno prema
podacima Svarog[4]
. Meutim problem nastaje pojavom Peruna (boga gromovnika). Ko od njih dvoijce je onda bio vrhovni? Henrik Lovmanjski je tim povodom izneo
interesantnu teoriju po kojoj je Perun mogao da predstavlja nadimak za Svaroga i da su njih dvojca ustvari isto bo転anstvo[8]
. No teorija jeste interesantna, ali nije istinita
jer najbolju potvrdu za odbijanje teorije Lovmnjanskog imamo u skandinavskoj mitologiji gde na vrhu sede Tor Gromovnik i Odin Svemudri.[tra転i se izvor]
Prema tome
vrhovni bog nije ni jedan od dvojice pretendenata ve njihov prethodnik Svemogui i Svevidei Bog Neba i Gromova koji se razdvojio vremenom na Svaroga i Peruna.
[tra転i se izvor]
Ime tog boga se do dana邸njih da Vrhovni bog Srba iz doba dok su oni bili mnogobo邸ci do danas nije sa sigurno邸u identifikovan. Problem u preciznom
identifikovanju imena i uloge tog bo転anstva le転i u tome 邸to, osim dve ili tri naznake u istorijskim izvorima tog vremena, praktino nema autentinih podataka o
slovenskom mnogobo邸tvu na Balkanskom poluostrvu, tako da je jedini izvor za istra転ivanja na ovu temu predstavlja tzv. narodna vera, legende i pesme. Jedinu opse転nu
naunu studiju na ovu temu uradio je u prvoj polovini XX veka Veselin ajkanovi (1881-1946) iznev邸i tom prilikom tezu da je Dabog bio vrhovni bog Srba i da je on
bio bog podzemnog sveta odnosno mrtvih. Najvea mana ove teze le転i u injenici da osim ajkanovia svi ostali istra転ivai stare slovenske vere i izvori vezani za nju
identifikuju Daboga kao bo転anstvo iskljuivo solarnog tipa, za razliku od ajkanovia koji ga tumai kao lunarni tip. Bez obzira na to, njegova teza se preutno
prihvatala kao najverovatnija jer je snaga njegovih argumenata neosporna. Krajem XX veka neku vrstu alternative ovoj tezi izneo je Sreten Petrovi (1940) koji je u
svetlu podataka iz tzv. Velesove knjige i na osnovu narodnih pesama koje je 1869.godine prikupio i objavio Milo邸 S. Milojevi (1840-1897) (a koje je sam Petrovi
prezentovao 邸iroj strunoj javnosti) izneo hipotezu da je Triglav(kao panslovenski termin) odnosno Trojan (kao lokalno srpski termin koji se koristi paralelno sa
terminom Triglav) kao neka vrsta slovenskog svetog trojstva bio vrhovni bog kako Slovena, tako i Srba. Jedan od najveih nedostataka njegove teze je injenica da
autentinost tzv. Velesove knjige i dalje nije dokazana, pa je samim tim i teza koja se u njoj iznosi o nekoj vrsti svetog trojstva kod Slovena na klimavim nogama.
Pored ove dve teze, kao potencijalna alternativa se pojavljuje istorijski podatak da je vizantijski car Vasilije I (867-886) posle zauzimanja Neretvljanske oblasti
873.godine, u kojoj su po navodima vizantijskig cara Konstantina Porfirogenita (913-959) u spisu O upravljanju Carstvom 転iveli Srbi, pokrstio narod, poru邸io
mnogobo転ake hramove, a najvei od hramova proistio i pretvorio u crkvu posveenu svetom Vitu (lat. Sanctus Vitus). Na osnovu tog podatka i velikog srpskog
praznika Vidovdana mo転e se pretpostaviti da je Svetovid bio vrhovni bog Srba.na nije sauvalo, ali se isto tako ne spominje ni u starim spisima pa je mogue da se ono
odavno izgubilo.
Rituali starih Slovena
U ritualima za plodnost kod Istonih, a delom i Ju転nih Slovena, znaajno mesto zauzimaju praznici za koje se vezuju bo転anstva nazvana Kostroma i Jarilo, odnosno
lutke od slame, koje se na odreen nain sahranjuju, spaljuju, rasturaju na delove ili potapaju u vodu, uz obredno oplakivanje ili povike i smeh, sa ciljem da ponovo
o転ive. U tom ritualu, obavljenom u prolee, iji je cilj bio da se obezbedi plodnost, Kostroma se pojavljuje kao mlada 転ena umotana u bele ar邸afe, sa hrastovom
granicom u rukama, a Jarilo kao prekrasni mladi na belom konju[4]
. U vreme letnje dugodnevnice proslavljan je praznik na koji su lutke zvane kupala potapane u
vodu i paljene velike vatre. Na taj dan tragalo se za maginim i lekovitim biljkama. Rasprostranjeno je predanje o cvetu paprati koji se rascvetava uoi tog dana, a ija
magina svojstva omoguuju da se otkrije zakopano blago. U svim ritualima koji se na taj praznik obavljaju jasno su istaknuti vatra i voda kao suprotni elementi, a na
osnovu pesama i ostalih folklornih tekstova vezanih za kupala, moguno je rekonstruisati mit o rodoskrvnom odnosu brata i sestre, olienim dvobojnim cvetom dan i
no[4]
.
Za rituale plodnosti u ju転noslovenskom folkloru vezani su likovi Germana i dodola. Pri obredu izazivanja ki邸e pravljena je glinena lutka mu邸karca, nazvana German,
koju su 転ene sahranjivale u suvu zemlju sa uverenjem da e na taj nain izazvati plodonosnu ki邸u. U vreme su邸e, povorka devojica, naje邸e od pete do desete godine,
koje su nazivane dodole, i邸la je od kue do kue pevajui pesme kojima je prizivana ki邸a. Dodole su bile bose, odevene u izno邸enu odeu, sa vencem od trava, 転itarica i
vinove loze na glavi. Izmeu sebe su birale predvodnicu, zvanu dodola ili dodolka. Prolazei kroz polja, dodolke su ih prskale vodom, dok ih je ispred seoskih kua
domaica posipala vodom po glavi i nogama, a zatim darivala bra邸nom, vunom ili novcem. Inae i kod Ju転nih i kod Istonih Slovena ki邸a je izazivana na taj nain 邸to
je preko mrtvaca, naje邸e utopljenika, koga bi za taj obred iskopali, izlivana voda[4]
.
Istorijski izvori pouzdano dokumentuju postojanje kultnih statua i kod Istonih i kod Zapadnih Slovena[4]
. To su prete転no bili drveni idoli koji su mogli imati oplatu od
plemenitog metala. Neki od njih su bili natprirodne veliine, na primer drevni idol Svantovida u Arkoni.
Arheolo邸ka istra転ivanja takoe dokumentuju postojanje drvenih idola kod Zapadnih Slovena[4]
. Pri iskopavanju jednog utvrenog naselja kod Nojbrandenburga
pronaen je u sloju iz XI - XII veka, i to u sredi邸tu naselja, jedan dvoglavi idol od hrastovine, visok 1,70 m[4]
. Obe glave predstavljaju lik mu邸karca sa dugim brkovima.
Na periferiji istog naselja otkrivena je jo邸 jedna figura od hrastovine, visoka 1,60 m, koja predstavlja 転enu sa nagla邸enim grudima i stidnim trouglom, za koju se
pretpostavlja da je neko domae bo転anstvo, i to za邸titnica porodice. Da su mnoga mesta i utvrenja imala svoje bogove za邸titnike pokazuju idoli od hrastovine, koji su
otkriveni na nekoliko mesta[4]
. U Altfrizaku, kod Neurupina, neposredno ispred naselja naena je hrastova figura koja prikazuje nagog mu邸karca. Taj idol, datovan
metodom radioaktivnog ugljenika u drugu polovinu VI veka[4]
, verovatno je imao odreenu ulogu u kultu plodnosti[4]
. Bogovi Zapadnih Slovena predstavljani su i na
kamenim reljefima. Iz vremena neposredno pred primanje hri邸anstva potiu i reljefi iz Altenkirhena i Bergena na kojima je predstavljen mu邸karac sa velikim rogom
izobilja u rukama, verovatno Svetovid[4]
, jer je sa rogom izobilja predstavljan i u svom hramu u Arkoni. Na kamenoj ploi iz Volgasta shematizovano je prikazana
ljudska figura, a kraj nje veliko koplje, koje je atribut Gerovita, za邸titnika Volgasta.
Baba Jaga - Ve邸tica koja jede ljude. Poseduje dar predvianja sudbine.
Baba roga
Balako - Troglavi div iz srpskog narodnog vjerovanja.
Banik - Kuni duh
Bauk
Ba邸 elik
Beda - Bie iz srpskog narodnog predanja koje poseuje ljude, napada ih i mui.](https://image.slidesharecdn.com/stara-tanja-150107115810-conversion-gate01/85/Stara-tanja-1-320.jpg)
More Related Content
Similar to Stara tanja (20)
More from 仆仂于仆舒 从仂仍舒 "亳仍亳于仂亠 仂仂于亳" 舒从舒 (20)
Stara tanja
- 1. Stara slovenska vera predstavlja pagansku religiju i mitologiju Starih Slovena iji koreni se転u u III milenijum pne.[1] i koju je,na osnovu danas raspolo転ivih izvora, te邸ko rekonstruisati u celosti[2] . Najznaajnija bo転anstva su Perun, Svetovid, Svarog i Dabog, ali je nemogue,sa sigurno邸u, zakljuiti ko je bio vrhovni bog slovenskog panteona[3] . Postojanje mnogobo転akih idola, meu kojima je najpoznatiji tzv. Zbruki stub, je potvreno na celokupnom slovenskom prostoru[4][5] , ali njihov oblik, izgled i materijal izrade variraju od podneblja do podneblja. Usled razliitih istorijskih prilika, paganska verovanja Starih Slovena su se zasebno razvijala, zbog ega se danas obino prikazuju i izuavaju prema podeli slovenskih naroda na Ju転ne, Istone, Zapadne i danas skoro isezle Polabske Slovene (Lu転iki Srbi). Osnovni izvori za rekonstrukciju verovanja Starih Slovena su, uglavnom prema slovenskom mnogobo邸tvu negativno nastrojene[2] , hri邸anske hronike, zatim narodna verovanja i arheolo邸ka graa, ali je na osnovu njih nemogue utvrditi kako funkcije nekih bo転anstava, tako i postojanje bilo kakvih rodbinskih veza meu njima[2] ili slovenskog kosmogonijskog mita. Danas se meu Slovenima javljaju neopaganske verske organizacije, koje svoja verovanja baziraju na sopstvenim tumaenjima i dopunama oskudnih izvora o veri Starih Slovena, mahom nauno sporne[6] Velesove knjige[7] . Iako uglavnom propagiraju povratak prirodi, panslavizam i versku toleranciju, meu njima ima i onih koji predstavljaju agresivne desniarske grupe koje zagovaraju nacistiku filozofiju krvi i tla[7] . Problem meutim nastaje ve kod Vrhovnog Boga Slovena, odnosno ko je on bio? Teza je mnogo, ali je najbolja ona koja ka転e niko odnosno nemogue je pomiriti izvore po tom pitanju.[tra転i se izvor] Stara slovenska vera bi se, koristei strunu terminologiju, mogla klasifikovati kao polidoksija[8] . To zapravo znai da su razliita plemena najvi邸e po邸tovanja i najvee nade polagala u razliite bogove, negde je to bio Perun, negde Svetovid, a negde pak Radgost. Tu dakle ne postoji Vrhovni Bog u smislu Zevsa, ali isto tako slovenska mitologija ne poznaje rodbinske veze meu bogovima (naroito ne u onom obliku kakav imamo na grkom Olimpu)[2] , a kamoli spletke sa ljudima koje su toliko karakteristine za grko mnogobo転tvo. Prema indoevropskom verovanju vrhovni bog bio je bog neba[8] . Prema tome vrhovni bog meu Slovenima takoe bi trebalo da bude bog neba odnosno prema podacima Svarog[4] . Meutim problem nastaje pojavom Peruna (boga gromovnika). Ko od njih dvoijce je onda bio vrhovni? Henrik Lovmanjski je tim povodom izneo interesantnu teoriju po kojoj je Perun mogao da predstavlja nadimak za Svaroga i da su njih dvojca ustvari isto bo転anstvo[8] . No teorija jeste interesantna, ali nije istinita jer najbolju potvrdu za odbijanje teorije Lovmnjanskog imamo u skandinavskoj mitologiji gde na vrhu sede Tor Gromovnik i Odin Svemudri.[tra転i se izvor] Prema tome vrhovni bog nije ni jedan od dvojice pretendenata ve njihov prethodnik Svemogui i Svevidei Bog Neba i Gromova koji se razdvojio vremenom na Svaroga i Peruna. [tra転i se izvor] Ime tog boga se do dana邸njih da Vrhovni bog Srba iz doba dok su oni bili mnogobo邸ci do danas nije sa sigurno邸u identifikovan. Problem u preciznom identifikovanju imena i uloge tog bo転anstva le転i u tome 邸to, osim dve ili tri naznake u istorijskim izvorima tog vremena, praktino nema autentinih podataka o slovenskom mnogobo邸tvu na Balkanskom poluostrvu, tako da je jedini izvor za istra転ivanja na ovu temu predstavlja tzv. narodna vera, legende i pesme. Jedinu opse転nu naunu studiju na ovu temu uradio je u prvoj polovini XX veka Veselin ajkanovi (1881-1946) iznev邸i tom prilikom tezu da je Dabog bio vrhovni bog Srba i da je on bio bog podzemnog sveta odnosno mrtvih. Najvea mana ove teze le転i u injenici da osim ajkanovia svi ostali istra転ivai stare slovenske vere i izvori vezani za nju identifikuju Daboga kao bo転anstvo iskljuivo solarnog tipa, za razliku od ajkanovia koji ga tumai kao lunarni tip. Bez obzira na to, njegova teza se preutno prihvatala kao najverovatnija jer je snaga njegovih argumenata neosporna. Krajem XX veka neku vrstu alternative ovoj tezi izneo je Sreten Petrovi (1940) koji je u svetlu podataka iz tzv. Velesove knjige i na osnovu narodnih pesama koje je 1869.godine prikupio i objavio Milo邸 S. Milojevi (1840-1897) (a koje je sam Petrovi prezentovao 邸iroj strunoj javnosti) izneo hipotezu da je Triglav(kao panslovenski termin) odnosno Trojan (kao lokalno srpski termin koji se koristi paralelno sa terminom Triglav) kao neka vrsta slovenskog svetog trojstva bio vrhovni bog kako Slovena, tako i Srba. Jedan od najveih nedostataka njegove teze je injenica da autentinost tzv. Velesove knjige i dalje nije dokazana, pa je samim tim i teza koja se u njoj iznosi o nekoj vrsti svetog trojstva kod Slovena na klimavim nogama. Pored ove dve teze, kao potencijalna alternativa se pojavljuje istorijski podatak da je vizantijski car Vasilije I (867-886) posle zauzimanja Neretvljanske oblasti 873.godine, u kojoj su po navodima vizantijskig cara Konstantina Porfirogenita (913-959) u spisu O upravljanju Carstvom 転iveli Srbi, pokrstio narod, poru邸io mnogobo転ake hramove, a najvei od hramova proistio i pretvorio u crkvu posveenu svetom Vitu (lat. Sanctus Vitus). Na osnovu tog podatka i velikog srpskog praznika Vidovdana mo転e se pretpostaviti da je Svetovid bio vrhovni bog Srba.na nije sauvalo, ali se isto tako ne spominje ni u starim spisima pa je mogue da se ono odavno izgubilo. Rituali starih Slovena U ritualima za plodnost kod Istonih, a delom i Ju転nih Slovena, znaajno mesto zauzimaju praznici za koje se vezuju bo転anstva nazvana Kostroma i Jarilo, odnosno lutke od slame, koje se na odreen nain sahranjuju, spaljuju, rasturaju na delove ili potapaju u vodu, uz obredno oplakivanje ili povike i smeh, sa ciljem da ponovo o転ive. U tom ritualu, obavljenom u prolee, iji je cilj bio da se obezbedi plodnost, Kostroma se pojavljuje kao mlada 転ena umotana u bele ar邸afe, sa hrastovom granicom u rukama, a Jarilo kao prekrasni mladi na belom konju[4] . U vreme letnje dugodnevnice proslavljan je praznik na koji su lutke zvane kupala potapane u vodu i paljene velike vatre. Na taj dan tragalo se za maginim i lekovitim biljkama. Rasprostranjeno je predanje o cvetu paprati koji se rascvetava uoi tog dana, a ija magina svojstva omoguuju da se otkrije zakopano blago. U svim ritualima koji se na taj praznik obavljaju jasno su istaknuti vatra i voda kao suprotni elementi, a na osnovu pesama i ostalih folklornih tekstova vezanih za kupala, moguno je rekonstruisati mit o rodoskrvnom odnosu brata i sestre, olienim dvobojnim cvetom dan i no[4] . Za rituale plodnosti u ju転noslovenskom folkloru vezani su likovi Germana i dodola. Pri obredu izazivanja ki邸e pravljena je glinena lutka mu邸karca, nazvana German, koju su 転ene sahranjivale u suvu zemlju sa uverenjem da e na taj nain izazvati plodonosnu ki邸u. U vreme su邸e, povorka devojica, naje邸e od pete do desete godine, koje su nazivane dodole, i邸la je od kue do kue pevajui pesme kojima je prizivana ki邸a. Dodole su bile bose, odevene u izno邸enu odeu, sa vencem od trava, 転itarica i vinove loze na glavi. Izmeu sebe su birale predvodnicu, zvanu dodola ili dodolka. Prolazei kroz polja, dodolke su ih prskale vodom, dok ih je ispred seoskih kua domaica posipala vodom po glavi i nogama, a zatim darivala bra邸nom, vunom ili novcem. Inae i kod Ju転nih i kod Istonih Slovena ki邸a je izazivana na taj nain 邸to je preko mrtvaca, naje邸e utopljenika, koga bi za taj obred iskopali, izlivana voda[4] . Istorijski izvori pouzdano dokumentuju postojanje kultnih statua i kod Istonih i kod Zapadnih Slovena[4] . To su prete転no bili drveni idoli koji su mogli imati oplatu od plemenitog metala. Neki od njih su bili natprirodne veliine, na primer drevni idol Svantovida u Arkoni. Arheolo邸ka istra転ivanja takoe dokumentuju postojanje drvenih idola kod Zapadnih Slovena[4] . Pri iskopavanju jednog utvrenog naselja kod Nojbrandenburga pronaen je u sloju iz XI - XII veka, i to u sredi邸tu naselja, jedan dvoglavi idol od hrastovine, visok 1,70 m[4] . Obe glave predstavljaju lik mu邸karca sa dugim brkovima. Na periferiji istog naselja otkrivena je jo邸 jedna figura od hrastovine, visoka 1,60 m, koja predstavlja 転enu sa nagla邸enim grudima i stidnim trouglom, za koju se pretpostavlja da je neko domae bo転anstvo, i to za邸titnica porodice. Da su mnoga mesta i utvrenja imala svoje bogove za邸titnike pokazuju idoli od hrastovine, koji su otkriveni na nekoliko mesta[4] . U Altfrizaku, kod Neurupina, neposredno ispred naselja naena je hrastova figura koja prikazuje nagog mu邸karca. Taj idol, datovan metodom radioaktivnog ugljenika u drugu polovinu VI veka[4] , verovatno je imao odreenu ulogu u kultu plodnosti[4] . Bogovi Zapadnih Slovena predstavljani su i na kamenim reljefima. Iz vremena neposredno pred primanje hri邸anstva potiu i reljefi iz Altenkirhena i Bergena na kojima je predstavljen mu邸karac sa velikim rogom izobilja u rukama, verovatno Svetovid[4] , jer je sa rogom izobilja predstavljan i u svom hramu u Arkoni. Na kamenoj ploi iz Volgasta shematizovano je prikazana ljudska figura, a kraj nje veliko koplje, koje je atribut Gerovita, za邸titnika Volgasta. Baba Jaga - Ve邸tica koja jede ljude. Poseduje dar predvianja sudbine. Baba roga Balako - Troglavi div iz srpskog narodnog vjerovanja. Banik - Kuni duh Bauk Ba邸 elik Beda - Bie iz srpskog narodnog predanja koje poseuje ljude, napada ih i mui.
- 2. Belobog - Beli bog, bog dana i svetlosti. Breginja (Bereginja) Bes - Zli duh koji se uvlai u oveka ili 転ivotinju i tera ih da pobesne. Vampir - duh umrlog ili le邸 koji je o転iveo. Veles - Bog stoarstva, polja, pa邸njaka i 邸uma. Vesna - Boginja prolea. Ve邸tica - 転ensko bie koje poseduje natprirodne i magijske moi. Vila - 転ensko natprirodno bie Vilenjak - mitolo邸ko bie koja donose sreu. Vodenjak - duh koji boravi u vodama. Vukodlak - bie koje je polu ovek polu vuk. Danica - Olienje zore. Da転bog - Olienje Sunca. Devana - Boginja lova. Domovik (Domovoj) - Kuni za邸titnik Drekavac - bie iz mitologije Ju転nih Slovena. Dukljan - demon inspirisan carom Dioklecijanom 貼ar-ptica - mitolo邸ka ptica u verovanju istonih Slovena. 貼iva - Boginja 転ivota 貼arovit - Slovenski bog rata. Zduha Zmaj - mitsko bie, uglavnom predstavljeno kao velika zmija ili gmaz sa magijskim moima. Zmijski car Zora - Boginja jutra i lepote. Jarilo - Bog prolenog sunca, vegetacije i plodnosti. Karakond転ula - noni demon u narodnom verovanju Balkanskih Slovena Karevit Kikimora - Mali nevidljivi 転enski duh Kupala - Boginja vode, magije i lekovitog bilja. Moko邸 - Boginja koja daje i oduzima 転ivot. Mora - Noni duh koji napada mu邸karce i uzima im snagu. Morana - Boginja smrti. Navi (ili nekr邸tenci) - Duhovi umrle dece koja su se udavila ili umrla nekr邸tena. Ne転it - Demon iz slovenske mitologije, koji proizvodi razliite fizike bolesti u oveku. Nonica Ovinik Osenja - Avet u obliku devojke u belom. Ozvena - Slovenska boginja odjeka (za starogrku boginju vidi Eho) Patuljak Perun - Slovenski bog neba i groma (u grkoj mitologiji ekvivalent Zevs, u hri邸anstvu sveti Ilija) Poljevik - duhovi polja koji se pojavljuju kao patuljci. Poludnica - poljski duh zami邸ljen kao lepa visoka devojka, obuena u bele haljine. Porvata Porenut - slovensko bo転anstvo po邸tovano na ostrvu Rujnu (Rigen). Porevit - Bog leta. Psoglav - antropomorfno stvorenje pseom glavom Radgost - slovenski bog gostoprimstva. Rarog Raskovnik Rujevit - Bog jeseni. Rusalka - Vodena vila. Samodiva - 邸umska vila kod Ju転nih Slovena Svarog - Bog neba Svaro転i - sin Svarogov Svetovid - slovensko vrhovno bo転anstvo sa etiri glave. U hri邸anstvu je njegovu funkciju delom preuzeo Sveti Vid (vidi jo邸 Vidovdan). Simargl - bo転anstvo zime kod Istonih Slovena. Stribog - Bog vetra i oluje. Suenice (Suaje) - 転enska mitska bia koje odreuju sudinu novoroenog deteta (vidi takoe Mojre u grkoj mitologiji). Traki konjanik - mitolo邸ko bie za koje se u antikom svetu verovalo da predstavlja posrednika izmeu sveta 転ivih i bogova. Todorac - pola ovek pola konj. Todorci izgledaju kao konji sa jahaem na leima. Triglav - Troglavi bog, trojstveno slovensko bo転anstvo. Troj
- 3. Hors - slovensko bo転anstvo zimskog sunca. Njegov praznik koroun pada na zimsku kratkodnevnicu. an - u ruskim i ju転noslovenskim predanjima demon povezan sa rimskim imperatorom Trajanom. Cikavac Crnobog - Crni bog, bog noi i mraka. uma - personifikacija kuge u srpskom narodnom verovanju. i邸iga