際際滷

際際滷Share a Scribd company logo

Trziste rada i trziste kapitala

Download as DOC, PDF
P
prembic

Organizacija tr転i邸ta i radne snage

1 of 17
Download to read offline
SEMINARSKI RAD EKONOMIJA TEMA: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA http://www.besplatniseminarskiradovi.com
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 2 SADR貼AJ: 1. UVOD............................................................................................................................3 2. TR貼ITE RADA........................................................................................................4 2.1 Tra転anja za radom,izvedena tra転nja,transferne zarade i ekonomska renta............................................................................................................4 2.2 Ponuda radne snage - dohodak,dokolica i oportunitetni tro邸ak........................6 2.3 Granini proizvod rada, vrednost graninog proizvoda rada i opadajuca granina produktivnost rada ....................................................................7 2.4 Smanjnenje graninog fizikog proizvoda rada i prihoda graninog fizikog proizvoda rada..............................................................9 2.5 Odluka preduzea o nivou autputa,anga転ovanja radne snage i promena produktivnostirada....................................................................................... 11 3. TR貼ITE KAPITALA...........................................................................................13 3.1 Kratkorona i dugorona ponuda usluga kapitala ............................................13 3.2 Uspostavljanje ravnote転e na tr転i邸tu usluga kapitala u kratkom i dugomroku ................................................................................................14 3.3 Zemlji邸na renta, prirodni resursi, korisniki tro邸ak i cena upotrebe iscrpljivih resursa ...........................................................................................................14 4. ZAKLJUAK ...........................................................................................................17 5. LITERATURA........................................................................................................... 18
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 3 1. UVOD Da li ste se zapitali za邸to jedan diplomirani strunjak zarauje od 500 do 800 evra, dok neko sa diplomom srednje 邸kole zarauje samo od 150 do 400 evra, dok je recimo predsednik kompanije Volt Dizni koji je 2001. godine bio na polovini svog desetogodi邸njeg ugovora do tada primio oko 771 milion dolara? Koliko zarada zavisi od preduzea da preduzea? Sve to se zabravo formira na tr転i邸tu i upravo je tr転i邸te to u kome mo転emo pronai odgovore na ova kao i mnoga druga pitanja. Tr転i邸te je stalan proces u kome ljudi izra転avaju potrebu da rade, nude svoju radnu snagu,svoje znanje, steeno iskustvo,ve邸tine i sposobnosti.To je pretpostavljeni "kvalitet" radne snage koga poslodavcikupuju u odredenom obimu izra転enom u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje e zaposliti. Kao 邸to domainstva odnosno radnici nude svoj rad da bi sticali dohodak,tako i firme tra転e radnike da bi mogli organizovati proizvodnju. Na tr転i邸tu rada uspostavljaju se odnosiizmeu ponude i tra転nje za radnom snagom. Rezultat tog odnosa izrneu radnika i poslodavaca je uspostavljeniop邸tinivo cene rada tj. Nadnica (najamnina). Tr転i邸te rada je vi邸e nego bilo koje drugo tr転i邸te konkurentno iz prostog razloga 邸to se na njemu javlja najvei broj uesnika i to kako na strani ponude tako i na strani tra転nje. Tr転i邸te kapitala (dugorono tr転i邸te) je segment finansijskih tr転i邸ta na kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospea du転im od jedne godine. Na ovom tr転i邸tu se prevashodno trguje dugoronim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnikim instrumentima. Emitenti na tr転i邸tu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugorono finansiranje. U daljem tekstu poku邸aemo da analiziramo tr転i邸ta i doemo da odgovora na mnoga druga pitanja kao 邸to su: tra転nja za radom, ponuda radne snage, smanjenje graninog fizikog proizvoda rada, uspostavljanje ravnote転e na tr転i邸tu usluga kapitala u kratkom i dugomroku i jo邸 mnogo toga. 2. TR貼ITE RADA 2.1 Tra転nja za radom, izvedena tra転nja, transferne zarade i ekonomska renta Tra転nja za radnom snagom odnosno radom je koliina rada koju su poslodavci u stanju da anga転uju po razliitim platama, odnosno nadnicama, u datomperiodu. Tr転nja za radom je sveprisutna i oigledna po emu svedoe mnogobrojni oglasi za zapo邸ljavanje u novinama, na TV-u, internetu, i dr. Poslodavci koji objavljuju i plaaju za ove oglase su spremni da zaposle odreeni broj ljudi za odreenu platu. Izvedena tra転nja za radom i ostalim inputima proizvodnje. Izvedena tra転nja zavisi od tra転nje za finalnim proizvodima (autputima), tj. Robama i uslugama koje ti inputi proizvode. Dakle, tra転nja za radom zavisi od tra転nje za proizvodima tog rada. U te転nji da maksimiraju profit, preduzea tra転e stopu produktivnosti po kojoj granini prihod znai i graninu cenu. Slika 1 Individualna tra転nja za radom to je vea plata (nadnica) manja je koliina potrebnog rada. Pri plati Wj, potreban je rad L1. Ako plata pada na W2, tra転i se vea koliina rada(L2). Kriva tra転nje za radom sledi zakon opadajue tra転nje.
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 4 L i L2 Koliina rada (sati po mesecu) Kada jednom ustanove stopu produktivnosti koja donosi najvei profit, preduzea se upuuju na tr転i邸te i kupuju odreenu koliinu rada, opreme i sirovina. Tako koliina resursa koju jedno preduzee kupuje zavisi od produktivnosti i od toga kolike se realne plate oekuju u preduzeu. U tom smislu, ka転emo da je tra転nja za proizvodnim inputima, ukljuujui rad, izvedena tra転nja. Izvedena tra転nja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzea i tro邸kova inputa, i iz njih je izvedena. Transferne zarade i ekonomska renta. Vrhunski sportisti, pijanisti, politiari i drugi, prezadovoljni su visokim platama koje primaju, a mo転da bi se opredelili za ista zanimanja da imaju i manje plate. Za邸to su oni toliko plaeni? Da bismo odgovorili na ovo pitanje potrebno je da razgraniimo transferne i ekonomsku rentu (ne treba je me邸ati sa dohotkom koji se ostvaruje po osnovu neke imovine). Na slici 2, krivu tra転nje DL = VMPL ine sportisti (fudbaleri), pijanisti, politiari i drugih, a kriva SL = AE predstavlja ponudu sportista i srugih ljudi. Ova kriva je rastuca. ak ako nadnica padne ispod w*, pojedini i drugi e nastupiti javno i raditi svoj posao, kao i ranije. U osnovi, vee plate (nadnice) privlae profesionalce, sportiste, politiare, iako bi verovatno mogli da rade druge poslove.
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 5 Na tr転i邸tu inputa proizvodnje, ekonomska renta predstavlja razliku izmedju plaanja za input proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj input. Iznos koji input prima je iznad transferne zarade neophodne da bi se on privukao da ponudi svoje usluge za datu namenu. Po邸to se svim radnicima plaa ista nadnica, ravnote転a se ostvaruje u taki E, pri nadnici w*, a broj ponuenih usluga rada sportista i drugih zanimanja je L*. Kriva ponude rada razliitih profesija je, u stvari,kriva p邸rosenih izdataka (tro邸ka - AE) pozitivnog nagiba, a tra転nja za radom razliitih profesija je opadajua kriva vrednosti graninig tro邸ka. w Slika 2 Ekonomska renta i transferne zarade Ekonomska renta je povezana sa inputom rada. Predstavlja razliku izmeu isplaenih plata w i minimalnog iznosa potrebnog za unajmljivanje radnika odnosno transfernih zarada (polje 2 O,B,E,L). Taka E u proseku krive ponude rada i krive tra転nje rada, predstavlja ravnote転nu platu. Polje E,B,w predstavlja ekonomsku rentu koju su primili svi radnici. Kriva ponude SL pokazuje transferne zarade koje industrija plaa da bi privukla sportiste, pijaniste i druge. Prvi pijanisti, ali i drugi ljudi poev邸i od nule radili bi besplatno. Sa poveanjem nadnica od 0 do B poveala bi se sportista, pijanista i drugih ljudi do take B, a da bi se ponuda poveala na L* mora da se plati nadnica w*. Ako se sportisti takmie u prvoj ligi, pijanisti u svojoj struci, radnici u industriji, onda svako od njih mo転e primiti razliite plate. Budui da nam kriva tra転nje za radom raznih zanimanja pokazuje koja koliina rada e biti ponuena pri svakom iznosu plate, minimalan potreban iznos za privlaenje i upotrebu L* jedinica rada se nalazi na podruju E, L*, 0, B, ispod krive ponude, zatamnjeno podruje 2, ulevo od ravnote転e ponude rada L*, i predstavlja ukupne transferne zarade. Transferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna plaanja, neophodna da bi se input anga転ovao za dati rad. U uslovima savr邸ene konkurencije, svi anga転ovani sportisti, radnici i drugi ljudi primaju platu w*, jer se taka E nalazi na krivoj ponude SL = AE. To je iznos koji treba platiti poslednjem, marginalnom sportisti, pijanisti, politiaru, radniku i drugim. Vrednost graninog proizvoda poslednjeg sportiste u prvoj ligi i drugih je u w*, budui da se taka E nalazi na krivoj tra転nje DL = VMPL. Po邸to svi dobijaju nadnicu w*, onda oni pijanisti i drugi ija je zarada ispod w* zarauju ekonomsku rentu, ist vi邸ak koji se javlja zato 邸to je w* potrebna nadnica da bi se privukao poslednji sportista, pijanista i drugi. Renta odra転ava razlike u ponudi sportista, radnika, pijanista i drugih, a ne njihovu produktivnost kao sportista, pijanista i drugih. Budui da je ukupan iznos za isplatu plata jednak kvadratu 0, w*, E, L*, tj. ukupnom dohotku, ekonomska renta (R) od rada pijanista, radnika i drugih se nalazi unutar podruja E, B, w*. Va転no je primetiti da bi, kada je kriva ponude savr邸eno elastina (horizontalna kriva) ekonomska renta bila 0, pa bi w predstavljalo ekonosku rentu, ist bonus. Renta se pojavljuje samo ako je ponuda donekle neelastiana. Ekonomska renta poveava iznos koji input prima, a koji je iznad transferne zarade neophodne da bi se on inicirao da ponudi svoje usluge za datu namenu. 0 Ekonomska^V ^ renta . . . 1 ________ B 息 ^ DL=VMPL Oportunentni tro邸ak ili Transferne zarade Broj radnikaL *
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 6 2.2 Ponuda radne snage - dohodak, dokolica i oportunitentni tro邸ak U mnogim oglasima mo転ete pronai: radim sve poslove, monom mu邸karcu slobodnih shvatanja potreban je novac i spreman je sve da radi, da bi do邸ao do novca. Pozvati Milana, tel... , ili diplomirani in転injer programer, izuzetno sposoban za softvere i programiranje. Molim, pozovite, Marija, tel... Iako su ova dva oglasa dale dve osobe razliitih sklonosti, oni su spremni da rade i to je njihova ponuda rada. Radna snaga obuhvata sve pojedince koji rade ili tra転e posao. Ponuda predstavlja broj sati koje radna snaga 転eli da radi na poslovima koji donose zaradu (platu, najmninu, nadnicu i sl.): u fabrikama, poljoprivrednim imanjima, u trgovini, dr転avnoj administraciji ili ustanovama.Glavne odrednice ponude rada su (1) brojnost stanovni邸tva i(2) nain na kojo oni provode svoje vreme. Stanovni邸tvo je veoma bitan input stvaranja nacionalnog dohotka. Brojnost stanovni邸tva je odreena natalitetom, mortalitetom i migracijom. Poetkom pro邸log veka granice mnogih zemalja su bile otvorene za kretanje ljudi, pa su oni napu邸tali zemlju sa niskim nadnicama i useljavali se u zemlje koje su imale bolje ekonomske mogunosti. No, Prvog svetskog rata uvedeni su zakoni koji su znatno ograniavali migraciju. Nain na koji stanovni邸tvo provodi raspolo転ivo vreme mo転emo posmatrati sa aspekta radnih aktivnosti, u toku, recimo, nedelje, meseca, godine itd. Ako bismo od dana odbili asove spavanja i nu転nog odmora, to bi bilo 84 asa nedeljno (7 x 12 asova dnevno). Od tih 84 asa svaki pojedinac treba da odlui koliko e da radi, a koliko e vremena da posveti dokolici i razonodi, odnosno koliko e radnih asova da ponudi preduzeu a koliko e vremena da posveti dokolici i razonodi. to se vi邸e radi, manje vremena ostaje za dokolicu i razonodu, i obrnuto. Dokolica i razonoda se nudi kao i svaka druga roba ili usluga, i koliko e radnik u転ivati u tome zavisi od njene cene, od dohotka radne snage. Pojedinac kao deo radne snage, sueljava ponuene sate rada s realnom platom, odnosno w / P (nominalne plate ili nadnice podeljene sa cenom dobara), 邸to ukazuje na koliinu dobara koja se mogu kupiti na osnovu takvog radnog zalaganja. Dakle, na odluke o ponudi radne snage utie realna nadnica ili plata. Realna plata predstavlja odnos nominalne plate ili nadnice, podeljene sa cenom dobara i usluga (w / P), 邸to pokazuje realnu kupovnu mo. Slika 3 prikazuje dve krive ponude radne snage, koje povezuju ponuene radne sate sa realnom platom. Kriva SSL1 pokazuje da koliina ponuenog rada (broj sati koji su ljudi spremni da provedu radei) raste kako rastu zarade. Sa znatnim realnim porastom nadnice ili plate, neki radnici ipak manje rade, pa je kriva SSL2 savijena unazad, tako da posle take C rast plata smanjuje ponuda rada. Dohodak naspram dokolici. Najoiglednija korist od rada je realna plata. to je ponuena plata vea - vea je spremnost da se radi. Koliko god da je plata va転na, ljudi ipak priznaju da posao tra転i istinske 転rtve. Svaki sat proveden u radu je jedan sat manje za druge potrebe. Ako idemo na posao, imamo manje vremena za TV, itanje, fudbal, ili jednostavno za u転ivanje u lepom danu. Drugim reima, u novcu je vezan oportunitetni tro邸ak. Uop邸teno ka転emo da je oportunitetni tro邸ak rada koliina slobodnog vremena koja se mora 転rtvovati u tom procesu.
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 7 0 --------'---------- Koliina rada (sati nedeljno) Slika 3 Individualna ponuda radne snage - rada Ponuda rada reaguje na realan rast nadnice. Pri plati Wj, koliina rada je q1 r (taka A). Pri veoj plati W2 , radnici su spremni da rade vei broj sati u nedelji, tj. Da ponudeveu koliinu rada q2 . Mo転e doi i do smanjenja ponude rada, kada se kriva ponude rada SSL2 savija unazad, iznad take C, kada pojedinci izaberu vi邸e dokolice, a manje rada, iako realne nadnice rastu. Odla転enje na posao podrazumeva vi邸e prihoda, ali manje slobodnog vremena. Ostajanje kod kue ima suprotne efekte. Neizbe転no vaganje razloga za rad, odnosno za slobodno vreme, obja邸njava izgled pojedinanih krivih ponude rada (na konkurentnom i monopolskom tri邸tu). Ulazna kriva neije ponude rada je posledica bar dva inioca: a) poveanja oportunitetnog tro邸ka rada i b) smanjenja sekundarnog kori邸enja dohotka 邸to se vi邸e sati radi. Na slici 3., za sve realne plate (zarade) do take C, ponuda rada raste sa vi邸im realnim platama. Kriva ponude rada (SSLi) je rastua. Vee realne plate ine da ljudi 転ele vi邸e da rade. Produ転etak krive ponude rada, obele転ena sa SSL2, povijena je unazad, podrazumeva da ljudi sa poveanjem realnih plata 転ele manje da rade. Ljudi 転ele vi邸e slobodnog vremena, da bi ga posvetili lep邸oj strani 転ivota i porodici, tro邸ei svoje pare. 2.3 Granini proizvod rada, vrednost graninog proizvoda rada i opadajua granina produktivnost rada Granini fiziki proizvod rada. Opadajui nagib krive koja oznaava tra転nju za radom odra転ava promenu produktivnosti zaposlenih. Svaki pojedinani radnik ne posti転e cenu rada po kojoj je plaen sledei radnik. im se vi邸e radnika prima, svaki sledei radnik ima tendenciju da bude uposlen po ni転oj ceni rada. Na primer, na poljima za proizvodnju malina u Srbiji, vrednost radnika se meri gajbama malina koje on mo転e da napuni malinama SSL2 SSL1 Veim nadnicama odgovara vea koliina rada
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 8 za jedan sat. U principu, vrednost radnika za preduzee meri se njegovim graninim fizikim proizvodom rada, a to je promena ukuopnog uinka (autputa) u odnosu na promenu koliine inputa (dodatno anga転ovanog radnika), pri emu se koliine ostalih inputa ne menjaju. U veini sluajeva granini fiziki proizvod rada ili, skraeno, marginalni proizvod rada, opada sa anga転ovanjem vi邸e radnika. Granini proizvod rada (MPL) = promena ukupnog autputa / promena u kolioni rada, a da se pri tome koliina ostalih inputa ne menja. Pretpostavimo da student koji je napustio studije, nakon 邸to je tri leta proveo kao instruktor vo転nje, mo転e ubrati 5 gajbi za 4 sata rada. Tih 5 gajbi predstavljaju studentov granini (fiziki) proizvod rada. Drugim raima, to je dodatak ukupnom uinku koji se javlja kada vlasnik malinjaka anga転uje svakog sledeeg studenta za ubiranje malina, pri emu se koliina ostalih inputa ne menja. Granini proizvod rada (MPL) uspostavlja gornju granicu do koje je uzgajiva malina spreman da plati njihovu berbu. Jasno je da odgajiva ne mo転e profitirati ako studentu plati vi邸e od 2 evra za svaku od 5 gajbi malina koje ubere za 4 sata rada. Uzgajiva nee platiti studentu nadnicu vi邸e nego 邸to je vrednost proizvedenih malina. Vrednost marginalnog proizvoda rada. Veina beraa malina ne 転eli da ih plate malinama. Na kraju dana provedenog na planta転ama, poslednja stvar koju jedan bera 転eli da vidi je jo邸 neka malina. Studen, poput ostalih beraa, 転eli da bude plaen u novcu. Da bismo otkrili koliko mo転e da nam plati, treba samo da znamo koliko vredi gajba malina. To je lako izraunati. Tr転i邸na vrednost gajbe malina je cena po kojoj je uzgajiva mo転e prodati. Prema tome, vrednost graninog proizvoda rada je dodatni prihod od prodaje autputa ( gajbi malina ), kada se anga転uje dodatna jedinica rada. Vrednost graninog proizvoda rada ( VMPL ) = dodatni prihod od prodaje autputa / dodatna jedinica rada, ili promena ukuopnog prihoda / promena koliine rada. Ako uzgajiva mo転e da proda maline za 2 evra po gajbi, studentov granini prihod proizvoda rada je 5 gajbi za 4 sata rada x 2evra po gajbi, ili 10evra za 4 sata rada. To je studentova vrednost marginalnog proizvoda rada kod uzgaivaa. Vlasnik farme mo転e dopustiti sebi da plati studentu najvi邸e 10 evra za 4 sata rada. Stoga granini prihod proizvoda rada postavlja gornju granicu plaanja studentovog rada. Ali 邸ta je sa donjom granicom? Pretpostavimo da berai nisu organizovani, a studentu je novac preko potreban za studije. U takvimokolnostima, mo転da bi bio spreman da radi (da ponudi rad) za samo 6 umesto za 10 evra za 4 sata rada na ubiranju malina. Da li uzgajiva treba da zaposli studenta za tako nisku nadnicu? Odgovor koji se zasniva na maksimiziranju profita oigledno je da". Ako je studentov granini prihod proizvoda rada 10 evra za 4 sata rada, a plata mu je samo 6 evra za 4 sata, vlasnik malinjaka e 転eleti da ga anga転uje. Razlika izneu studentovog graninog prihoda rada (10 evra) i njegove plate (6 evra) podrazumeva dodatni profit od 4 evra za 4 sata rada. U stvari, uzgajiva e biti toliko ushien ekonomino邸u ove situacije da e po転eleti da zaposli svakoga ko hoe da radi za 6 evra za 4 sata rada. Konano, uzgajiva mo転e da zaradi 4 evra za 4 sata rada ako zaposli studenta. Za邸to onda ne zaposli 1000 takvih studenata i akumulira profit po naznaenoj stopi? Zakon smanjenja graninih prinosa i opadajua granina produktivnost rada. Mogunost anga転ovanja studenata koju nagove邸tava studentov sluaj suvi邸e je dobra da bi bila stvarna. Prvo, kako bi uzgajiva stisnuo 1000 radnika na jednom jutru zemlje? Ista stvar bi bila i sa ma邸inama - budui da se postojee ma邸ine u potpunosti koriste, sve je manje posla za novoprido邸le radnike. Pre ili kasnije, farmeru e nedostajati zemlji邸ta. ak i pre toga, smanjie se brzina ubiranja malina. I zaista, uzgajivaeva 転elja da anga転uje 邸to vi邸e beraa malina, poee da bledi mnogo pre nego dostigne broj od 1000 radnika. Kritini koncept ovde je opadajua granina produktivnost rada koja postoji na svim nivoima zaposlenosti. To znai: a) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada vea od plate (nadnice ili cene rada), preduzetniku dodatni radnik donosi profit i zato e ga preduzetnik zaposliti;
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 9 b) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada manja od plate (nadnice ili cene rada), tada se preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli dodatnog radnika, budui da bi imao vee tro邸kove od prihoda, ime bi smanjio profit, pa nema zapo邸ljavanja. Zakljuujemo: preduzetnik zapo邸ljava nove radnike sve dok je njihova vrednost marginalnog proizvoda rada (VMPL ) vea od njihovih plata. Stoga, tra転nja uzgajivaa malina, ili bilo kog preduzea sa radnom snagom mora da zadovolji elementarni uslov: plata ili nadnica (w) = vrednost marginalnog proizvoda rada (VMPL ).
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 10 G Broj beraa po satu 1 52 3 4 6 7 8 9 2.4 Smanjenje graninog fizikog proizvoda rada i prihoda graninog proizvoda rada Smanjenje graninog fizikog proizvoda rada. Odluka da se anga転uje student Beogradskog univerziteta potie od njegovog graninog (fizikog) proizvoda rada, a to je 5 gajbi malina koje on mo転e ubrati za 4 sata rada. Da bi se procenila opravdanost anga転ovanja jo邸 beraa, moramo ponovo da razmotrimo 邸ta se de邸ava sa ukupnim uinkom ako se anga転uje vi邸e radnika, odnosno studenata. Slika 4. prikazuje kako se menja uinak kada se zaposle novi studenti, 邸to potvruje i tabela 1. Poeemo od prvog studenta, koji ubira 5 gajbi malina za 4 sata rada. Ukupni autput i njegov granini fiziki proizvod rada su jednaki (taka A), jer je on u poetku jedini zaposleni bera. Kada uzgajiva anga転uje jo邸 jednog studenta, zapa転amo da ukupni uinak raste na 10 gajbi za 4 sata rada (taka B na slici 4). ! o -a o M "3 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 -2 -4 -6 Na istoj slici se vidi rast autputa od 5 gajbi za 4 sata rada. Prema tome, mo転e se zakljuiti da je granini (fiziki) proizvod rada drugog studenta 5 gajbi za 4 sata rada, isto kao i prvog. Naravno, uzgajiva e 転eleti da zadr転i drugog studenta i da nastavi da tra転i i anga転uje nove berae. to se vi邸e radnika, odnosno studenata zaposli, ukupan uinak od berbe malina i dalje raste, ali ni izbliza tako brzo, kao kod prvog i drugog beraa malina. Slika 4 Smanjenje graninog (fizikog) proizvoda rada Granini (fiziki) proizvod rada je poveanjeukupne proizvodnje koja nastaje kada se anga転uje jedan dodatni radnik. Granini (fiziki) proizvod rada (MPj ) ima tendenciju opadanja kada se anga転ujudodatni radnici.Ovaj pad se javlja zato 邸to svaki sledei radnik ima manje drugih inputa (npr. zemlji邸ta) sa kojima radi, zbog ega konstantno opada marginalni (fiziki) proizvod rada.
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 11 Iako naknadno zaposleni radnici rade isto, kapital i ogranieno zemlji邸te u Gui, Arilju, Po転egi i ostalim predelima Srbije na kojima se uzgaja malina ograniavaju njihov granini (fiziki) proizvod rada, jer se novi radnici koncentri邸u na prostoru od jednog jutra, i poinju da smetaju jedan drugom. Tako se usporava proces ubiranja malina, a granini proizvod rada i dalje opada. Treba imati u vidu da je garnini (fiziki) proizvod rada petog beraa 2 gajbe za 4 sata,dok je kod 邸estog beraa samo jedna gajba za 4 sata rada. Granini proizvod rada sedmog beraa opada na nulu, buduida nema napretka u ukupnomuinku ubiranja malina. Stvari se pogor邸avaju ako vlasnik malinjaka nastavida prima nove radnike. Ako zaposli 8 radnika, ukupni uinak je manji za 2 gajbe. Tako pretrpani berai na ogranienom zemlji邸tu, pri datoj tehnologiji ubiranja malina ne mogu vi邸e efikasno da rade. Zato je granini (fiziki) proizvod osmog radnika negativan, mada je re o ambicioznom i vrednom radniku. U principu, granini (fiziki) proizvod rada na kraju se smanjuje kako se poveava koliina anga転ovanog rada - zakon opadajuih graninih prinosa na koji utie opadajua granina produktivnost rada. Broj beraa (za 4 sata) Ukupni autput pri ubiranju malina (gajbi za 4 sata) x Cena malina (po gajbi u ) = Ukupan prihod pri ubiranju malina (u ) Granini prihod proizvoda rada (u ) 0 0 2 0 10 1 (student) 5 2 10 ^^^^> 10 2 (studenta) 10 2 20 ^^^^^ 8 3 14 2 28 ^^^^^ 6 4 17 2 34 ^^^^^ 4 5 19 2 38 ^^-^-==> 2 6 20 2 40 < ^^^^ 0 7 20 2 40 ^^^^> -4 8 18 2 36 ^^^^^ -6 9 15 2 30 ^^-^ Tabela 2 Smanjenje prihoda graninog proizvoda rada Prihod graninogproizvoda radaje merapromeneukupnog prihodakoji se javljakadase anga転uje jedan dodatni radnik. Pri konstantnim cenama autputa,prihod graninogproizvoda rada (MRPL) je ekvivalentan graninom (fizikom) proizvodu (MPL) x cena(P). Otuda,prihod graninog proizvoda rada opada kako opada granini (fiziki) proizvod rada. Smanjenje prihoda graninog proizvoda rada. Sa opadanjem graninog (fizikog) proizvoda rada (MPL), smanjuje se i granini prihod proizvoda rada (MRPL). Kao 邸to je ranije nagla邸eno, granini prihod proizvoda rada je porast vrednosti ukupnog Broj beraa (za 4 sata) Ukupan autput pri ubiranju malina (gajbi za 4 sata) Granini fiziki proizvod rada (gajbi za 4 sata) A 1 (student) 5 5 B 2 (studenta) 10 ------- 5 C 3 14 ~4 D 4 17 3 E 5 19 ~2 F 6 20 -____ 1 G 7 20 0 H 8 18 ~ - 2 I 9 15 "~____ -3 Tabela 1 Meuodnos broja beraa malina, ukupnog autputa i graninog (fizikog) proizvoda rada. Sa poveanjem brojaberaa, poveava se ukupni autput, dosti転e maksimum i poinje opadati, a granini proizvod rada se posle anga転ovanja drugog beraa neprekidno smanjuje.
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 12 uinka uz dodatnu jedinicu rada (ili drugih inputa). U na邸em primeru, on se odnosi na poveanje prihoda od proizvodnje malina, uz poveanje broja beraa za 4 sata. Prihod graninog proizvoda rada je promena u ukupnom prihodu autputa, kada preduzee proda dodatno proizvedena dobra, koja su proizvedena dodatnim anga転ovanjem jedinica rada. 2.5 Odluka preduzea o nivou autputa, anga転ovanju radne snage i promena produktivnosti rada Odluka o autputu i anga転ovanju radne snage. Tendencija smanjenja graninog prihoda svakako e umanjiti 転elju vlasnika malinjaka da anga転uju 1000 beraa. Ali jo邸 ne znamo koliko e beraa biti anga転ovano. Slika 4. daje odgovor. Ve znamo da uzgajiva malina 転eli da anga転uje berae iji je granini prihod proizvoda rada vei od njihove plate. Recimo da je validna plata za berae malina 6 evra za 4 sata rada. Za tu platu uzgajiva 転eli da anga転uje barem jo邸 jednog beraa, jer je granini prihod proizvoda rada prvog beraa 10 evra za 4 sata rada (taka A na slici 5.). anga転ovae i drugog radnika, po邸to i njegov granini prihod proizvoda rada prevazilazi platu. U stvari, vlasnik malinjaka e nastaviti da zapo邸ljava berae malina sve dok granini prihod proizvoda rada ne opadne do nivoa tr転i邸ne plate (cena rada). Slika 5. pokazuje da se presek graninog prihoda proizvoda rada i tr転i邸ne plate (cene rada) nalazi u taki C, odnosno kada se anga転uju 4 beraa. Mo転emo da zakljuimo: vlasnik malinjaka e biti spreman da zaposli - odnosno da tra転i 4 beraa, ako plata bude 6 evra za 4 sata rada. Legenda: ' a O A B ---" P-----------^ - < c 1 i i i i l V l l l 3 4 5 6 7 8 Koliina rada (radnici po satu) y Granini prihod proizvoda rada = tra転nja | Plata - cena rada Slika 5 Kriva prihoda graninog proizvoda rada je kriva tra転nje za radom Prodavaje spremanda plati rad radnika dogranice njegovoggraninog prihoda proizvoda rada.U tom sluaju vlasnik malinjaka e rado anga転ovati drugogradnika, jer granini prihodproizvoda tog radnika (taka B) prema邸uje platu ( 6 ). Peti radnik nee biti anga転ovanpotoj plati,jer je njegov granini prihod proizvoda rada (taka D) manji od 6. Da anga転ovanje vi邸e od 4 beraa malina nije profitabilno oigledno je na slici 5. Prihod graninog proizvoda rada petog radnika je samo 4 evra za 4 sata rada (taka D). Anga転ovanje petog beraa e ko邸tati vi邸e nego 邸to e on doneti prihoda. Maksimalan broj beraa koji e uzgajiva zaposliti uz odgovarajue plate bie 4 beraa (taka C). Zakon opadanja graninog prihoda takoe podrazumeva da sva 4 beraa budu isto plaena. Naime, etvrti bera se ne mo転e oznaiti kao odreena osoba. Kada se anga転uju 4 beraa, studentov prihod graninog proizvoda rada (MRPL) nije ni邸ta vei nego kod bilo kog 3 2 1 2 9 T O io > N 'o cp o 7 6 5 4
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 13 beraa. Nijedan pojedinani radnik ne vredi ni邸ta vi邸e nego MRPL poslednjeg uposlenog, i svi radnici su isto plaeni. Promene vezane za produktivnost. Smanjenje marginalnog prihoda proizvoda rada je razlog za uzajamnu povezanost nivoa plate i zaposlenosti. Opadajui nagib krive tra転nje za radom ne znai da plate i zaposlenost ne mogu da rastu uporedo. Ako produktivnost rada raste, i plate mogu da rastu, ali ne na u邸trb zaposlenosti. Poveana produktivnost podrazumeva da radnici mogu da prime vee plate ne 転rtvujui poslove, ili se mo転e poveati zaposlenost bez smanjenja plata. 3. TR貼ITE KAPITALA 3.1 Kratkorona i dugorona ponuda usluga kapitala Kratkorona ponuda usluga kapitala. U kratkoronom periodu, ukupna ponuda usluga kapitala (ma邸ine, zgrade, vozni park, infrastruktura i drugo), a samim tim i usluge koje pru転a kapitalna imovina su fiksne veliine. Nove fabrike, ma邸ine i drugo ne mogu da se izrade preko noi. Zato je ponuda kapitala vertikalna kriva, koju odreuje postojea koliina kapitalne imovine. Dugorona ponuda usluga kapitala. Rentu ili rentalnu stopu odreuju: cena kapitalnog dobra, realna kamatna stopa, tro邸ak odr転avanja i amortizacija. Amortizacija zavisi od metodologije kako se vr邸i njen obraun i koliko ma邸ina brzo zastareva. Realna kamatna stopa se odreuje na nivou privrede, gde je referentna tr転i邸na kamatna stopa osnov za definisanje realne kamatne stope. S obzirom na to da se ove dve varijable sporije menjaju, pa転nju emo usmeriti na cenu kapitalnog dobra, a koja utie na zahtevanu rentalnu stopu (rentu) na kapital. Dugorona kriva ponude usluga kapitala za privredu. U dugomroku, kapitalna dobra treba da obezbede zaradu, odnosno zahtevanu rentu.Ako obezbedi veu zaradu, poslodavcie vi邸e kupovati ma邸ine, i obrnuto.Isto tako, proizvoai kapitalnih dobara e vi邸e proizvoditi i ponuditi kapitalnih dobara po vi邸oj ceni. Kao i obino, pri analizi ponude usluga kapitala, poslu転iemo se slikom 6. Slika 6 Ponuda usluga kapitala u privredi U kratkom roku koliina kapitalnih dobara i usluga je fiksna veliina, a za proizvodnjunovihdobara potrebnoje vreme. Da bi se pokrenula proizvodnja potrebno je da tr転i邸te inicira vi邸e cene. To bi uslovilo trajno veu ponudu kapitala. Meutim vea renta neutrali邸e veu cenu dobara. Prema tome, zahtevanastopaprinosaje zadovoljena u svim takama krive Sj , S2 . Ako bi se poveala realnakamatna stopa, poveala bi se i zahtevana stopa prinosa da bi pratila oportunitetni tro邸ak sredstava ulo転enih u ma邸ine. Zato se kriva ponude uluga kapitala ______________________________________________ pomerasa Sj , Sj naS2, S2. Time se obezbeuje vi邸i nivo rente pri svakom Ponuda usluga kapitala dodatnom nivoukapitala i njegovoj nabavnoj ceni. Dugorona kriva ponude usluga kapitala za industriju. U dugom roku industrija mo転e da dodje do koliko god 転eli kapitalnih dobara, ako je spremna da plaa zahtevanu visinu rente. Vea i sna転nija industrija mo転e da povea rentu i time privue vei deo ponude kapitala na nivou cele privrede, 邸to znai da se industrija suoava sa rastuom krivom I
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 14 ponude usluga kapitala. S druge strane, male i nedovoljno razvijene industrije se, pri tekuoj visini rentalne stope (rente), suoavaju sa horizontalnomkrivom ponude usluga kapitala.
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 15 K1 K0 Koliina usluga kapitala 3.2 Uspostavljanje ravnote転e na tr転i邸tu usluga kapitala u kratkom i dugom roku Dugoronu ravnote転u industrije na tr転i邸tu usluga kapitala ilustruje slika 7. Ravnote転a se ostvaruje u taki E0 u preseku horizontalne krive ponude Si, Si i opadajue krive tra転nje D1, D1, izvedene iz MRPK krivih svih preduzea. Pri visini rente R0, industrija anga転uje K0 usluga kapitala. i Slika 7 Kratkorona i dugorona ravnote転a na tr転i邸tu usluga kapitala U kratkoronom periodu ponuda usluga kapitala S0 , S0 je fiksnaK0 , a ravnote転a je u taki E0 , pri visini rente R0 . U drugom roku industrija se suoava sa horizontalnom krivom ponudeSj , Sj, uz rentu R0 . Akosu sindikati odabrali vi邸u nadnicuza rad, onda se kriva tra転nje za kapitalom pomera ulevo ravnote転e Ej uz visinurente Rj . Po邸toovarentane donosi zahtevanu stopu prinosa, preduzetnici smanjuju kupovinu novih kapitalnih dobara. Industrija se vremenom oporavlja, pa se nova ravnote転a postepenouspostavljau taki E2. Budui da kapitalna dobra ponovodonose zahtevanu stopu prinosa, biznismeni menjaju zastarele ma邸ine. Pretpostavimo da su se sindikati izborili za poveanje nadnica radnika u industriji, pa se industrija preusmerava na kapitalno- intenzivno privreivanje, ime se poveava tra転nja za uslugama kapitala. Ali poveanje nadnica (tro邸ka) smanjuje ponuenu koliinu kapitala, odnosno svih inputa - izvedena tra転nja. Sada se kriva tra転nje pomera sa D1, D1 na D2, D2, tako da se kratkorona ravnote転a uspostavlja u taki ravnote転e E1, a visina rente opada sa R0 na R1. Industrija je suoena sa dugoronom horizontalnom krivom ponude usluga kapitala (S1, S1) i plaa kapitalna dobra po tekuoj ceni. Po邸to preduzetnici u taki E1 ne dobijaju zahtevanu stopu prinosa (rentu) za usluge kapitala, interes za uslugama kapitala opada na K1, dok se ponovo ne uspostavi ravnote転a u taki E2, kada poslodavci ponovo plaaju rentu R0. strelice na slici pokazuju promene u industriji, tj. kada opadne tra転nja, pada i renta na kapital. Preduzetnici ne mogu da u kratkom roku usklade ponuenu koliinu kapitala, ali u dugom roku usklauju koliinu kapitala i dozvoljavaju depresijaciju kapitalnih dobara, pa se i renta poveava. Poveanje nadnica navodi mnoge industrije da zamene radnu snagu kapitalom. 3.3 Zemlji邸na renta, prirodni resursi, korisniki tro邸ak i cena upotrebe iscrpivih resursa Renta i prirodni resursi. Zemlji邸te predstavlja trajno dobro u neijem vlasni邸tvu koje donosi prinos (rentu) u nekom vremenskom periodu. Zemlji邸te se ne mo転e proizvoditi, ali ima presudnu ulogu u razvoju svake nacionalne ekonomije. Zemlja i prirodni resursi imaju fiksnu ponudu, te je bitno uoiti kako tr転i邸te odreuje njihovu cenu. Sem toga, treba znati da nezaraunavanje nadoknade (rente) za 03 . a > 'o a <u R o lR1 - D1=MRPk sa, Dj , Dj na D2 , D2 , tako da je nova taka
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 16 Ponuda zemlji邸ta (S, S) upotrebu zemlji邸ta zasigurno uslovljava preintenzivno eksploatisanje javnih resursa. Ovo se odnosi i na druga javna dobra, kao 邸to su prirodna lovi邸ta, graevinske parcele, rudna nalazi邸ta i slino. Za razliku od drugih inputa, osnovna specifinost zemlji邸ta je i to da je ukupna ponuda odreena neekonomskim iniocima. Zemlji邸te se obino ne mo転e poveavati kao odgovor na vi邸e cene, ili smanjivati kada je u pitanju ni転a cena. Ponekad se zemlji邸te mo転e poveati odvodnjavanjem, iskrivanjem rastinja i sl, a sa preintenzivnom obradom se zemlji邸tu mo転e smanjiti plodnost, odnosno prinosi kultura. Dakle, u osnovi mo転emo uzeti da je zemlji邸te input koji je fiksna veliina u ponudi. Cenu takvog fiksnog inioca proizvodnje nazivamo rentom. Dakle, svako plaanje upotrebe fiksnih inilaca jeste renta. Za grane privreivanja ija je proizvodnja neposredno povezana sa kori邸enjem zemlji邸ta va転i koncept graninih uslova proizvodnje, odnosno vrednost graninog proizvoda zemlji邸ta (VMPi) . Cena ( po aru) 0 Ari Slika 8 Zemlji邸na renta Ukupna ponudazemlji邸taje fiksna,pa je kriva S, S vertikalna. Izvedena kriva tra転nje (Dj , Dj ) za uslugamazemlji邸ta odra転ava VMPL. Kriva tra転nje Dj , Dj odreuje ravnote転nu rentu Rj . Ako se izvedena kriva tra転nje za uslugama zemlji邸tapomeri navi邸e tj. D2, D2 , ravnote転na renta raste na R2 . Celokupna vrednost zemlji邸taje ekonomska renta. Ako je tra転nja odreena sa Dj, Dj, ekonomska renta po aru zemlji邸ta je Rj. Kada tra転nja poraste na D2 , D2 renta poaruzemlji邸tase poveava na R2 . Svi proizvoai koji imaju manje tro邸kove proizvodnje od vrednosti graninog proizvoda zemlji邸ta ostvaruju ekstra dohodak - rentu. Budui da je zemlji邸te relativno fiksan input proizvodnje, polazimo od pretpostavke da je ponuda zemlji邸ta neelastina, 邸to je ilustrovano slikom 8. Kriva ponude je potpuno neelastina, jer je koliina ponude zemlji邸ta fiksna, bar kratkorono. Uz neelastinu ponudu, cena odreuje tra転nju. Tra転nja za zemlji邸tem je oznaena sa D1, D1 te je i cena po jedinici R1. Ukupna zemlji邸na renta prikazana je zatamnjenom povr邸inom pravougaonika 1. No kada tra転nja poraste na D2, D2 iznos rente po jedinici vremena raste na R2, tako da ukupna renta obuhvata i pravougaonik 2. Drugim reima, porast tra転nje za zemlji邸tem prouzrokuje vi邸u cenu po aru zemlji邸ta i vi邸u ekonomsku rentu. Prirodni izvori kao inputi proizvodnje - cena upotrebe ogranienih resursa. Osim ma邸ina i druge opreme koje je ovek napravio, i prirodni izvori su va転an input u mnogim proizvodnim procesima. Mikroekonomska analiza omoguava uvid u odreene interese u sluaju iscrpivih izvora. Iscrpivi izvor je onaj izvor koji ljudi ne mogu obnoviti. Primer za to su nafta, zlato, titanijum, aluminijum. Jednom kada ovih supstanci nestane, moraemo dati sve od sebe da se snaemo bez njih. Zbog toga konkurentno tr転i邸te na specifian nain tretira iscrpive ili ograniene izvore. Korisniki tro邸ak. Na konkurentnom tr転i邸tu ogranienih resursa, cena prevazilazi granini tro邸ak. Ukupni granini tro邸ak proizvodnje ogranienog resursa vi邸i je od graninog tro邸ka vaenja resursa iz zemlje. Tu oito postoji dodatni oportunitetni tro邸ak, zato 邸to proizvodnja i prodaja jedinice resursa danas onemoguava proizvodnju i prodaju u budunosti. Taj oportunitetni tro邸ak nazivamo korisniki tro邸ak proizvodnje. Korisniki tro邸ak je razlika izmeu cene i graninog tro邸ka proizvodnje. 4. ZAKLJUAK R2 R1 C > D2 D1 X E1 x x D2 D1=VMPL
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 17 Tra転nja za radom predstavlja izvedenu tra転nju koju kreiraju preduzea koja te inpute koriste u proizvodnji dobara i usluga. Konkurentno preduzee koje maksimira profit, analizira svaki faktor do take u kojoj je vrednost marginalnog proizvoda jednaka njegovoj ceni. Tr転i邸na ponuda rada ima ulazni nagib, ljudi reaguju na rast nadnica i vi邸e rade a manje se odmaraju. Kriva ponude rada mo転e biti i savijena unazad, ako je uinak dohotka povezan sa vi邸om stopom plata (vea tra転nja za dokolicom, jer je ona normalno dobro) vei od uinka supstitucije (tra転i se manje dokolice, jer je cena vea). Ekonomska renta predstavlja razliku uplata za inpute proizvidnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj input. Na tr転i邸tu rada renta se meri podrujem ispod nivoa plate, a iznad krive graninog tro邸ka (R=E, B, w*). Smanjenje graninog fizikog proizvoda rada se javlja pri anga転ovanju dodatnih radnika. Svaki sledei radnik odbacuje manji granini fiziki proizvod rada. Kada se anga転uje jedan dodatni radnik, granini fiziki proizvod rada poveava ukupni autput, dosti転e maksimum i poinje da opada. Ogarnieni resursi u zemlji mogu se uporediti s novcem u banci, pa moraju donositi uporedivi prinos. Ako je tr転i邸te konkurentno, cena umanjena za granini tro邸ak vaenja e rasti po istoj stopi kao i realna kamata. Razlika izmeu cene i graninog tro邸ka naziva se korisniki tro邸ak, i predstavlja oportunitetni tro邸ak vaenja jedinice resursa. U kratkom roku, ponuda usluga kapitala je fiksna. U dugom roku ona je promenljiva i mora se uskladiti se sa proizvodnjom novih kapitalnih dobara. Zahtevna renta je ona koja omoguava poslodavcu usluga kapitala da ostvariprofitabilnost poslovanja na osnovu odluke o kupovini ma邸ina, postrojenja, tehnologija, itd. to je vea kamatna stopa, amortizacija i cena, vea je zakupnina. 5. LITERATURA EKONOMIJA(Mikroekonomija - Makroekonomija) Prof. Dr Jovo Jednak http://www.besplatniseminarskiradovi.com

More Related Content

Trziste rada i trziste kapitala

  • 1. SEMINARSKI RAD EKONOMIJA TEMA: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA http://www.besplatniseminarskiradovi.com
  • 2. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 2 SADR貼AJ: 1. UVOD............................................................................................................................3 2. TR貼ITE RADA........................................................................................................4 2.1 Tra転anja za radom,izvedena tra転nja,transferne zarade i ekonomska renta............................................................................................................4 2.2 Ponuda radne snage - dohodak,dokolica i oportunitetni tro邸ak........................6 2.3 Granini proizvod rada, vrednost graninog proizvoda rada i opadajuca granina produktivnost rada ....................................................................7 2.4 Smanjnenje graninog fizikog proizvoda rada i prihoda graninog fizikog proizvoda rada..............................................................9 2.5 Odluka preduzea o nivou autputa,anga転ovanja radne snage i promena produktivnostirada....................................................................................... 11 3. TR貼ITE KAPITALA...........................................................................................13 3.1 Kratkorona i dugorona ponuda usluga kapitala ............................................13 3.2 Uspostavljanje ravnote転e na tr転i邸tu usluga kapitala u kratkom i dugomroku ................................................................................................14 3.3 Zemlji邸na renta, prirodni resursi, korisniki tro邸ak i cena upotrebe iscrpljivih resursa ...........................................................................................................14 4. ZAKLJUAK ...........................................................................................................17 5. LITERATURA........................................................................................................... 18
  • 3. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 3 1. UVOD Da li ste se zapitali za邸to jedan diplomirani strunjak zarauje od 500 do 800 evra, dok neko sa diplomom srednje 邸kole zarauje samo od 150 do 400 evra, dok je recimo predsednik kompanije Volt Dizni koji je 2001. godine bio na polovini svog desetogodi邸njeg ugovora do tada primio oko 771 milion dolara? Koliko zarada zavisi od preduzea da preduzea? Sve to se zabravo formira na tr転i邸tu i upravo je tr転i邸te to u kome mo転emo pronai odgovore na ova kao i mnoga druga pitanja. Tr転i邸te je stalan proces u kome ljudi izra転avaju potrebu da rade, nude svoju radnu snagu,svoje znanje, steeno iskustvo,ve邸tine i sposobnosti.To je pretpostavljeni "kvalitet" radne snage koga poslodavcikupuju u odredenom obimu izra転enom u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje e zaposliti. Kao 邸to domainstva odnosno radnici nude svoj rad da bi sticali dohodak,tako i firme tra転e radnike da bi mogli organizovati proizvodnju. Na tr転i邸tu rada uspostavljaju se odnosiizmeu ponude i tra転nje za radnom snagom. Rezultat tog odnosa izrneu radnika i poslodavaca je uspostavljeniop邸tinivo cene rada tj. Nadnica (najamnina). Tr転i邸te rada je vi邸e nego bilo koje drugo tr転i邸te konkurentno iz prostog razloga 邸to se na njemu javlja najvei broj uesnika i to kako na strani ponude tako i na strani tra転nje. Tr転i邸te kapitala (dugorono tr転i邸te) je segment finansijskih tr転i邸ta na kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospea du転im od jedne godine. Na ovom tr転i邸tu se prevashodno trguje dugoronim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnikim instrumentima. Emitenti na tr転i邸tu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugorono finansiranje. U daljem tekstu poku邸aemo da analiziramo tr転i邸ta i doemo da odgovora na mnoga druga pitanja kao 邸to su: tra転nja za radom, ponuda radne snage, smanjenje graninog fizikog proizvoda rada, uspostavljanje ravnote転e na tr転i邸tu usluga kapitala u kratkom i dugomroku i jo邸 mnogo toga. 2. TR貼ITE RADA 2.1 Tra転nja za radom, izvedena tra転nja, transferne zarade i ekonomska renta Tra転nja za radnom snagom odnosno radom je koliina rada koju su poslodavci u stanju da anga転uju po razliitim platama, odnosno nadnicama, u datomperiodu. Tr転nja za radom je sveprisutna i oigledna po emu svedoe mnogobrojni oglasi za zapo邸ljavanje u novinama, na TV-u, internetu, i dr. Poslodavci koji objavljuju i plaaju za ove oglase su spremni da zaposle odreeni broj ljudi za odreenu platu. Izvedena tra転nja za radom i ostalim inputima proizvodnje. Izvedena tra転nja zavisi od tra転nje za finalnim proizvodima (autputima), tj. Robama i uslugama koje ti inputi proizvode. Dakle, tra転nja za radom zavisi od tra転nje za proizvodima tog rada. U te転nji da maksimiraju profit, preduzea tra転e stopu produktivnosti po kojoj granini prihod znai i graninu cenu. Slika 1 Individualna tra転nja za radom to je vea plata (nadnica) manja je koliina potrebnog rada. Pri plati Wj, potreban je rad L1. Ako plata pada na W2, tra転i se vea koliina rada(L2). Kriva tra転nje za radom sledi zakon opadajue tra転nje.
  • 4. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 4 L i L2 Koliina rada (sati po mesecu) Kada jednom ustanove stopu produktivnosti koja donosi najvei profit, preduzea se upuuju na tr転i邸te i kupuju odreenu koliinu rada, opreme i sirovina. Tako koliina resursa koju jedno preduzee kupuje zavisi od produktivnosti i od toga kolike se realne plate oekuju u preduzeu. U tom smislu, ka転emo da je tra転nja za proizvodnim inputima, ukljuujui rad, izvedena tra転nja. Izvedena tra転nja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzea i tro邸kova inputa, i iz njih je izvedena. Transferne zarade i ekonomska renta. Vrhunski sportisti, pijanisti, politiari i drugi, prezadovoljni su visokim platama koje primaju, a mo転da bi se opredelili za ista zanimanja da imaju i manje plate. Za邸to su oni toliko plaeni? Da bismo odgovorili na ovo pitanje potrebno je da razgraniimo transferne i ekonomsku rentu (ne treba je me邸ati sa dohotkom koji se ostvaruje po osnovu neke imovine). Na slici 2, krivu tra転nje DL = VMPL ine sportisti (fudbaleri), pijanisti, politiari i drugih, a kriva SL = AE predstavlja ponudu sportista i srugih ljudi. Ova kriva je rastuca. ak ako nadnica padne ispod w*, pojedini i drugi e nastupiti javno i raditi svoj posao, kao i ranije. U osnovi, vee plate (nadnice) privlae profesionalce, sportiste, politiare, iako bi verovatno mogli da rade druge poslove.
  • 5. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 5 Na tr転i邸tu inputa proizvodnje, ekonomska renta predstavlja razliku izmedju plaanja za input proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj input. Iznos koji input prima je iznad transferne zarade neophodne da bi se on privukao da ponudi svoje usluge za datu namenu. Po邸to se svim radnicima plaa ista nadnica, ravnote転a se ostvaruje u taki E, pri nadnici w*, a broj ponuenih usluga rada sportista i drugih zanimanja je L*. Kriva ponude rada razliitih profesija je, u stvari,kriva p邸rosenih izdataka (tro邸ka - AE) pozitivnog nagiba, a tra転nja za radom razliitih profesija je opadajua kriva vrednosti graninig tro邸ka. w Slika 2 Ekonomska renta i transferne zarade Ekonomska renta je povezana sa inputom rada. Predstavlja razliku izmeu isplaenih plata w i minimalnog iznosa potrebnog za unajmljivanje radnika odnosno transfernih zarada (polje 2 O,B,E,L). Taka E u proseku krive ponude rada i krive tra転nje rada, predstavlja ravnote転nu platu. Polje E,B,w predstavlja ekonomsku rentu koju su primili svi radnici. Kriva ponude SL pokazuje transferne zarade koje industrija plaa da bi privukla sportiste, pijaniste i druge. Prvi pijanisti, ali i drugi ljudi poev邸i od nule radili bi besplatno. Sa poveanjem nadnica od 0 do B poveala bi se sportista, pijanista i drugih ljudi do take B, a da bi se ponuda poveala na L* mora da se plati nadnica w*. Ako se sportisti takmie u prvoj ligi, pijanisti u svojoj struci, radnici u industriji, onda svako od njih mo転e primiti razliite plate. Budui da nam kriva tra転nje za radom raznih zanimanja pokazuje koja koliina rada e biti ponuena pri svakom iznosu plate, minimalan potreban iznos za privlaenje i upotrebu L* jedinica rada se nalazi na podruju E, L*, 0, B, ispod krive ponude, zatamnjeno podruje 2, ulevo od ravnote転e ponude rada L*, i predstavlja ukupne transferne zarade. Transferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna plaanja, neophodna da bi se input anga転ovao za dati rad. U uslovima savr邸ene konkurencije, svi anga転ovani sportisti, radnici i drugi ljudi primaju platu w*, jer se taka E nalazi na krivoj ponude SL = AE. To je iznos koji treba platiti poslednjem, marginalnom sportisti, pijanisti, politiaru, radniku i drugim. Vrednost graninog proizvoda poslednjeg sportiste u prvoj ligi i drugih je u w*, budui da se taka E nalazi na krivoj tra転nje DL = VMPL. Po邸to svi dobijaju nadnicu w*, onda oni pijanisti i drugi ija je zarada ispod w* zarauju ekonomsku rentu, ist vi邸ak koji se javlja zato 邸to je w* potrebna nadnica da bi se privukao poslednji sportista, pijanista i drugi. Renta odra転ava razlike u ponudi sportista, radnika, pijanista i drugih, a ne njihovu produktivnost kao sportista, pijanista i drugih. Budui da je ukupan iznos za isplatu plata jednak kvadratu 0, w*, E, L*, tj. ukupnom dohotku, ekonomska renta (R) od rada pijanista, radnika i drugih se nalazi unutar podruja E, B, w*. Va転no je primetiti da bi, kada je kriva ponude savr邸eno elastina (horizontalna kriva) ekonomska renta bila 0, pa bi w predstavljalo ekonosku rentu, ist bonus. Renta se pojavljuje samo ako je ponuda donekle neelastiana. Ekonomska renta poveava iznos koji input prima, a koji je iznad transferne zarade neophodne da bi se on inicirao da ponudi svoje usluge za datu namenu. 0 Ekonomska^V ^ renta . . . 1 ________ B 息 ^ DL=VMPL Oportunentni tro邸ak ili Transferne zarade Broj radnikaL *
  • 6. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 6 2.2 Ponuda radne snage - dohodak, dokolica i oportunitentni tro邸ak U mnogim oglasima mo転ete pronai: radim sve poslove, monom mu邸karcu slobodnih shvatanja potreban je novac i spreman je sve da radi, da bi do邸ao do novca. Pozvati Milana, tel... , ili diplomirani in転injer programer, izuzetno sposoban za softvere i programiranje. Molim, pozovite, Marija, tel... Iako su ova dva oglasa dale dve osobe razliitih sklonosti, oni su spremni da rade i to je njihova ponuda rada. Radna snaga obuhvata sve pojedince koji rade ili tra転e posao. Ponuda predstavlja broj sati koje radna snaga 転eli da radi na poslovima koji donose zaradu (platu, najmninu, nadnicu i sl.): u fabrikama, poljoprivrednim imanjima, u trgovini, dr転avnoj administraciji ili ustanovama.Glavne odrednice ponude rada su (1) brojnost stanovni邸tva i(2) nain na kojo oni provode svoje vreme. Stanovni邸tvo je veoma bitan input stvaranja nacionalnog dohotka. Brojnost stanovni邸tva je odreena natalitetom, mortalitetom i migracijom. Poetkom pro邸log veka granice mnogih zemalja su bile otvorene za kretanje ljudi, pa su oni napu邸tali zemlju sa niskim nadnicama i useljavali se u zemlje koje su imale bolje ekonomske mogunosti. No, Prvog svetskog rata uvedeni su zakoni koji su znatno ograniavali migraciju. Nain na koji stanovni邸tvo provodi raspolo転ivo vreme mo転emo posmatrati sa aspekta radnih aktivnosti, u toku, recimo, nedelje, meseca, godine itd. Ako bismo od dana odbili asove spavanja i nu転nog odmora, to bi bilo 84 asa nedeljno (7 x 12 asova dnevno). Od tih 84 asa svaki pojedinac treba da odlui koliko e da radi, a koliko e vremena da posveti dokolici i razonodi, odnosno koliko e radnih asova da ponudi preduzeu a koliko e vremena da posveti dokolici i razonodi. to se vi邸e radi, manje vremena ostaje za dokolicu i razonodu, i obrnuto. Dokolica i razonoda se nudi kao i svaka druga roba ili usluga, i koliko e radnik u転ivati u tome zavisi od njene cene, od dohotka radne snage. Pojedinac kao deo radne snage, sueljava ponuene sate rada s realnom platom, odnosno w / P (nominalne plate ili nadnice podeljene sa cenom dobara), 邸to ukazuje na koliinu dobara koja se mogu kupiti na osnovu takvog radnog zalaganja. Dakle, na odluke o ponudi radne snage utie realna nadnica ili plata. Realna plata predstavlja odnos nominalne plate ili nadnice, podeljene sa cenom dobara i usluga (w / P), 邸to pokazuje realnu kupovnu mo. Slika 3 prikazuje dve krive ponude radne snage, koje povezuju ponuene radne sate sa realnom platom. Kriva SSL1 pokazuje da koliina ponuenog rada (broj sati koji su ljudi spremni da provedu radei) raste kako rastu zarade. Sa znatnim realnim porastom nadnice ili plate, neki radnici ipak manje rade, pa je kriva SSL2 savijena unazad, tako da posle take C rast plata smanjuje ponuda rada. Dohodak naspram dokolici. Najoiglednija korist od rada je realna plata. to je ponuena plata vea - vea je spremnost da se radi. Koliko god da je plata va転na, ljudi ipak priznaju da posao tra転i istinske 転rtve. Svaki sat proveden u radu je jedan sat manje za druge potrebe. Ako idemo na posao, imamo manje vremena za TV, itanje, fudbal, ili jednostavno za u転ivanje u lepom danu. Drugim reima, u novcu je vezan oportunitetni tro邸ak. Uop邸teno ka転emo da je oportunitetni tro邸ak rada koliina slobodnog vremena koja se mora 転rtvovati u tom procesu.
  • 7. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 7 0 --------'---------- Koliina rada (sati nedeljno) Slika 3 Individualna ponuda radne snage - rada Ponuda rada reaguje na realan rast nadnice. Pri plati Wj, koliina rada je q1 r (taka A). Pri veoj plati W2 , radnici su spremni da rade vei broj sati u nedelji, tj. Da ponudeveu koliinu rada q2 . Mo転e doi i do smanjenja ponude rada, kada se kriva ponude rada SSL2 savija unazad, iznad take C, kada pojedinci izaberu vi邸e dokolice, a manje rada, iako realne nadnice rastu. Odla転enje na posao podrazumeva vi邸e prihoda, ali manje slobodnog vremena. Ostajanje kod kue ima suprotne efekte. Neizbe転no vaganje razloga za rad, odnosno za slobodno vreme, obja邸njava izgled pojedinanih krivih ponude rada (na konkurentnom i monopolskom tri邸tu). Ulazna kriva neije ponude rada je posledica bar dva inioca: a) poveanja oportunitetnog tro邸ka rada i b) smanjenja sekundarnog kori邸enja dohotka 邸to se vi邸e sati radi. Na slici 3., za sve realne plate (zarade) do take C, ponuda rada raste sa vi邸im realnim platama. Kriva ponude rada (SSLi) je rastua. Vee realne plate ine da ljudi 転ele vi邸e da rade. Produ転etak krive ponude rada, obele転ena sa SSL2, povijena je unazad, podrazumeva da ljudi sa poveanjem realnih plata 転ele manje da rade. Ljudi 転ele vi邸e slobodnog vremena, da bi ga posvetili lep邸oj strani 転ivota i porodici, tro邸ei svoje pare. 2.3 Granini proizvod rada, vrednost graninog proizvoda rada i opadajua granina produktivnost rada Granini fiziki proizvod rada. Opadajui nagib krive koja oznaava tra転nju za radom odra転ava promenu produktivnosti zaposlenih. Svaki pojedinani radnik ne posti転e cenu rada po kojoj je plaen sledei radnik. im se vi邸e radnika prima, svaki sledei radnik ima tendenciju da bude uposlen po ni転oj ceni rada. Na primer, na poljima za proizvodnju malina u Srbiji, vrednost radnika se meri gajbama malina koje on mo転e da napuni malinama SSL2 SSL1 Veim nadnicama odgovara vea koliina rada
  • 8. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 8 za jedan sat. U principu, vrednost radnika za preduzee meri se njegovim graninim fizikim proizvodom rada, a to je promena ukuopnog uinka (autputa) u odnosu na promenu koliine inputa (dodatno anga転ovanog radnika), pri emu se koliine ostalih inputa ne menjaju. U veini sluajeva granini fiziki proizvod rada ili, skraeno, marginalni proizvod rada, opada sa anga転ovanjem vi邸e radnika. Granini proizvod rada (MPL) = promena ukupnog autputa / promena u kolioni rada, a da se pri tome koliina ostalih inputa ne menja. Pretpostavimo da student koji je napustio studije, nakon 邸to je tri leta proveo kao instruktor vo転nje, mo転e ubrati 5 gajbi za 4 sata rada. Tih 5 gajbi predstavljaju studentov granini (fiziki) proizvod rada. Drugim raima, to je dodatak ukupnom uinku koji se javlja kada vlasnik malinjaka anga転uje svakog sledeeg studenta za ubiranje malina, pri emu se koliina ostalih inputa ne menja. Granini proizvod rada (MPL) uspostavlja gornju granicu do koje je uzgajiva malina spreman da plati njihovu berbu. Jasno je da odgajiva ne mo転e profitirati ako studentu plati vi邸e od 2 evra za svaku od 5 gajbi malina koje ubere za 4 sata rada. Uzgajiva nee platiti studentu nadnicu vi邸e nego 邸to je vrednost proizvedenih malina. Vrednost marginalnog proizvoda rada. Veina beraa malina ne 転eli da ih plate malinama. Na kraju dana provedenog na planta転ama, poslednja stvar koju jedan bera 転eli da vidi je jo邸 neka malina. Studen, poput ostalih beraa, 転eli da bude plaen u novcu. Da bismo otkrili koliko mo転e da nam plati, treba samo da znamo koliko vredi gajba malina. To je lako izraunati. Tr転i邸na vrednost gajbe malina je cena po kojoj je uzgajiva mo転e prodati. Prema tome, vrednost graninog proizvoda rada je dodatni prihod od prodaje autputa ( gajbi malina ), kada se anga転uje dodatna jedinica rada. Vrednost graninog proizvoda rada ( VMPL ) = dodatni prihod od prodaje autputa / dodatna jedinica rada, ili promena ukuopnog prihoda / promena koliine rada. Ako uzgajiva mo転e da proda maline za 2 evra po gajbi, studentov granini prihod proizvoda rada je 5 gajbi za 4 sata rada x 2evra po gajbi, ili 10evra za 4 sata rada. To je studentova vrednost marginalnog proizvoda rada kod uzgaivaa. Vlasnik farme mo転e dopustiti sebi da plati studentu najvi邸e 10 evra za 4 sata rada. Stoga granini prihod proizvoda rada postavlja gornju granicu plaanja studentovog rada. Ali 邸ta je sa donjom granicom? Pretpostavimo da berai nisu organizovani, a studentu je novac preko potreban za studije. U takvimokolnostima, mo転da bi bio spreman da radi (da ponudi rad) za samo 6 umesto za 10 evra za 4 sata rada na ubiranju malina. Da li uzgajiva treba da zaposli studenta za tako nisku nadnicu? Odgovor koji se zasniva na maksimiziranju profita oigledno je da". Ako je studentov granini prihod proizvoda rada 10 evra za 4 sata rada, a plata mu je samo 6 evra za 4 sata, vlasnik malinjaka e 転eleti da ga anga転uje. Razlika izneu studentovog graninog prihoda rada (10 evra) i njegove plate (6 evra) podrazumeva dodatni profit od 4 evra za 4 sata rada. U stvari, uzgajiva e biti toliko ushien ekonomino邸u ove situacije da e po転eleti da zaposli svakoga ko hoe da radi za 6 evra za 4 sata rada. Konano, uzgajiva mo転e da zaradi 4 evra za 4 sata rada ako zaposli studenta. Za邸to onda ne zaposli 1000 takvih studenata i akumulira profit po naznaenoj stopi? Zakon smanjenja graninih prinosa i opadajua granina produktivnost rada. Mogunost anga転ovanja studenata koju nagove邸tava studentov sluaj suvi邸e je dobra da bi bila stvarna. Prvo, kako bi uzgajiva stisnuo 1000 radnika na jednom jutru zemlje? Ista stvar bi bila i sa ma邸inama - budui da se postojee ma邸ine u potpunosti koriste, sve je manje posla za novoprido邸le radnike. Pre ili kasnije, farmeru e nedostajati zemlji邸ta. ak i pre toga, smanjie se brzina ubiranja malina. I zaista, uzgajivaeva 転elja da anga転uje 邸to vi邸e beraa malina, poee da bledi mnogo pre nego dostigne broj od 1000 radnika. Kritini koncept ovde je opadajua granina produktivnost rada koja postoji na svim nivoima zaposlenosti. To znai: a) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada vea od plate (nadnice ili cene rada), preduzetniku dodatni radnik donosi profit i zato e ga preduzetnik zaposliti;
  • 9. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 9 b) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada manja od plate (nadnice ili cene rada), tada se preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli dodatnog radnika, budui da bi imao vee tro邸kove od prihoda, ime bi smanjio profit, pa nema zapo邸ljavanja. Zakljuujemo: preduzetnik zapo邸ljava nove radnike sve dok je njihova vrednost marginalnog proizvoda rada (VMPL ) vea od njihovih plata. Stoga, tra転nja uzgajivaa malina, ili bilo kog preduzea sa radnom snagom mora da zadovolji elementarni uslov: plata ili nadnica (w) = vrednost marginalnog proizvoda rada (VMPL ).
  • 10. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 10 G Broj beraa po satu 1 52 3 4 6 7 8 9 2.4 Smanjenje graninog fizikog proizvoda rada i prihoda graninog proizvoda rada Smanjenje graninog fizikog proizvoda rada. Odluka da se anga転uje student Beogradskog univerziteta potie od njegovog graninog (fizikog) proizvoda rada, a to je 5 gajbi malina koje on mo転e ubrati za 4 sata rada. Da bi se procenila opravdanost anga転ovanja jo邸 beraa, moramo ponovo da razmotrimo 邸ta se de邸ava sa ukupnim uinkom ako se anga転uje vi邸e radnika, odnosno studenata. Slika 4. prikazuje kako se menja uinak kada se zaposle novi studenti, 邸to potvruje i tabela 1. Poeemo od prvog studenta, koji ubira 5 gajbi malina za 4 sata rada. Ukupni autput i njegov granini fiziki proizvod rada su jednaki (taka A), jer je on u poetku jedini zaposleni bera. Kada uzgajiva anga転uje jo邸 jednog studenta, zapa転amo da ukupni uinak raste na 10 gajbi za 4 sata rada (taka B na slici 4). ! o -a o M "3 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 -2 -4 -6 Na istoj slici se vidi rast autputa od 5 gajbi za 4 sata rada. Prema tome, mo転e se zakljuiti da je granini (fiziki) proizvod rada drugog studenta 5 gajbi za 4 sata rada, isto kao i prvog. Naravno, uzgajiva e 転eleti da zadr転i drugog studenta i da nastavi da tra転i i anga転uje nove berae. to se vi邸e radnika, odnosno studenata zaposli, ukupan uinak od berbe malina i dalje raste, ali ni izbliza tako brzo, kao kod prvog i drugog beraa malina. Slika 4 Smanjenje graninog (fizikog) proizvoda rada Granini (fiziki) proizvod rada je poveanjeukupne proizvodnje koja nastaje kada se anga転uje jedan dodatni radnik. Granini (fiziki) proizvod rada (MPj ) ima tendenciju opadanja kada se anga転ujudodatni radnici.Ovaj pad se javlja zato 邸to svaki sledei radnik ima manje drugih inputa (npr. zemlji邸ta) sa kojima radi, zbog ega konstantno opada marginalni (fiziki) proizvod rada.
  • 11. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 11 Iako naknadno zaposleni radnici rade isto, kapital i ogranieno zemlji邸te u Gui, Arilju, Po転egi i ostalim predelima Srbije na kojima se uzgaja malina ograniavaju njihov granini (fiziki) proizvod rada, jer se novi radnici koncentri邸u na prostoru od jednog jutra, i poinju da smetaju jedan drugom. Tako se usporava proces ubiranja malina, a granini proizvod rada i dalje opada. Treba imati u vidu da je garnini (fiziki) proizvod rada petog beraa 2 gajbe za 4 sata,dok je kod 邸estog beraa samo jedna gajba za 4 sata rada. Granini proizvod rada sedmog beraa opada na nulu, buduida nema napretka u ukupnomuinku ubiranja malina. Stvari se pogor邸avaju ako vlasnik malinjaka nastavida prima nove radnike. Ako zaposli 8 radnika, ukupni uinak je manji za 2 gajbe. Tako pretrpani berai na ogranienom zemlji邸tu, pri datoj tehnologiji ubiranja malina ne mogu vi邸e efikasno da rade. Zato je granini (fiziki) proizvod osmog radnika negativan, mada je re o ambicioznom i vrednom radniku. U principu, granini (fiziki) proizvod rada na kraju se smanjuje kako se poveava koliina anga転ovanog rada - zakon opadajuih graninih prinosa na koji utie opadajua granina produktivnost rada. Broj beraa (za 4 sata) Ukupni autput pri ubiranju malina (gajbi za 4 sata) x Cena malina (po gajbi u ) = Ukupan prihod pri ubiranju malina (u ) Granini prihod proizvoda rada (u ) 0 0 2 0 10 1 (student) 5 2 10 ^^^^> 10 2 (studenta) 10 2 20 ^^^^^ 8 3 14 2 28 ^^^^^ 6 4 17 2 34 ^^^^^ 4 5 19 2 38 ^^-^-==> 2 6 20 2 40 < ^^^^ 0 7 20 2 40 ^^^^> -4 8 18 2 36 ^^^^^ -6 9 15 2 30 ^^-^ Tabela 2 Smanjenje prihoda graninog proizvoda rada Prihod graninogproizvoda radaje merapromeneukupnog prihodakoji se javljakadase anga転uje jedan dodatni radnik. Pri konstantnim cenama autputa,prihod graninogproizvoda rada (MRPL) je ekvivalentan graninom (fizikom) proizvodu (MPL) x cena(P). Otuda,prihod graninog proizvoda rada opada kako opada granini (fiziki) proizvod rada. Smanjenje prihoda graninog proizvoda rada. Sa opadanjem graninog (fizikog) proizvoda rada (MPL), smanjuje se i granini prihod proizvoda rada (MRPL). Kao 邸to je ranije nagla邸eno, granini prihod proizvoda rada je porast vrednosti ukupnog Broj beraa (za 4 sata) Ukupan autput pri ubiranju malina (gajbi za 4 sata) Granini fiziki proizvod rada (gajbi za 4 sata) A 1 (student) 5 5 B 2 (studenta) 10 ------- 5 C 3 14 ~4 D 4 17 3 E 5 19 ~2 F 6 20 -____ 1 G 7 20 0 H 8 18 ~ - 2 I 9 15 "~____ -3 Tabela 1 Meuodnos broja beraa malina, ukupnog autputa i graninog (fizikog) proizvoda rada. Sa poveanjem brojaberaa, poveava se ukupni autput, dosti転e maksimum i poinje opadati, a granini proizvod rada se posle anga転ovanja drugog beraa neprekidno smanjuje.
  • 12. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 12 uinka uz dodatnu jedinicu rada (ili drugih inputa). U na邸em primeru, on se odnosi na poveanje prihoda od proizvodnje malina, uz poveanje broja beraa za 4 sata. Prihod graninog proizvoda rada je promena u ukupnom prihodu autputa, kada preduzee proda dodatno proizvedena dobra, koja su proizvedena dodatnim anga転ovanjem jedinica rada. 2.5 Odluka preduzea o nivou autputa, anga転ovanju radne snage i promena produktivnosti rada Odluka o autputu i anga転ovanju radne snage. Tendencija smanjenja graninog prihoda svakako e umanjiti 転elju vlasnika malinjaka da anga転uju 1000 beraa. Ali jo邸 ne znamo koliko e beraa biti anga転ovano. Slika 4. daje odgovor. Ve znamo da uzgajiva malina 転eli da anga転uje berae iji je granini prihod proizvoda rada vei od njihove plate. Recimo da je validna plata za berae malina 6 evra za 4 sata rada. Za tu platu uzgajiva 転eli da anga転uje barem jo邸 jednog beraa, jer je granini prihod proizvoda rada prvog beraa 10 evra za 4 sata rada (taka A na slici 5.). anga転ovae i drugog radnika, po邸to i njegov granini prihod proizvoda rada prevazilazi platu. U stvari, vlasnik malinjaka e nastaviti da zapo邸ljava berae malina sve dok granini prihod proizvoda rada ne opadne do nivoa tr転i邸ne plate (cena rada). Slika 5. pokazuje da se presek graninog prihoda proizvoda rada i tr転i邸ne plate (cene rada) nalazi u taki C, odnosno kada se anga転uju 4 beraa. Mo転emo da zakljuimo: vlasnik malinjaka e biti spreman da zaposli - odnosno da tra転i 4 beraa, ako plata bude 6 evra za 4 sata rada. Legenda: ' a O A B ---" P-----------^ - < c 1 i i i i l V l l l 3 4 5 6 7 8 Koliina rada (radnici po satu) y Granini prihod proizvoda rada = tra転nja | Plata - cena rada Slika 5 Kriva prihoda graninog proizvoda rada je kriva tra転nje za radom Prodavaje spremanda plati rad radnika dogranice njegovoggraninog prihoda proizvoda rada.U tom sluaju vlasnik malinjaka e rado anga転ovati drugogradnika, jer granini prihodproizvoda tog radnika (taka B) prema邸uje platu ( 6 ). Peti radnik nee biti anga転ovanpotoj plati,jer je njegov granini prihod proizvoda rada (taka D) manji od 6. Da anga転ovanje vi邸e od 4 beraa malina nije profitabilno oigledno je na slici 5. Prihod graninog proizvoda rada petog radnika je samo 4 evra za 4 sata rada (taka D). Anga転ovanje petog beraa e ko邸tati vi邸e nego 邸to e on doneti prihoda. Maksimalan broj beraa koji e uzgajiva zaposliti uz odgovarajue plate bie 4 beraa (taka C). Zakon opadanja graninog prihoda takoe podrazumeva da sva 4 beraa budu isto plaena. Naime, etvrti bera se ne mo転e oznaiti kao odreena osoba. Kada se anga転uju 4 beraa, studentov prihod graninog proizvoda rada (MRPL) nije ni邸ta vei nego kod bilo kog 3 2 1 2 9 T O io > N 'o cp o 7 6 5 4
  • 13. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 13 beraa. Nijedan pojedinani radnik ne vredi ni邸ta vi邸e nego MRPL poslednjeg uposlenog, i svi radnici su isto plaeni. Promene vezane za produktivnost. Smanjenje marginalnog prihoda proizvoda rada je razlog za uzajamnu povezanost nivoa plate i zaposlenosti. Opadajui nagib krive tra転nje za radom ne znai da plate i zaposlenost ne mogu da rastu uporedo. Ako produktivnost rada raste, i plate mogu da rastu, ali ne na u邸trb zaposlenosti. Poveana produktivnost podrazumeva da radnici mogu da prime vee plate ne 転rtvujui poslove, ili se mo転e poveati zaposlenost bez smanjenja plata. 3. TR貼ITE KAPITALA 3.1 Kratkorona i dugorona ponuda usluga kapitala Kratkorona ponuda usluga kapitala. U kratkoronom periodu, ukupna ponuda usluga kapitala (ma邸ine, zgrade, vozni park, infrastruktura i drugo), a samim tim i usluge koje pru転a kapitalna imovina su fiksne veliine. Nove fabrike, ma邸ine i drugo ne mogu da se izrade preko noi. Zato je ponuda kapitala vertikalna kriva, koju odreuje postojea koliina kapitalne imovine. Dugorona ponuda usluga kapitala. Rentu ili rentalnu stopu odreuju: cena kapitalnog dobra, realna kamatna stopa, tro邸ak odr転avanja i amortizacija. Amortizacija zavisi od metodologije kako se vr邸i njen obraun i koliko ma邸ina brzo zastareva. Realna kamatna stopa se odreuje na nivou privrede, gde je referentna tr転i邸na kamatna stopa osnov za definisanje realne kamatne stope. S obzirom na to da se ove dve varijable sporije menjaju, pa転nju emo usmeriti na cenu kapitalnog dobra, a koja utie na zahtevanu rentalnu stopu (rentu) na kapital. Dugorona kriva ponude usluga kapitala za privredu. U dugomroku, kapitalna dobra treba da obezbede zaradu, odnosno zahtevanu rentu.Ako obezbedi veu zaradu, poslodavcie vi邸e kupovati ma邸ine, i obrnuto.Isto tako, proizvoai kapitalnih dobara e vi邸e proizvoditi i ponuditi kapitalnih dobara po vi邸oj ceni. Kao i obino, pri analizi ponude usluga kapitala, poslu転iemo se slikom 6. Slika 6 Ponuda usluga kapitala u privredi U kratkom roku koliina kapitalnih dobara i usluga je fiksna veliina, a za proizvodnjunovihdobara potrebnoje vreme. Da bi se pokrenula proizvodnja potrebno je da tr転i邸te inicira vi邸e cene. To bi uslovilo trajno veu ponudu kapitala. Meutim vea renta neutrali邸e veu cenu dobara. Prema tome, zahtevanastopaprinosaje zadovoljena u svim takama krive Sj , S2 . Ako bi se poveala realnakamatna stopa, poveala bi se i zahtevana stopa prinosa da bi pratila oportunitetni tro邸ak sredstava ulo転enih u ma邸ine. Zato se kriva ponude uluga kapitala ______________________________________________ pomerasa Sj , Sj naS2, S2. Time se obezbeuje vi邸i nivo rente pri svakom Ponuda usluga kapitala dodatnom nivoukapitala i njegovoj nabavnoj ceni. Dugorona kriva ponude usluga kapitala za industriju. U dugom roku industrija mo転e da dodje do koliko god 転eli kapitalnih dobara, ako je spremna da plaa zahtevanu visinu rente. Vea i sna転nija industrija mo転e da povea rentu i time privue vei deo ponude kapitala na nivou cele privrede, 邸to znai da se industrija suoava sa rastuom krivom I
  • 14. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 14 ponude usluga kapitala. S druge strane, male i nedovoljno razvijene industrije se, pri tekuoj visini rentalne stope (rente), suoavaju sa horizontalnomkrivom ponude usluga kapitala.
  • 15. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 15 K1 K0 Koliina usluga kapitala 3.2 Uspostavljanje ravnote転e na tr転i邸tu usluga kapitala u kratkom i dugom roku Dugoronu ravnote転u industrije na tr転i邸tu usluga kapitala ilustruje slika 7. Ravnote転a se ostvaruje u taki E0 u preseku horizontalne krive ponude Si, Si i opadajue krive tra転nje D1, D1, izvedene iz MRPK krivih svih preduzea. Pri visini rente R0, industrija anga転uje K0 usluga kapitala. i Slika 7 Kratkorona i dugorona ravnote転a na tr転i邸tu usluga kapitala U kratkoronom periodu ponuda usluga kapitala S0 , S0 je fiksnaK0 , a ravnote転a je u taki E0 , pri visini rente R0 . U drugom roku industrija se suoava sa horizontalnom krivom ponudeSj , Sj, uz rentu R0 . Akosu sindikati odabrali vi邸u nadnicuza rad, onda se kriva tra転nje za kapitalom pomera ulevo ravnote転e Ej uz visinurente Rj . Po邸toovarentane donosi zahtevanu stopu prinosa, preduzetnici smanjuju kupovinu novih kapitalnih dobara. Industrija se vremenom oporavlja, pa se nova ravnote転a postepenouspostavljau taki E2. Budui da kapitalna dobra ponovodonose zahtevanu stopu prinosa, biznismeni menjaju zastarele ma邸ine. Pretpostavimo da su se sindikati izborili za poveanje nadnica radnika u industriji, pa se industrija preusmerava na kapitalno- intenzivno privreivanje, ime se poveava tra転nja za uslugama kapitala. Ali poveanje nadnica (tro邸ka) smanjuje ponuenu koliinu kapitala, odnosno svih inputa - izvedena tra転nja. Sada se kriva tra転nje pomera sa D1, D1 na D2, D2, tako da se kratkorona ravnote転a uspostavlja u taki ravnote転e E1, a visina rente opada sa R0 na R1. Industrija je suoena sa dugoronom horizontalnom krivom ponude usluga kapitala (S1, S1) i plaa kapitalna dobra po tekuoj ceni. Po邸to preduzetnici u taki E1 ne dobijaju zahtevanu stopu prinosa (rentu) za usluge kapitala, interes za uslugama kapitala opada na K1, dok se ponovo ne uspostavi ravnote転a u taki E2, kada poslodavci ponovo plaaju rentu R0. strelice na slici pokazuju promene u industriji, tj. kada opadne tra転nja, pada i renta na kapital. Preduzetnici ne mogu da u kratkom roku usklade ponuenu koliinu kapitala, ali u dugom roku usklauju koliinu kapitala i dozvoljavaju depresijaciju kapitalnih dobara, pa se i renta poveava. Poveanje nadnica navodi mnoge industrije da zamene radnu snagu kapitalom. 3.3 Zemlji邸na renta, prirodni resursi, korisniki tro邸ak i cena upotrebe iscrpivih resursa Renta i prirodni resursi. Zemlji邸te predstavlja trajno dobro u neijem vlasni邸tvu koje donosi prinos (rentu) u nekom vremenskom periodu. Zemlji邸te se ne mo転e proizvoditi, ali ima presudnu ulogu u razvoju svake nacionalne ekonomije. Zemlja i prirodni resursi imaju fiksnu ponudu, te je bitno uoiti kako tr転i邸te odreuje njihovu cenu. Sem toga, treba znati da nezaraunavanje nadoknade (rente) za 03 . a > 'o a <u R o lR1 - D1=MRPk sa, Dj , Dj na D2 , D2 , tako da je nova taka
  • 16. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 16 Ponuda zemlji邸ta (S, S) upotrebu zemlji邸ta zasigurno uslovljava preintenzivno eksploatisanje javnih resursa. Ovo se odnosi i na druga javna dobra, kao 邸to su prirodna lovi邸ta, graevinske parcele, rudna nalazi邸ta i slino. Za razliku od drugih inputa, osnovna specifinost zemlji邸ta je i to da je ukupna ponuda odreena neekonomskim iniocima. Zemlji邸te se obino ne mo転e poveavati kao odgovor na vi邸e cene, ili smanjivati kada je u pitanju ni転a cena. Ponekad se zemlji邸te mo転e poveati odvodnjavanjem, iskrivanjem rastinja i sl, a sa preintenzivnom obradom se zemlji邸tu mo転e smanjiti plodnost, odnosno prinosi kultura. Dakle, u osnovi mo転emo uzeti da je zemlji邸te input koji je fiksna veliina u ponudi. Cenu takvog fiksnog inioca proizvodnje nazivamo rentom. Dakle, svako plaanje upotrebe fiksnih inilaca jeste renta. Za grane privreivanja ija je proizvodnja neposredno povezana sa kori邸enjem zemlji邸ta va転i koncept graninih uslova proizvodnje, odnosno vrednost graninog proizvoda zemlji邸ta (VMPi) . Cena ( po aru) 0 Ari Slika 8 Zemlji邸na renta Ukupna ponudazemlji邸taje fiksna,pa je kriva S, S vertikalna. Izvedena kriva tra転nje (Dj , Dj ) za uslugamazemlji邸ta odra転ava VMPL. Kriva tra転nje Dj , Dj odreuje ravnote転nu rentu Rj . Ako se izvedena kriva tra転nje za uslugama zemlji邸tapomeri navi邸e tj. D2, D2 , ravnote転na renta raste na R2 . Celokupna vrednost zemlji邸taje ekonomska renta. Ako je tra転nja odreena sa Dj, Dj, ekonomska renta po aru zemlji邸ta je Rj. Kada tra転nja poraste na D2 , D2 renta poaruzemlji邸tase poveava na R2 . Svi proizvoai koji imaju manje tro邸kove proizvodnje od vrednosti graninog proizvoda zemlji邸ta ostvaruju ekstra dohodak - rentu. Budui da je zemlji邸te relativno fiksan input proizvodnje, polazimo od pretpostavke da je ponuda zemlji邸ta neelastina, 邸to je ilustrovano slikom 8. Kriva ponude je potpuno neelastina, jer je koliina ponude zemlji邸ta fiksna, bar kratkorono. Uz neelastinu ponudu, cena odreuje tra転nju. Tra転nja za zemlji邸tem je oznaena sa D1, D1 te je i cena po jedinici R1. Ukupna zemlji邸na renta prikazana je zatamnjenom povr邸inom pravougaonika 1. No kada tra転nja poraste na D2, D2 iznos rente po jedinici vremena raste na R2, tako da ukupna renta obuhvata i pravougaonik 2. Drugim reima, porast tra転nje za zemlji邸tem prouzrokuje vi邸u cenu po aru zemlji邸ta i vi邸u ekonomsku rentu. Prirodni izvori kao inputi proizvodnje - cena upotrebe ogranienih resursa. Osim ma邸ina i druge opreme koje je ovek napravio, i prirodni izvori su va転an input u mnogim proizvodnim procesima. Mikroekonomska analiza omoguava uvid u odreene interese u sluaju iscrpivih izvora. Iscrpivi izvor je onaj izvor koji ljudi ne mogu obnoviti. Primer za to su nafta, zlato, titanijum, aluminijum. Jednom kada ovih supstanci nestane, moraemo dati sve od sebe da se snaemo bez njih. Zbog toga konkurentno tr転i邸te na specifian nain tretira iscrpive ili ograniene izvore. Korisniki tro邸ak. Na konkurentnom tr転i邸tu ogranienih resursa, cena prevazilazi granini tro邸ak. Ukupni granini tro邸ak proizvodnje ogranienog resursa vi邸i je od graninog tro邸ka vaenja resursa iz zemlje. Tu oito postoji dodatni oportunitetni tro邸ak, zato 邸to proizvodnja i prodaja jedinice resursa danas onemoguava proizvodnju i prodaju u budunosti. Taj oportunitetni tro邸ak nazivamo korisniki tro邸ak proizvodnje. Korisniki tro邸ak je razlika izmeu cene i graninog tro邸ka proizvodnje. 4. ZAKLJUAK R2 R1 C > D2 D1 X E1 x x D2 D1=VMPL
  • 17. - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TR貼ITE RADA I TR貼ITE KAPITALA - 17 Tra転nja za radom predstavlja izvedenu tra転nju koju kreiraju preduzea koja te inpute koriste u proizvodnji dobara i usluga. Konkurentno preduzee koje maksimira profit, analizira svaki faktor do take u kojoj je vrednost marginalnog proizvoda jednaka njegovoj ceni. Tr転i邸na ponuda rada ima ulazni nagib, ljudi reaguju na rast nadnica i vi邸e rade a manje se odmaraju. Kriva ponude rada mo転e biti i savijena unazad, ako je uinak dohotka povezan sa vi邸om stopom plata (vea tra転nja za dokolicom, jer je ona normalno dobro) vei od uinka supstitucije (tra転i se manje dokolice, jer je cena vea). Ekonomska renta predstavlja razliku uplata za inpute proizvidnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj input. Na tr転i邸tu rada renta se meri podrujem ispod nivoa plate, a iznad krive graninog tro邸ka (R=E, B, w*). Smanjenje graninog fizikog proizvoda rada se javlja pri anga転ovanju dodatnih radnika. Svaki sledei radnik odbacuje manji granini fiziki proizvod rada. Kada se anga転uje jedan dodatni radnik, granini fiziki proizvod rada poveava ukupni autput, dosti転e maksimum i poinje da opada. Ogarnieni resursi u zemlji mogu se uporediti s novcem u banci, pa moraju donositi uporedivi prinos. Ako je tr転i邸te konkurentno, cena umanjena za granini tro邸ak vaenja e rasti po istoj stopi kao i realna kamata. Razlika izmeu cene i graninog tro邸ka naziva se korisniki tro邸ak, i predstavlja oportunitetni tro邸ak vaenja jedinice resursa. U kratkom roku, ponuda usluga kapitala je fiksna. U dugom roku ona je promenljiva i mora se uskladiti se sa proizvodnjom novih kapitalnih dobara. Zahtevna renta je ona koja omoguava poslodavcu usluga kapitala da ostvariprofitabilnost poslovanja na osnovu odluke o kupovini ma邸ina, postrojenja, tehnologija, itd. to je vea kamatna stopa, amortizacija i cena, vea je zakupnina. 5. LITERATURA EKONOMIJA(Mikroekonomija - Makroekonomija) Prof. Dr Jovo Jednak http://www.besplatniseminarskiradovi.com