More Related Content
What's hot (20)
Similar to Veliki mozak (20)
More from dr arac (20)
Veliki mozak
- 1. VELIKI MOZAK (TELENCEPHALON) Ana Radovi I5 Med. 邸kola ,,Draginja Nik邸i
- 2. 鐃 CNS se razvija iz embrionalne neuralne tube, koja se zatvara 28. dana embrionalnog razvoja. 鐃 Neuralna tuba postaje mozak i kimena mo転dina, a od njene 邸upljine nastaju komore
- 3. 鐃 Veliki mozak (telencephalon) je najrazvijeniji deo CNS 鐃 Sastoji se iz leve i desne hemisfere (hemispherium cerebri dextrum et sinistrum) koje su podeljene dubokom uzdu転nom pukotinom (fissura longitudinalis cerebralis) u koju ulazi srpasta pregrada (falx cerebri). 鐃 Leva hemisfera je kod veine osoba zadu転ena za: govor, ve邸te nauene pokrete i raunanje. 鐃 Desna hemisfera je kod veine zadu転ena za: prostornu orijentaciju, prepoznavanje lica i muzike sposobnosti
- 5. 鐃 Hemisfere imaju svoju spolja邸nju, unutra邸nju i donju stranu. 鐃 Spolja邸nja stana (facies superolaterallis hemispherii) je najvea, ispupena je i podeljena na 5 re転njeva: 1. eoni (lobus frontalis) 2. temeni ( lobus parietalis) 3. potiljani (lobus occipitalis) 4. slepooni (lobus temporalis) 5. mo転dano ostrvo (insula) poktiveno ostalim re転njevima 鐃 Unutra邸nja strana (facies medialis hemispherii) je povezana sa srpastom pregradom. 鐃 Donja strana baza (facies inferior hemispherii) nalazi se na kostima prednje i srednje lobanjske jame i 邸atoru malog mozga (tentorium cerebrlli). 鐃 U sredi邸njim delovima hemisfera velikog mozga nalaze se prva i druga mo転dana komora, bone mo転dane komore (ventricili lateralis).
- 7. GRAA HEMISFERA VELIKOG MOZGA 鐃 Hemisfere velikog mozda su izgraene od sive i bele mase. 鐃 Siva masa se sastoji od kore velikog mozga i od supkortikalnih jedara. 鐃 Bela masa se nalazi u unutra邸njosti i sastoji se od sredi邸nje bele mase, mo転danih ahura i mo転danih spojnica.
- 9. KORA VELIKOG MOZGA 鐃 Kora velikog mlozga je sloj sive mase koji obla転e itavu povr邸inu hemisfera i debljine je od 1,5 - 5mm. 鐃 Naborana je u vijuge (gyri) koje su razdvojene 転lebovima (sulci), tako je znatno poveana njena povr邸ina. 鐃 Na spolja邸njoj strani hemisfere vide se dva velika 転leba: - sredi邸nji 転leb (sulcus centralis) je skoro uspravan - boni 転leb (sulcus lateralis) uglavnom horizontalan
- 10. 鐃 eoni re転anj (lobus frontalis) se nalazi ispred sredi邸njeg i iznad bonog 転leba 鐃 To je najvei re転anj i izgrauju ga 4 vijuge: uspravna, precentralna (gyrus precentralis), i horizontalna gornja, srednja i donja. 鐃 On je zadu転en za mi邸ljenje, planiranje, voljne pokrete, produkciju govora, izvr邸avanje akcije i emocionalnu kontrolu. 鐃 Prednji deo ovog re転nja se naziva prefrontalna i predstavlja najvi邸i deo CNS-a gde se odvijaju najvi邸e forme mi邸ljenja, emocija i do転ivljaja sebe i socijalne sredine.
- 11. 鐃 Temeni re転anj (lobus parietalis) nalazi se iza sredi邸njeg 転leba i ine ga postcentralna vijuga (gyrus postcentralis) i gornji i donji temeni re転njii. 鐃 U njemu se nalaze ula za dodir, bol, temperaturu, pritisak. 鐃 U ovom re転nju se odvijaju procesi pa転nje, govora, 邸eme tela i nekih matematikih sposobnosti
- 12. 鐃 Potiljani re転anj (lobus occipitalis) nalazi se iza temenog i slepoonog re転nja i izgrauje ga vei broj potiljanih vijuga (gyri occipitales). 鐃 Zadi転en je za vizuelna opa転anja, percepciju oblika, boja, pokreta i svetlosti. 鐃 Aktivnosti kore su uglavnom svesne, dok su aktivnosti subkortikalnih struktura nesvesne.
- 13. 鐃 Slepooni re転anj (lobus temporalis) nalazi se ispod bonog 転leba i ima 3 vijuge gornju, bonu i srednju. 鐃 Bitan nam je za procese: opa転anja zvukova (sluh), razumevanje govora, pamenje, oseanja, muzike funkcije i prepoznavanje objekata. 鐃 Mo転dana kora mo転e se podeliti na: primarna, sekundarna i asocijativna funkciona polja. 鐃 Primarna kortikalna polja se dele na senzitivna u kojima se zavr邸avaju senzitivni i ulni putevi i motorna iz kojih polaze motorni putevi. 鐃 Sekundarna kortikalna polja su pridodata primarnim i rasporeena su oko njih. 鐃 Asocijativna polja vr邸e usklaivanje, uporeivanje i analizu razliitih informacija.
- 15. LIMBIKI SISTEM 鐃 Predstavlja funkcionalnu vezu razliitih delova CNS-a. 鐃 Odgovoran je za nagone, oseanja i proces pamenja. 鐃 Grade ga delovi kore velikog mozga koji se nalaze na unutra邸njoj i delimino na donjoj strani hemisfere, zajedno sa odreenim jedrima, bademastim telom i gornjim delom mo転danog stabla.
- 16. SUPKORTIKALNA JEDRA I BAZALNE GANGLIJE (NUCLEI BASALES) 鐃 Supkortikalna jedra su sive mase uronjene u belu masu hemisfera. 鐃 Supkortikalna jedra su: 1. prugasto telo (corpus striatum) najvee je i smo邸teno je u sredi邸njem delu hemisfere. Grade ga repato jedro (nucleus caudatus) i soivasto jedro (nucleus lentiformis) koje se sastoji iz 2 dela, bledog jedra (globus pallibus) i ljuskastog jedra (putamen). 2. mozdani bedem (claustrum) sme邸ten je spolja i gradi ga ljuskasto jedro (putamen). 3. bademasto telo (corpus amygdaloideum) sme邸teno u prednjem-unutra邸njem delu slepoonog re転nja.
- 17. 鐃 U bazalne ganglije se funkcionalno ubrajaju i crna masa (substantia nigra) i suptalamino jedro (nucleus subthalamicus).
- 18. BELA MASA HEMISFERE VELIKOG MOZGA 鐃 Nalazi se u unutra邸njosti i sastoji se od sredi邸nje bele mase, mo転danih ahura i mo転danih spojnica. 鐃 Sredi邸nja bela masa (centrum semiovale) nalazi se oizmeu supkortikalnih jedara i kore velikog mozga. 鐃 Nervni putevi koji povezuju koru velikog mozga sa drugim delovima CNS-a prolaze kroz belu masu. 鐃 Mo転dane ahure (capsulae) su snopovi bele mase i nalaze se izmeu supkortikalnih jedara. 鐃 Najvea i najva転nija je umutra邸nja mo転dana ahura (capsula interna) 鐃 Kroz unutra邸nju mo転sdanu ahuru prolaze najva転niji ushodni i nishodni nervni putevi.
- 19. 鐃 Mo転dane spojnice (commissurae cerebri) su snopovi nervnih vlakana koji povezuju odgovarajue delove leve i desne hemisfere. 鐃 Najvea mo転dana spojnica koja le転i na dnu meuhemisferine pukotine i kroz nju prolazi oko 200 miliona nervnih vlakana je 転uljevito telo (corpus callosum). 鐃 Pored 転uljevitog tela imamo prednju spojnicu (commissura anterior) i spojnicu mo転danog svoda (commissura fornicis).